NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » PUT PODVIŽNIKA

PUT PODVIŽNIKA

 

PUT PODVIŽNIKA
 

GLAVA PETA
O odricanju od sebe i očišćenju srca
 
Sada, tako razotkriven, mali i bespomoćan, prelaziš na najteži od svih poduhvata ljudskih: da pobediš sopstvene sebične želje. Tvoja borba, u krajnjoj liniji, zavisi upravo od „samogonjenja“, jer dokle god preovlađuje tvoja sebična volja, ne možeš se čistim srcem moliti Gospodu: „da bude volja Tvoja.“ Ako nisi u stanju da odgoniš osećanje sopstvene veličine, nećeš imati udela u istinskoj slobodi, gde vlada samo jedna volja.
Evo velike tajne svetitelja: ne traži slobodu i biće ti data.
Rečeno je: zemlja rađa trnje i šiblje. Čovek obrađuje zemlju u znoju svoga lica, sa mukom; zemlja i čovek su isto, od zemlje je čovek i sazdan. Sveti Oci savetuju da se počne sa malim stvarima jer, kako kaže sveti Jefrem Sirin, ne može se ugasiti veliki požar ako nisi naučio da gasiš malu vatru. Ako želiš da se oslobodiš velike muke, kažu sveti Oci, uguši sitne želje. Nemoj misliti da se jedna može odvojiti od druge – sve te sitne željice nanizane su jedna na drugu, kao neki dugačak lanac ili mreža.
Ne može se čovek uhvatiti u koštac sa velikim porocima koje je teško savladati kao i sa lošim stečenim navikama, a da u isto vreme ne savlađuje male, „bezazlene“ slabosti: želju za slatkišima, mnogoglagoljivost, radoznalost, spletkarenje… Na koncu, sve naše želje iznikle su na jednoj zajedničkoj osnovi, a to je naša neobuzdana navika da ugađamo samo i jedino sebi.
Mora se slomiti ta živost volje. Od čovekovog pada do danas, volja je poslušna isključivo sopstvenom „ja.“ Iz tog razloga je naša borba upravljena protiv volje, a morala bi se započeti bez oklevanja i voditi neumorno: ako ti se javi želja da nešto priupitaš, nemoj! Ako ti se pije kafa, popij samo jednu šolju! Ako te „nešto tera“ da pogledaš na sat, uzdrži se! Ako ti se ide u goste, ostani kod kuće!
To je gonjenje sebe; na ovaj način možemo, s Božjom pomoći, ućutkati glas sopstvene volje.
Možda se pitaš: da li je sve ovo zaista potrebno? Sveti Oci ti odgovaraju pitanjem: da li ti zaista misliš da možeš napuniti posudu čistom vodom, a da prethodno nisi prosuo staru, prljavu i ustajalu?
Ili, želiš li zaista da u dom primiš dragog gosta, dok ti je gostinska soba puna raznog đubreta i otpadaka? Ne, onaj koji se nada da će videti Gospoda očišćava sebe, kao On što je čist (1Jn. 3:3).
Čistimo i mi svoje srce! Izbacimo iz njega svo prašnjavo smeće koje se tamo nataložilo, oribajmo prljavi pod, operimo i otvorimo prozore, da bi kroz njih ušla svetlost i svež vazduh u prostoriju koju pripremamo za Gospoda kao svetilište. Obucimo se, zatim, u čistu odeću, da se na nama ne bi zadržao stari, ustajali vonj i da ne bismo bili „napolje isterani“ (Lk. 13:28).
I neka ovo postane naš svakodnevni trud, iz časa u čas.
Na taj način, mi samo činimo ono što nam je Gospod zapovedio preko Svoga svetog apostola Jakova, koji veli: „Očistite ruke, grješnici, popravite srca vaša, dvodušni“ (4:8). A apostol Pavle nam poručuje da „očistimo sebe od svake nečistote tijela i duha“ (2 Kor 7:1). Jer, kako kaže sam Hristos, „iznutra, iz srca ljudskoga, izlaze misli zle, preljube, blud, ubistva, krađe, lakomstva, pakosti, lukavstvo, razvrat, zlo oko, hula na Boga, gordost, bezumlje. Sva ova zla iznutra izlaze, i pogane čoveka“ (Mk. 7:21-23). Zato, On govori i farisejima: „očisti najpre iznutra čašu i zdjelu da budu i spolja čiste“ (Mat. 23:27).
I dok tako sledimo uputstva kako da se iznutra očistimo, moramo stalno imati na umu da ni u jednom trenutku ne čistimo svoje srce radi nas samih. Gostinsku sobu mi ne uređujemo radi sopstvenog uživanja, već da bi gostu u njjoj bilo ugodno. Hoće li mu biti prijatno, pitamo se, hoće li ostati? Svaka naša misao upravljena je njemu.
Zatim se povlačimo, ostajemo u pozadini i ne očekujemo nikakvu nagradu za svoj trud.
Tri vrste prirode postoje u čoveku, kao što objašnjava Nikita Stitat: telesni čovek, koji hoće da živi samo radi sopstvenog uživanja, čak i na štetu drugih; prirodni čovek, koji bi da ugodi i sebi i drugima, i duhovni čovek, koji želi da ugađa samo Bogu, makar na svoju štetu.
Prva je niža od čovekove prirode, druga je uobičajena, a treća je iznad same prirode, ona već predstavlja život u Hristu.
Duhovni čovek razmišlja na duhovan način; on polaže svoju nadu u to da će jednoga dana čuti glas angela koji se raduju zbog jednoga grješnika koji se kaje (Lk. 15:10), pri čemu je taj grešnik on sam. Tako i ti treba da osećaš i nadajući se istome treba da se trudiš, jer nam je Gospod zapovedio da budemo savršeni kao što je savršen Otac vaš nebeski (Mat. 5:48) i da ištemo najpre Carstvo Božje i pravdu njegovu (6:33).
Stoga ne daj sebi odmora, niti mira dok u sebi ne ugušiš onaj deo kojim vlada telesna priroda. Neka ti to postane cilj: da iznađeš svaki nagoveštaj životinjskog u sebi i da ga bespoštedno izgoniš iz sebe. Jer tijelo želi protiv duha, a Duh protiv tijela (Gal. 5:17).
Ali, ako te spopadne strah da od silnog truda oko sopstvenog spasenja ne postaneš pravedan u sopstvenim očima, ili ako se bojiš da će te nadvladati gordost, dobro ispitaj sebe i shvati da čovek koji se boji da će postati gord i početi da vidi sebe kao pravednika, pati od duhovnog slepila, jer ne vidi koliko on zapravo jeste gord i koliko on već umišlja da je veliki pravednik.
 

   

Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *