ПУТ ПОДВИЖНИКА

 

ПУТ ПОДВИЖНИКА
 

ГЛАВА ОСАМНАЕСТА
О молитви
 
Молитва се не завршава јутарњим правилом. Она треба да траје целог дана, без обзира на тешкоће које тога дана наиђу. Владика Теофан саветује почетнике да изаберу један кратак молитвени стих из Псалтира, на пример: Господе, похитај да ми помогнеш; Боже, саздај у мени чисто срце; Благословен јеси, Боже, или било који други. Псалтир нуди велики избор таквих, мање или више кратких молитви. Касније, како дан пролази, можеш држати ову молитву у уму и понавлјати је што је могуће чешће, у себи, шапатом, или најболје наглас, кад си сам и нико те не чује. У аутобусу, у лифту, на послу, за време јела, стално, чим ти се укаже прилика, понављај молитву и сву своју пажњу усредсреди на садржај њених речи. Тиме ти читав дан бива испуњен све до читања вечерњег правила из молитвеника у неком тренутку мира пред одлазак на спавање.
Оваква молитва погодна је и за оне који немају прилику за самоћу која је потребна за вршење јутарњег и вечерњег правила, јер се она може изговарати на било ком месту и било кад. У таквим случајевима је унутрашња усамљеност замена за спољашњу која недостаје.
Важно је често понављање: честим замасима крила, птица може да се вине у облаке; пливач мора понављати исте покрете руку безброј пута да би допливао до обале. Ако птица престане да лети, мора се задовољити да живи у магли, а испод пливача у мору вреба мрачна и опасна дубина.
Моли се овако из сата у сат, из дана у дан, не посустај. Моли се једноставно, без заноса, без роптања и без икаквих питања: не брини се о сутрашњем дану (Мат. 6:34). За све ћеш добити одговор када за то дође време.
Аврам је послушао Господа и кренуо у непознату земљу и није у знатижељи упитао: “каква је то земља, Господе, коју ћеш ми Ти показати?” Једноставно је пошао тамо: тада пође Аврам, као што му каза Господ (1 Мојс. 12:4). И ти тако учини. Аврам је са собом понео све благо које беше стекао, тако уради и ти. Све што имаш, цело своје биће понеси са собом на своје путешествије; за собом не остављај ништа што би могло да веже твоју наклоност за земљу коју управо напушташ, земљу многобожачку.
Ноју је било потребна стотина година да сагради ковчег; стабло по стабло, балван по балван довлачио је на место градње. Тако и ти чини: из дана у дан, стрпљиво и у тишини слажи балван на балван на своју грађевину, и не распитуј се много за своје окружење. Памти да је Ноје био једини човјек својега вијека који по вољи Божјој свагда живљаше (1 Мојс. 6:9), а то значи, молитвено. Замисли само гужву, мрак, смрад у коме је морао да живи док није могао да изиђе на свеж ваздух и да Господу сагради жртвеник. Свеж ваздух и жртвеник наћи ћеш у себи самоме, објашњава Св. Јован Златоусти, али само када сопственом вољом прођеш узаном стазом којом је и Ноје прошао.
Овако чини све што ти Бог заповеда да чиниш (1 Мој. 6:22), и гради сваком молитвом и прозбом (Ефес. 6:18) мост који те одводи од твога телесног “ја” и од твојих на све стране расејаних овоземаљских старања, ка пуноћи Духа. Са доласком Јединога у твоје срце, ишчезава свако множество, каже Василије Велики. Дани твоји постају цели, чувани руком Онога Који цео свет држи у десници Својој.
 

   

Comments are closed.