NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » PUT PODVIŽNIKA

PUT PODVIŽNIKA

 

PUT PODVIŽNIKA
 

GLAVA OSAMNAESTA
O molitvi
 
Molitva se ne završava jutarnjim pravilom. Ona treba da traje celog dana, bez obzira na teškoće koje toga dana naiđu. Vladika Teofan savetuje početnike da izaberu jedan kratak molitveni stih iz Psaltira, na primer: Gospode, pohitaj da mi pomogneš; Bože, sazdaj u meni čisto srce; Blagosloven jesi, Bože, ili bilo koji drugi. Psaltir nudi veliki izbor takvih, manje ili više kratkih molitvi. Kasnije, kako dan prolazi, možeš držati ovu molitvu u umu i ponavljati je što je moguće češće, u sebi, šapatom, ili najbolje naglas, kad si sam i niko te ne čuje. U autobusu, u liftu, na poslu, za vreme jela, stalno, čim ti se ukaže prilika, ponavljaj molitvu i svu svoju pažnju usredsredi na sadržaj njenih reči. Time ti čitav dan biva ispunjen sve do čitanja večernjeg pravila iz molitvenika u nekom trenutku mira pred odlazak na spavanje.
Ovakva molitva pogodna je i za one koji nemaju priliku za samoću koja je potrebna za vršenje jutarnjeg i večernjeg pravila, jer se ona može izgovarati na bilo kom mestu i bilo kad. U takvim slučajevima je unutrašnja usamljenost zamena za spoljašnju koja nedostaje.
Važno je često ponavljanje: čestim zamasima krila, ptica može da se vine u oblake; plivač mora ponavljati iste pokrete ruku bezbroj puta da bi doplivao do obale. Ako ptica prestane da leti, mora se zadovoljiti da živi u magli, a ispod plivača u moru vreba mračna i opasna dubina.
Moli se ovako iz sata u sat, iz dana u dan, ne posustaj. Moli se jednostavno, bez zanosa, bez roptanja i bez ikakvih pitanja: ne brini se o sutrašnjem danu (Mat. 6:34). Za sve ćeš dobiti odgovor kada za to dođe vreme.
Avram je poslušao Gospoda i krenuo u nepoznatu zemlju i nije u znatiželji upitao: „kakva je to zemlja, Gospode, koju ćeš mi Ti pokazati?“ Jednostavno je pošao tamo: tada pođe Avram, kao što mu kaza Gospod (1 Mojs. 12:4). I ti tako učini. Avram je sa sobom poneo sve blago koje beše stekao, tako uradi i ti. Sve što imaš, celo svoje biće ponesi sa sobom na svoje putešestvije; za sobom ne ostavljaj ništa što bi moglo da veže tvoju naklonost za zemlju koju upravo napuštaš, zemlju mnogobožačku.
Noju je bilo potrebna stotina godina da sagradi kovčeg; stablo po stablo, balvan po balvan dovlačio je na mesto gradnje. Tako i ti čini: iz dana u dan, strpljivo i u tišini slaži balvan na balvan na svoju građevinu, i ne raspituj se mnogo za svoje okruženje. Pamti da je Noje bio jedini čovjek svojega vijeka koji po volji Božjoj svagda življaše (1 Mojs. 6:9), a to znači, molitveno. Zamisli samo gužvu, mrak, smrad u kome je morao da živi dok nije mogao da iziđe na svež vazduh i da Gospodu sagradi žrtvenik. Svež vazduh i žrtvenik naći ćeš u sebi samome, objašnjava Sv. Jovan Zlatousti, ali samo kada sopstvenom voljom prođeš uzanom stazom kojom je i Noje prošao.
Ovako čini sve što ti Bog zapoveda da činiš (1 Moj. 6:22), i gradi svakom molitvom i prozbom (Efes. 6:18) most koji te odvodi od tvoga telesnog „ja“ i od tvojih na sve strane rasejanih ovozemaljskih staranja, ka punoći Duha. Sa dolaskom Jedinoga u tvoje srce, iščezava svako množestvo, kaže Vasilije Veliki. Dani tvoji postaju celi, čuvani rukom Onoga Koji ceo svet drži u desnici Svojoj.
 

   

Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *