NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » PUT PODVIŽNIKA

PUT PODVIŽNIKA

 

PUT PODVIŽNIKA
 

GLAVA DVANAESTA
O poslušnosti
 
Poslušnost je još jedno neophodno oruđe u borbi protiv naše sebične volje. Poslušnošću odsecamo telesne udove kako bismo lakše mogli raditi pomoću duhovnih, kaže Sv. Jovan Lestvičnik. I opet, poslušnost predstavlja smrt volje, no iz nje tada izrasta smernost.
Imaj na umu da si svojom slobodnom voljom sebe predao u ropstvo, i neka te krst koji nosiš oko vrata podseća na to: putem ropstva ti hodiš prema istinskoj slobodi. Ima li rob svoju volju? Nema: on se mora naučiti poslušnosti.
Možda ćeš zapitati: poslušnost – prema kome? Svetitelji odgovaraju: slušajte starješine svoje i povinujte im se (Jevr.13:17). Ko su moje starešine, pitaš se? Gde da ih potražim, danas, kada je tako teško naići na pravog putevoditelja? A Sveti Oci nam odgovaraju: Sveta Crkva je i ovo predvidela. Zato nam je Ona, još od vremena apostola, podarila učitelja koji prevazilazi sve druge učitelje i koji nas može dotaći na svakom mestu, gde god se mi nalazili i u kojim god uslovima živeli. Živeli mi u selu ili u gradu, u braku ili devstveno, u siromaštvu ili izobilju, taj je učitelj uvek sa nama, a mi uvek imamo priliku da pokažemo svoju poslušnost prema njemu. Želiš li da znaš ko je on? Ime mu je post.
Bogu naš post nije potreban. Nisu Mu potrebne čak ni naše molitve. Ne može se razmišljati o Savršenome kao o nekome kome bilo šta može nedostajati, a što bismo mi, stvorenja Njegova, mogla da Mu pružimo. Niti je Njemu potrebno bilo šta naše, no ipak, kako veli Sv. Jovan Zlatousti, radi našeg spasenja On nam dopušta da Mu prinosimo žrtve.
Najveća žrtva koju možemo prineti Gospodu, to smo mi sami. To ne možemo učiniti ako se prethodno ne odreknemo sopstvene volje. To se postiže poslušnošću, a poslušnost se stiče vežbanjem. Najbolji način vežbanja je onaj koji nam je dala naša Sveta Crkva, propisavši nam posne dane i višednevne postove.
Pored posta, ima i drugih prilika kada možemo da se vežbamo u poslušnosti. Susrećemo se sa njima svakodnevno, na svakom koraku, potrebno je samo da ih prepoznamo. Gle, supruga ti govori da poneseš kaput, učini joj po volji, poslušaj je. Kolega sa posla te moli da ideš kući njegovim putem; pođi, vežbaj se poslušnosti. Malo dete traži od tebe pažnju i društvo; koliko možeš, udovolji njegovim željama, i to je poslušnost. Ni iskušenik u manastiru nema toliko prilike da ispolji poslušnost koliko ti imaš u sopstvenom domu, na poslu, u odnosima sa bližnjima.
Poslušnost ruši mnoge prepreke. Dok ti se srce vežba u nepružanju otpora, postižeš slobodu i mir. Ispoljiš li poslušnost, bodljikavo žbunje se savija pred tobom. Tada ljubav dobija otvoren prostor u kome može da se kreće. Poslušnošću slamaš svoj ponos, svoju želju za opiranjem, svoju ovosvetsku mudrost, svoju tvrdoglavost, sve ono što te drži zarobljenim u tvrdoj čauri. Dokle god prebivaš u toj čauri, ti ne možeš sresti Boga ljubavi i slobode.
Zato dakle, nauči da se raduješ kada ti se ukaže prilika da pokažeš poslušnost. Nepotrebno je da takvu priliku tražiš, jer na taj način možeš lako pasti u izveštačenu poniznost koja te može odvesti u prelesno zadovoljstvo sopstvenom pravednošću. Možeš biti siuran da će ti biti dato onoliko prilika za poslušnost koliko ti je potrebno, i to takvih koje su za tebe najbolje. No, primetiš li da si propustio jednu takvu priliku, osuđuj sebe; poneo si se kao mornar koji nije iskoristio dobar vetar da bi stigao u svoju luku.
Vetar ne brine da li ga je mornar iskoristio ili ne, ali za mornara, taj vetar je neophodan kako bi stigao u svoju luku. Tako treba da razmišljaš o poslušnosti, kao i o svim drugim sredstvima koja su ti od Svete Trojice data.
 

   

Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *