NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » PUT KA SPASENJU

PUT KA SPASENJU

 

PUT KA SPASENJU
 

 
DELOVANJE NA VOLJU
 
Deca su sklona brojnim željama: njih sve zanima, privlači i samim tim u njima rađa određene želje. Budući nesposobno da razlikuje dobro od zla, dete za svim žudi, i sve što želi spremno je i da učini. Ako dete prepustimo samom sebi, ono će postati neukrotivo svojevoljno. Zato roditelji treba da strogo paze na ovu stranu duševne aktivnosti. Najjednostavnije sredstvo da je svedemo u prihvatljive okvire sastoji se u tome da dete naučimo da ništa ne čini bez odobrenja. Stoga neka deca, želeći ma šta da učine, prilaze roditeljima i pitaju: „Mogu li da učinim ovo ili ono?“. Neophodno je, na osnovu vlastitog i tuđeg iskustva, decu uveriti u to da je za njih veoma opasno da bez pitanja zadovoljavaju svoje želje. Štaviše, poželjno je da se kod dece izgradi takav stav opreznosti, zahvaljujući kome će ona čak i osećati bojazan pred svojom voljom. Ovakvo raspoloženje svakako je za dete najbolje, i ono se najlakše da očuvati u duši. Naime, deca se i inače često obraćaju odraslima sa najrazličitijim pitanjima, svesna svoga neznanja i svoje slabosti. Potrebno je tu praksu podići na viši nivo i oplemeniti je, proglasivši je za zakon od koga nema odstupanja. Prirodna posledica takvog nastrojenja biće savršeno poslušanje i potpuna pokornost roditeljskoj, nasuprot svojoj volji, kao i raspoloženje, navika i umeće svesnog samoodricanja od mnogoga. Najvažnija, pak, posledica jeste na iskustvu utemeljeno uverenje da nije dobro u svemu slušati sebe samog. Do ovoga deca najlakše dolaze na osnovu vlastitog iskustva, koje potvrđuje da bi mnogo šta što su želela nanelo štetu njihovom telu i duši.
Naporedo sa odvikavanjem od oslanjanja isključivo na svoju volju, neophodno je kod deteta izgrađivati naviku da čini dobro. U tom cilju neka sami roditelji pružaju istinski primer dobrog života svojoj deci i neka ih upoznaju sa ljudima koji se ne staraju samo za naslade i priznanja okoline, nego pre svega za spasenje svoje duše. Deca su sklona podražavanju. Veoma rano ona pokazuju sposobnost da „kopiraju“ majku ili oca, kao što podjednako naštimovani instrumenti proizvode istovetan zvuk. Međutim, naporedo sa pružanjem primera za podražavanje, decu bi valjalo podsticati da i sama čine dobra dela – najpre zapovedanjem, a kasnije podstrekivanjem na pružanje milostinje, sastradavanje, milosrđe, pomirljivost i trpeljivost. Ovome nije teško naučiti dete. Prilika ima dosta, one se pružaju svakoga trena, tako da ih valja samo pogodno iskoristiti. Ako tako postupamo, oblikovaćemo u detetu volju nastrojenu na činjenje dobrih dela i usmerenu u celini prema dobru. Činjenje dobra takođe se uči, kao i sve drugo.

Ključne reči:

7 komentar(a)

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *