NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » PUT KA SPASENJU

PUT KA SPASENJU

 

PUT KA SPASENJU
 

 
RODITELJSKA BORBA PROTIV GREHA U DETETU
 
Tako roditelji otpočinju borbu sa grehom koji živi u detetu. I premda je taj greh lišen tačke oslonca, on ipak deluje, nastojeći da ovlada detinjim telesnim i duševnim snagama, kako bi našao sebi čvrsto uporište. Ovo se, međutim, ne sme dopuštati, te valja detinje snage otimati iz ruku greha i predavati ih Bogu. Ali, kako ovo delovanje ne bi bilo bez osnova, već utemeljeno na razumnom poznavanju njegovog značaja i prednosti, potrebno je jasno spoznati za čim žudi greh koji je ostao u detetu, čime se hrani, preko čega uspeva da čovekom ovlada. Osnovni pokretači koji uvlače u greh jesu svojeumlje, odnosno ljubopitstvo (znatiželja) u umu, svojevoljnost – u volji, samonaslađivanje – u čuvstvima. Stoga duševne i telesne snage koje se oblikuju i razvijaju valja tako voditi i usmeravati da ne dospeju u ropstvo ugađanja ploti, radoznalosti, svojevoljnosti i samonaslađivanja, jer to je jaram grehovni, nego, naprotiv, učiti dete da se udaljava od njih i da ih pobeđuje, čime ćemo ih, zapravo, koliko god je to moguće, obesnaživati i obezvređivati. To je glavno rukovodeće načelo, kome valja saobraziti čitavo vaspitanje. Zato ćemo u daljem izlaganju razmotriti najglavnija dejetva tela, duše i duha.
Kod deteta se najpre bude, a zatim živo deluju, sve do smrti, telesne potrebe. Utoliko je neophodnije svesti ih u razumne okvire i ustaliti navikom, kako bi one kasnije pričinjavale što manje smetnji. Primarna funkcija telesnog života jeste uzimanje hrane. Međutim, u moralnom pogledu ono predstavlja izvor strasti za grehovno uslađivanje ploti ili poprište na kome se ta vrsta greha razvija i pothranjuje. Zato dete treba hraniti tako da, omogućavajući mu razvoj telesnog života i pružajući mu snagu i zdravlje, u duši ne raspalimo strast ugađanja ploti. Ne treba se mnogo obazirati na to što je dete malo; potrebno je još od najranijeg uzrasta razumno krotiti plot koja se priklanja grubom veštastvu i učiti dete da njome ovladava, kako bi i u dečaštvu, i u mladićkom dobu, i kasnije ono bilo u stanju da lako i slobodno upravlja telesnim potrebama. Taj prvi „kvasac“ je veoma dragocen. Od ishrane u detinjstvu zavisiće mnogo šta i kasnije. Naime, ako nismo budni, mi neprimetno možemo da kod deteta razvijemo slastoljublje i neumerenost u hrani – dva vida črevougodija (stomakougađanja), koje predstavlja pogubnu sklonost za telo i dušu, a stiče se preko ishrane. Zbog toga čak i lekari i pedagozi savetuju:
1) da se odabira zdrava i prikladna hrana, primerenauzrastu deteta, jer jedna je vrsta hrane pogodna za odojčad i maludecu, a druga za veću decu, mladiće i devojke;
2) da se ishrana reguliše određenim pravilima, opet uskladu sa uzrastom, prema kojima bi se određivalo vreme, količina i način uzimanja hrane, i
3) da se od jednom ustanovljenog reda bez potrebe ne odstupa. Na ovaj način dete će se naučiti da ne traži hranu usvakoj prilici, čim mu se prohte da jede, nego da čeka određeno vreme; ovo su prvi pokušaji oprobavanja i navikavanja sebe na odustajanje od svojih prohteva i njihovo ograničavanje. Tamo gde se dete hrani kad god zaplače i čim zaželi da jede, ono postajedo te mere raslabljeno da se samo sa bolom može odreći hrane.Pored toga, dete postaje samovoljno, pošto mu polazi za rukom da izmoli ili plačući izdejstvuje sve što zaželi. Isto tako,moraju se na razumnu meru svesti i san, utopljavalje i druge udobnosti, neprestano imajući u vidu cilj, a to je – ne raspaljivati strasti čulnim nasladama i navići dete da se umeri. Ovoga se valja strogo držati tokom čitavog perioda vaspitnog delovanja, razume se, menjajući ta pravila samo u pogledu njihove primene, ali ne i u suštini, sve dok dok vaspitanik, naviknut na njih, ne počne da se sam stara o sebi.
Druga telesna funkcija jeste kretanje, a organ preko koga se ono vrši jesu mišići, oruđa rada, u kojima je smeštena telesna snaga i krepost. Posmatrano u odnosu prema duši, kretanje je središte volje, i kao takvo ono je u stanju da razvija svojevoljnost. Harmonično, blagorazumno razvijanje ove funkcije, pridajući telu pokretnost i živost, razvija radne navike i uliva staloženost i dostojanstvenost. Nasuprot tome, nestalno i nedosledno razvijanje kretanja u dece, prepušteno slučaju, kod jednih dovodi do neumerene živahnosti i rasejanosti, dok kod drugih izaziva apatiju, beživotnost, lenjost. Ono prvo doprinosi jačanju i ustaljivanju svojeglavosti i nepokornosti, koje su, sa svoje strane, povezane sa naprasitošću, svadljivošću, nesputanošću želja, dok ovo potonje dovodi do pogružavanja u plot i predavanja čulnim nasladama. Stoga, jačajući telesne snage, moramo da pazimo da preko toga ne raspalimo svojevolju, te da radi ploti ne pogubimo duh. A osnovno pravilo postupanja radi dostizanja toga cilja jeste umerenost, neprestano upućivanje i nadzor. Dete može da bude živahno, ali u ono vreme, na onom mestu i na način koji mu je dopušten. Volja roditelja mora da prati svaki detetov korak, razume se, uopšteno govoreći. Ako toga nema, detetova narav lako može da se izopači. Pošto svojevoljno da sebi slobodu i postane nestašno, dete neće biti spremno da se iz tog stanja povrati u poslušnost, i odbijaće da sluša čak i najmanje zahteve svojih roditelja. To se dešava već i ukoliko se detetu samo jednom pruži prilika da se svojevoljno raspusti, a šta da kažemo za porodice u kojima se na ovo uopšte ne obraća pažnja?
O, kako je teško kasnije suzbiti svojeglavost, pošto se ona već uveliko ukoreni u telu kao u kakvoj tvrđavi! Gle, takvo dete ni glavu neće da pokrene, ni rukom ili nogom da mrdne, ni da pogleda kada mu se naređuje! Naprotiv, ono će na svaki zahtev roditelja reagovati bodro i čilo, ukoliko se od samog početka pazi na njegovo kretanje. Sem toga, nema boljeg načina da se dete navikne da vlada svojim telom od iziskivanja da svoje snage koristi prema volji roditelja.
Treća telesna funkcija povezana je sa nervima. Iz njih ishode čuvstva, koja predstavljaju oruđa opažanja i spoznavanja. Ali o ovome ćemo kasnije. Sada bismo se zadržali na drugoj najopštijoj funkciji nerava kao središta telesne senzitivnosti (osetljivosti) – sposobnosti primanja njemu prijatnih ili neprijatnih spoljašnjih utisaka. Ovde se postavlja pravilo da se telo navikne na lako podnošenje različitih spoljašnjih uticaja: vazduha, vode, promene temperature, vlage, vrućine, hladnoće, povreda, bolova i sl. Onaj ko je stekao odgovarajuće navike može se smatrati srećnim i sposobnim i za najteže poduhvate, u svako doba i na svakom mestu. U takvom čoveku duša neprikosnoveno gospodari telom, tako da on ne odlaže, ne menja i ne ostavlja poslove koji mu predstoje u strahu od telesnih neprijatnosti, već se, naprotiv, čak i željno laća onoga čime bi mogao obuzdati plot. A to je veoma važno. Osnovno zlo u našem odnosu prema telu jeste ljubav prema telu i žaljenje tela, jer to oduzima duši svaku vlast nad njim, čineći je njegovom sluškinjom; nasuprot tome, onaj koji ne žali svoju plot u poduhvatima koje preduzima neće biti smućivan bojaznima izazvanim slepim ugađanjem ploti. Blago onome ko se na ovo navikao još od detinjstva!
Ovde je umesno podsetiti se i lekarskih saveta u vezi sa kupanjem, vremenom i mestom izlaženja i šetnje, odevanjem. Osnovno pravilo je da telo ne prebiva isključivo u stanju u kome prima prijatne utiske, nego da mu se što više omogućava da dođe u dodir i sa utiscima koji izazivaju nemir. Prijatnim utiscima telo se raslabljuje, dok ga ovi potonji snaže i krepe; izloženo onim prvim, dete će se svega bojati, a suočeno i sa drugima, biće na sve spremno i sposobno da bude postojano i trpeljivo u svemu što preduzme. Ovakav odnos prema telu preporučuje i pedagogija. Ovde smo pokazali samo kako se pedagoške preporuke mogu primeniti i na razvoj hrišćanskog života. Ta primena, naime, u našem slučaju znači da njihovo revnosno ispunjavanje onemogućava da u dušu prodre štetni i nepotrebni korov čulnih naslada, svojevoljnosti, ugađanja ploti ili samosažaljevanja, obrazujući njima suprotna raspoloženja i učeći gospodarenju telom kao našim organom, a ne potčinjavanju njemu. A to je veoma važno za hrišćanski život, koji je po samoj biti svojoj slobodan od čulnosti i svakog ugađanja ploti. Sledstveno tome, telesni razvoj deteta ne sme se prepuštati slučaju, nego se mora držati pod strogom kontrolom od samog početka, kako bi kasnije vaspitanik bio već pripremljen i prilagođen normama hrišćanskog življenja, tako da se prema njima ne odnosi sa neprijateljstvom i neprihvatanjem.
Hrišćani-roditelji koji iskreno vole svoju decu ne treba da žale ništa, ni svoja roditeljska srca, kako bi ova blaga učinili svojinom svojih čeda. U protivnom slučaju sva dela njihove ljubavi i brige koja se kasnije preduzmu ili će doneti slab plod, ili će čak ostati besplodna. Telo je obitalište strasti, čak i onih najstrašnijih, poput gneva i pohote. Ono ujedno predstavlja i organ preko koga demoni prodiru u dušu ili joj se približavaju. Po sebi se razume da ne smemo da gubimo iz vida sve ono što može da pruži Crkva, naročito ne ništa od onoga što se tiče tela, jer se blagodatnim darovima Crkve Hristove telo osveštava, a nezasita žudnja kroti.
Na ovom mestu ni iz daleka nismo sve opisali, već smo samo pokušali da predočimo osnovne crte i pokažemo najopštiji pravac vaspitnog delovanja na telo, a podrobnosti će postati jasne na delu. Na osnovu svega ovde iznetog može se pojmiti i kakav valja da bude odnos prema telu u ostalo vreme života, jer prema njemu uvek valja postupati na isti način.
Uporedo sa pojavljivanjem telesnih potreba, i u duši će se, veoma brzo, ispoljiti sposobnosti nižega reda, u njihovom prirodnom poretku. Tako će, recimo, dete početi da zaustavlja pogled na različitim predmetima – na nekima duže, na nekima kraće, kao da mu se jedni predmeti više, a drugi manje dopadaju.
Ovo su počeci korišćenja čula, za čime neposredno sledi buđenje uobrazilje (mašte) i pamćenja. Reč je o prelaznim sposobnostima između telesne i duševne aktivnosti, koje deluju u uzajamnoj zavisnosti i povezanosti, tako da ono što učini jedna namah biva preneto onoj drugoj. Ako je suditi po značaju koji u današnje vreme pripada mašti i pamćenju u našem životu, onda će nam biti jasno koliko je dobro i spasonosno njihova prva projavljivanja osveštati upravljanjem na objekte vezane za veru. Prvi utisci, naime, duboko se urezuju u sećanje. Ovde valja imati na umu da duša dospeva u svet kao „tabula rasa“, te da ona tek kasnije uzrasta, bogati svoj unutarnji sadržaj i stiče raznoobraznost u aktivnostima. Prvi materijal, prvu hranu za svoje oblikovanje duša zadobija od spolja, od čula, a preko uobrazilje. Stoga je samo po sebi očigledno kakav karakter treba da imaju prvi predmeti (objekti) opažanja i uobrazilje, kako oni ne bi predstavljali prepreku, već, naprotiv, podsticaj za napredak hrišćanskog života u periodu njegovog oblikovanja. Poznato je, naime, da, kao što hrana sa kojom se dete najpre susretne vrši primetan uticaj na formiranje telesnog temperamenta, tako i prvi predmeti na kojima se ustavlja i kojima se zanima duša snažno utiču na njen karakter i opšti način života.
Čulni opažaji u razvoju pothranjuju uobrazilju; zamišljeni predmet čuva se u sećanju, čineći time, da se tako izrazimo, sadržaj duše. Pretpostavimo da čula svoje prve utiske primaju od sveštenih predmeta: oči – od ikona i svetlosti kandila, sluh – od sveštenih pesmopoja, i slično. Dete, istina, još nije u stanju da razume ništa od onoga što mu je pred očima, ali se i vidom i sluhom navikava na te predmete i atmosferu koja ga okružuje, a to, ispunjavajući srce, udaljava od njega druge i drugačije predmete. Zbog takvih opažaja i oseta prve projave uobrazilje takođe će nositi svešteni karakter; detetu će biti lakše da zamišlja ovakve, nego nekakve druge predmete; takve će biti prve vežbe i prvi napori njegove mašte.
Dalje, u budućnosti, lepota i prefinjenost, koje su jednom svojom stranom suštinski povezane sa oblicima opažanja i uobrazilje, moći će da ga privlače jedino u svojim sveštenim vidovima.
Prema tome, dete valja okruživati sveštenim predmetima svake vrste. Sve što bi moglo da ga razvrati kao negativni primer, sablažnjavajuća predstava ili stvar, treba da je daleko od njega. Bitno je da se i kasnije dosledno čuva ovaj poredak. Poznato je kako je snažno delovanje razvratnih i izopačenih predstava na dušu, bez obzira na način na koji je se takve predstave dotiču. Kako je nesrećno dete koje, zatvorivši oči ili ostavši u samoći i pogruzivši se u sebe, oseti teret mnoštva nepotrebnih, ništavnih, sablažnjujućih, strastima ispunjenih predstava! Takve predstave na dušu utiču isto kao što gust, smradan dim utiče na glavu.
Ne treba gubiti iz vida ni način na koji deluju ove snage u detetu. Funkcija čula sastoji se u tome da gledaju, slušaju, pipaju, jednom rečju – da istražuju i spoznaju. Zato ona predstavljaju prve pokretače znatiželje, koja docnije pod njihovim uticajem prelazi u uobrazilju i pamćenje, da bi, ustalivši se u njima, postala neobuzdani tiranin duše. Razume se, nije mogućno ne koristiti svoja čula, jer se upravo preko njih spoznaju stvari koje treba da znamo u slavu Božiju i na naše dobro. Međutim, njihova neizbežna pratilja je znatiželja, koja predstavlja neobuzdanu sklonost da se bez cilja gleda i sluša šta se gde i kako čini. Kako ovde postupati?
Svako istraživanje neminovno već predstavlja radoznalost. O njoj možemo govoriti tamo gde postoji težnja da se sve ispituje bez poretka i cilja, ne razlikujući da li nam je to potrebno ili nije. Zato je, dakle, pri razvijanju i usavršavanju čula neophodno znati meru i red, te ih usmeravati samo na ono što je na potrebu, čije neophodnosti smo svesni; u tom slučaju ljubopitstvo se neće nepotrebno pothranjivati. Drugim rečima, dete treba naučiti da istražuje ono što se smatra za njega neophodnim, dok se od svega drugoga valja uzdržavati i kloniti. U samom istraživanju okoline treba se držati postupnosti – ne prebacivati se svaki čas sa predmeta na predmet, sa jednog svojstva na drugo, već ih razmatrati jedno po jedno, starajući se da se stekne pravilna predstava o njima. Ovakva zanimanja izbaviće dete od sklonosti ka zabavljanju i površnosti čak i u onome što je dopušteno, naučiće ga da vlada svojim čulima, a preko njih i uobraziljom. Tako dete neće bez potrebe naglo prelaziti sa jednog na drugo, neće se, dakle, zaustavljati i zanimati svakojakim predstavama, narušavajući svoj duševni mir i smućujući se plimama i osekama svojih nerazumnih viđenja. Ko ne ume da vlada svojim opažajima i uobraziljom, neminovno postaje rasejan i nepostojan, vazda mučen svojom znatiželjom, koja će ga bacakati sa jednog predmeta na drugi, sve dok mu se snage ne raslabe, a sve to ostaće bez ploda.
Istovremeno sa tim sposobnostima rađaju se u detetu strasti, i tako ga one uznemiravaju još od ranog doba. Dete još nije sposobno da govori, da hoda, jedva je nekako naučilo da sedi i da prihvata igračke, ali već pokazuje ljutnju, zavist, težnju za posedovanjem, za izdvajanjem i slično. Rečju, u njemu se projavljuje dejstvo strasti. Ovo zlo, koje se temelji na življenju po ploti, razorno je i pogubno. Zato mu se valja suprotstavljati još od prvih njegovih manifestovanja. Teško je kazati kako bi to trebalo činiti: sve zavisi od blagorazumnosti roditelja. Moglo bi se, međutim, preporučiti sledeće:
1) da se na svaki način sprečava buđenje ovih strasti;
2) ako se neka strast ispolji, da se žurno pristupi njenom stišavanju smišljenim i oprobanim sredstvima.
Na taj način sprečiće se njihovo dublje ukorenjivanje ili predispozicija prema njima. Onu strast koja se ispoljava češće nego druge trebalo bi lečiti sa naročitom pažnjom, jer u protivnom ona može da postane gospodar detinjeg života. Najpouzdaniji način iskorenjivanja strasti jeste pribegavanje blagodatnim sredstvima sa verom. Strast je duševna pojava. Međutim, roditelji u početku nemaju načina da deluju na detinju dušu. Zato je pre svega potrebno moliti se Gospodu da On učini Svoje. Docnije će se revnosni otac, mati ili dadilja u ovom delu rukovoditi iskustvom. Kada dete postane razumno i samosvesno, biće mogućno koristiti i ona najopštija sredstva koja se svima preporučuju protiv strasti. U svakom slučaju, sa strastima se valja boriti od samog početka i iskorenjivati ih u čitavom periodu vaspitanja, kako bi dete steklo umeće i naviku da n?ima gospodari, pošto se njihovi smućujući napadaji ne prekidaju sve do kraja života.
Ukoliko se strogo budemo držali preporučenog poretka delovanja na telo i na niže sposobnosti, duša će se time izvanredno pripremiti za sticanje istinski dobrog nastrojenja; to će, međutim, ipak biti samo priprema, dok samo to nastrojenje valja stvarati pozitivnim delovanjem na sve detinje snage na um, volju i srce.

Ključne reči:

7 komentar(a)

  1. Gdje je deo „Saveti i upozorenja koja se tiču mladićkog uzrastae „? To je veoma važan deo za našu omladinu

    • Bibliotekar

      Dragi brate, koje izdanje knjige imaš? Mi smo ovde postavili šta je bilo u originalnom izdanju.

      • Poštovani brate,
        Podnaslov „Saveti i upozorenja koja se tiču mladićkog uzrasta “ koliko vidim nije posebno izdvojen u ovom izdanju knjige koju je izdala Svetigora, već se taj tekst nalazi u okviru podnaslova „Delovanje na srce“. U izdanju koju je izdao Obraz Svetački/Očev Dom iz 2013. godine taj tekst je posebno izdvojen u okviru prvog poglavlja knjige sa navedenim podnaslovom.
        Svako dobro od Boga Vam želim.

  2. Posetilac

    Pomaze Bog!

    Cini mi se da ni jedna grafika na novom website-u nije dobro povezana na strani gde treba da se vidi.
    Na primer: Slika (grafika) na vrhu ove strane nije prikazana ( https://svetosavlje.org/put-ka-spasenju/SvetiTeofanZatvornik.jpg )

    Takodje, nema ni linkova za elektronske kopije knjiga koje su postojale ranije. Na primer, strana knjige ‘Starac Siluan’ ( https://svetosavlje.org/starac-siluan ) je na starom website-u imala link sa skeniranom knjigom u pdf formatu za download. Sada nema linka.

    Da li mozete to da popravite?

    P.S. Izbrisite ovu poruku nakon sto poravite, da ne bude konfuzije.

    Blagodarim unapred.

    • Bibliotekar

      Brate, hvala za komentar. Knjige su sa starog na novi sajt prebačene automatski i predstoji im konačno doterivanje što smo već počeli da radimo. Ovo uključuje i slike i dodatne fajlove gde bude potrebe. Molimo vas za još malo strpljenja. Hvala!

  3. Stari sajt je imao linkove za download knjiga, sto je jedna veoma korisna i bitna opcija jer korisnicima ovog sajta omogucava citanje i kad nisu online ili nemaju pristup internetu.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *