NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » PUT U ŽIVOT

PUT U ŽIVOT

 

PUT U ŽIVOT
 

 
ČETRDESETODNEVNI POMEN OCU MITROFANU HILANDARCU
 
Danas je četrdeseti dan od upokojenja našeg brata, monaha Mitrofana. Koliko je on i šta učinio za manastir Hilandar, a onda za širenje pravoslavne nauke, pisanom rečju, u izdanju manastira Hilandara, i ostalo što je s njim u vezi, – to znaju mnogi od nas. A četrdeseti dan je dan kada pokojnik, predvođen svojim anđelom čuvarom, izlazi pred Gospoda, i On mu određuje, upravo, potvrđuje izbor njegove slobodne volje dok je išao putem Božijim ili suprotno. U taj dan Crkva se osobito moli za dušu pokojnih.
Na Kosovu, u jednom mestu je mlada žena, posle pripremljene zimnice kod babe i tetke, legla da se malo odmori od umora. Zaspala je i u snu zakukala, pa kad se probudila, zapita je baba: „Deso, šta ti je?“
U san mi dođe, veli ona, Presveta Bogorodica. U jednoj ruci drži Dete, a drugom me poziva, pa kaže: „Deso, pripremi se, vreme je da dođeš k nama.“ kažem: „Kome ću ostaviti staru baku i bolesnu tetku?“
„Ima ko da se brine i za njih; ti se pobrini za sebe; vreme je da dođeš k nama“, odgovori Presveta Bogorodica.
Tada se Desa prepala i probudila.
Desetak dana posle toga, ista žena sa mužem prelazi preko ulice, nailazi jedan traktor pa će na muža, a ona, da trgne muža, potpade sama pod traktor, i na mestu ostane mrtva.
A u tom mestu jedna muslimanka, koja je čistila u školi i ponekada dolazila u kuću Desine babe i tetke, i pomagala im, a one, razume se, plaćale joj, usni Desu uoči njene četrdesetnice. Kako sedi, veli, na jednom kanabetu i oko nje stakleni bokali, iz kojih bije svetlost da se ne da pogledati, pa đe Desa da mi kaže: „Šeftija, tako ti tvoje petoro dece, otidi mojima kući, pa im kaži da mi izdadu četrdesetnicu da mi ova svetlost i dalje ovako svetli, jer, znaš, ja sam umrla.“
„Kako, Deso, umrla? Evo, vidi kako zboriš?“ A ona kaže: „Evo, vidi“, pa se kao zavali na onom kanabetu i ova se probudi.
Da muslimani znaju, tamo gde žive zajedno s pravoslavnima, da kod nas, u našoj Crkvi postoji četrdesetnica, to je činjenica. Ali da pravednici žive u svetlosti nepristupačnoj, to će ipak teže biti da i oni znaju ono što mi znamo iz Svetog Pisma i Predanja Svetih otaca. Zato se u Pravoslavioj Crkvi drže i molitve za pokojne, pogotovo tokom četrdesetnice.
To i mi učinismo za dušu oca Mitrofana. To neka bude, braćo i sestre, i nama svima jedna opomena, jer i nas čeka odlazak sa ovog sveta na onaj, pa da nas ne nađe nespremne, nego da smo uvek spremni da izađemo pred pravedni Sud Božiji, i da nas On pozna i prepozna kao svoje verne sluge i sluškinje, i da od Njega čujemo onu reč priznanja, zbog koje vredi i roditi se i podneti sve nevolje i teškoće i muke da bismo ušli u carstvo nebesko: „Hodite, blagosloveni Oca Mojega, da primite Carstvo koje vam je pripremljeno od postanja sveta“ (Mat. 25, 34).
Bogu se pomolismo, danas, za dušu našeg Mitrofana, da bude milostiv duši njegovoj i da ga odvede u blaženstvo Carstva nebeskog, gde nema ni bolesti, ni žalosti, ni muke, ni uzdisanja. Gospod neka upokoji dušu sluge Svoga, a nama pomogne da uvek budemo dostojni imena koje nosimo – hrišćanskog i srpsko-pravoslavnog.
Bog da mu upokoji dušu, i večni pomen!
 
13. avgust 1999.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *