NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » PUT KA SPASENJU

PUT KA SPASENJU

 

PUT KA SPASENJU
 

 
KRŠTENJE I VASPITANJE
 
Blagodat silazi na detinju dušu i u njoj u svemu dejstvuje sama, kao da pri tome učestvuje i sloboda; to se temelji na pretpostavci da će dete, koje za sada nije svesno sebe i ne deluje kao ličnost, kasnije, kada postane svesno, samo rado sebe posvetiti Bogu, da će dobrovoljno prihvatiti blagodat, pošto već iznađe i oseti u sebi njeno dejstvo, da će se radovati što ta blagodat postoji, da će zablagodariti Gospodu što se toga udostojilo i ispovediti da, da su mu u momentu krštenja bili dati razum i sloboda, ne bi nikako drugačije postupilo i ne bi ništa drugo ni poželelo.
Radi takvog docnijeg slobodnog privoljenja sebe Bogu i sjedinjenja slobode sa blagodaću Božanska blagodat u celosti biva podarena i malom detetu, te i bez njegove volje čini u njemu sve što joj je svojstveno, i to samo na osnovu uverenja da će se ta želja i predavanje sebe Bogu neizostavno ispuniti, – uverenja koje izražavaju kumovi, svedočeći i jemčeći pred Bogom i Crkvom da će dete, kada postane (samo)svesno, upravo na taj način, koji je nužan blagodati, koristiti svoju slobodu, i prihvatajući na sebe obavezu da novokršteno dete i zaista dovedu do toga.
Na taj način krštenjem se u detinju dušu polaže seme života u Hristu, i ovo seme ostaje u njemu; ali taj život još uvek kao da nije njegov, već deluje kao snaga koja ga tek oblikuje, formira. Duhovni život, začet u detetu blagodaću Krštenja, postaće čovekova svojina u pravom smislu, u svoj svojoj punoti, kao saobrazan ne samo blagodati, nego i kakvoći razumne tvari, od onog momenta kada čovek, postavši (samo)svestan, slobodnom voljom posveti sebe Bogu i dobrovoljnim, radosnim i blagodarnim prihvatanjem usvoji u sebi obretenu blagodatnu silu. I pre toga u njemu deluje istinski hrišćanski život, ali, reklo bi se, bez njegovog znanja; on deluje u njemu, ali još uvek kao da nije njegov. Međutim, od trenutka njegovog saznanja i slobodnog izbora hrišćanski život postaje njegova svojina, ne samo blagodatna, nego i slobodna.
Zbog postojanja ovakvog, manje ili više dugotrajnog vremenskog raspona između krštenja i svesnog privoljenja sebe Bogu, početak hrišćanskog moralnog života kroz blagodat krštenja u deci se rasprostire, da tako kažemo, na neodređeni vremenski period, tokom koga dete sazreva i formira se kao Hrišćanin u Svetoj Crkvi, među Hrišćanima, kao što se svojevremeno ono telesno formiralo u utrobi materinoj.
Pokušaj, čitaoče, da se zadržiš na ovoj misli i da je jasnije sagledaš. Ovo što smo sada izneli biće nam od izuzetne važnosti pri razmatranju pitanja kako treba da se prema krštenom detetu, poverenom nam od Svete Crkve i Gospoda, ophode roditelji, kumovi i svi koji ga vaspitavaju.
Po sebi se razume da posle krštenja roditeljima i kumovima predstoji veoma važno delo: takvo rukovođenje novokrštenog, blagodareći kome će dete, postavši (samo)svesno, uvideti u sebi blagodatne sile, prihvatiti ih sa radosnom željom, a zajedno sa njima i obaveze i način života koji se od njega zahteva, što je povezano i što proističe iz primljene blagodati. To nas suočava i sa pitanjem o hrišćanskom vaspitanju ili o vaspitanju prema zahtevima krštenjske blagodati, a u cilju njenog očuvanja.
Da bi nam bilo jasnije kako se valja odnositi prema krštenom detetu, imajući u vidu napred opisani cilj, valja se podsetiti misli koju smo već izrekli, a to je da blagodat osenjuje srce i u njemu obitava kada je u srcu prisutno okretanje od greha i od sebe prema Bogu. Radi tog nastrojenja, koje se delatno projavljuje, darivaju se i svi drugi blagodatni darovi i sva prevashodstva (preimućstva) koja uživaju oni udostojeni blagodati (oblagodaćeni): blagovoljenje Božije, sunasledništvo Hristu Gospodu, prebivanje izvan vlasti satane, izvan opasnosti da će biti osuđeni na ad. Čim ovakvo nastrojenje uma i srca oslabi ili se izgubi, greh iznova počinje da vlada srcem, a preko greha navlače se uze satanske i oduzimaju se blagovoljenje Božije i su nasledništvo Hristu Gospodu. Blagodat u detetu kroti i stišava greh, ali on može iznova oživeti i planuti, ako mu se pruži hrana i sloboda. Sledstveno tome, pažnja onih na kojima je obaveza da straže nad detetom-Hrišćaninom, prihvaćenim iz banje krštenja, treba da svecelo bude usmerena na to da se nikako ne dopusti da njime opet ovlada greh, da se na svaki način i svim sredstvima greh u njemu guši i obesnažuje, te da se usmerenost prema Bogu podstiče i krepi.
Mora se učiniti sve da ovakvo nastrojenje jača u malom Hrišćaninu čitavo vreme njegovog odrastanja – premda pod tuđim rukovođenjem, ali i uz delatno učestvovanje njegovog bića, kako bi dete sve više i više sticalo naviku da ovladava grehom i da ga pobeđuje radi bogougađanja, da koristi duhovne i telssns snage na služenje Bogu, a ne grehu. Da je to moguće vidi se iz toga što je rođeno i kršteno dete sve poput semena kome predstoji život, ili poput zemlje zasejane. Novo nastrojenje, ulivsno blagodaću Krštenja, nije tek nešto što se zamišlja ili krštenju pripisuje, već nešto posve realno, nešto što takođe predstavlja seme života. Ako se svako seme razvija onako kako je to svojstveno biljci u njemu zapretenoj, i seme blagodatnog života u krštenom detetu ima sebi svojstven razvoj. A pošto je u detetu položeno seme obraćenja ka Bogu, kojim se odnosi pobeda nad grehom, to seme se, poput drugih, takođe može razviti i odnegovati. Potrebno je samo iskoristiti najdelotvornija sredstva ili odrediti najcelishodniji način kako ćemo delovati na kršteno dete.
Cilj prema kome treba da budu usmereni svi naši napori sastoji se u tome da ovaj novi čovek, kada postane svestan, sebe prihvati i pojmi ne samo kao ljudsko, razumno i slobodno biće, nego i kao ličnost koja ima dug pred Gospodom, čiji je večni udeo neraskidivo povezan sa Gospodom. Njemu valja da ne samo sebe pojmi na opisani način, nego i da bude sposoban da deluje u skladu sa dužnošću prema Bogu i da uočava u sebi preovlađujuću sklonost prema takvom delovanju. Zapitajmo se: kako ovo postići? Kako postupati prema krštenom detetu, kako ono, kada odraste, ne bi zaželelo ništa drugo, nego da bude istinski hrišćanin? Drugim rečima: kako vaspitavati u hrišćanskom duhu?
Predočavajući odgovor na ovo pitanje, nemamo nameru da razmatramo sve podrobnosti koje iz njega proističu. Zadovoljićemo se prikazivanjem hrišćanskog vaspitanja u celini, u opštim crtama, uz ukazivanje na to kako je najbolje u određenim slučajevima podržavati i krepiti one dobre strane u detetu, a kako suzbijati i obesnaživati loše.
Najpre ćemo obratiti pažnju na dete u kolevci, u periodu pre buđenja ma kakvih sposobnosti u njemu. To dete živi, što znači da se na njegov život može i uticati. Ovde se stvara mesto za svete Tajne, a potom i za celokupnu crkvenost. Tu su, dakako, i vera, i blagočastivost roditelja.
Sve ovo, zajedno uzeto, stvoriće oko deteta spasonosnu atmosferu, doprinoseći tajanstvenom naitiju (nizlasku) blagodatnog života koji je već začet u detinjem biću.
Često pričešćivanje svetim Hristovim Tajnama (a mogli bismo da dodamo i: što je moguće češće) na živ i delatan način sjedinjuje sa Gospodom novi ud Njegov preko prečistog Tela i Krvi Njegove, osvećujući ga, darujući mu mir duševnih sila njegovih i čineći ga nepristupnim silama tame. Oni koji tako postupaju zacelo su primetili da dete, pošto primi Sv. Pričešće, toga dana biva pogruženo u duboko spokojstvo, bez uobičajenih silovitih kretanja prirodnih potreba, čak ni onih najenažnijih. Dete se nekada ispuni takvom radošću, i tako mu zaigra duh, da hrli da svakoga zagrli kao najrođenijeg. Neretko pričešćivanje biva propraćeno i čudima Božijim. Tako, sveti Andrija Kritski u detinjstvu dugo nije mogao da progovori. Kada su se roditelji, u bolu i skrušenosti srca, obratili molitvi i blagodatnim sredstvima, Gospod je jedared, dok se dete pričešćivalo, raskinuo okove oko njegovog jezika blagodaću Svojom. A taj je jezik docnije postao preizobilno vrelo slavoslovlja i premudrosti, kojim se napoji sva Crkva Hristova. Jedan lekar svedočio je, prema svom iskustvu i posmatranjima dece, da je kod dečijih bolesti najčešće potrebno dete odneti na pričest, te da je, ako se tako postupi, veoma retko neophodno pribegavati i dodatnim medicinskim sredstvima.
Na decu veoma snažno deluje često odvođenje u crkvu, celivanje Svetog Krsta, Evanđelja, ikona, prekrivanje vozduhom. To možemo kazati i za ono što dete okružuje u kući – često smeštanje deteta ispod ikona, često osenjivanje krsnim znamenjem, kropljenje svetom vodom (agiazmom), kađenje tamjanom, zakrštavanje detinje kolevke, hrane i svega čega se dete dotiče, sveštenički blagoslovi, unošenje u kuću ikona iz crkve i čitanje molitava. Jednom rečju, sve što je crkveno na neiskazan i čudesan način krepi i pothranjuje blagodatni život deteta, predstavljajući najbezbedniju, sigurnu ogradu i nepremostivu prepreku pred nevidljivim silama mraka, koje su vazda spremne da prodru u dušu koja tek počinje da se razvija, ne bi li je zarazile svojim zlosmradnim dahom.
Pored ove vidljive zaštite, postoji i ona ljudskim očima nevidljiva: Angeo Hranitelj, čuvar i pokrovitelj detinje duše i tela, podaren mu od Boga na krštenju. On čuva dete, svojim prisustvom nevidljivo utiče na njega i, u slučaju potrebe, osobito u nuždi i teškim situacijama, upućuje roditelje šta im valja činiti sa detetom.
Ali sve ove, tako čvrste i snažne ograde, tako snažne i delatne nizlaske blagodati može da razruši neverovanje, nemarnost, nečasnost i loš život roditelja, čineći da blagodat ostane bez ploda. To se dešava već zbog toga što se u navedenim uslovima sredstva o kojima smo govorili ili uopšte ne koriste, ili ne koriste kako valja. No naročito to biva zbog rđavog unutarnjeg uticaja roditelja. Istina, Gospod je milostiv, osobito prema nevinoj dečici; ali, postoji nama neshvatljiva veza između duša roditelja i dece, za koju ne možemo ustanoviti do koje mere se pruža njen uticaj na detinju dušu; a ne znamo isto tako ni koliko je milosrđe i snishođenje Božije prema deci u slučaju pogubnog uticaja roditelja. Desi se, međutim, da Gospod prestane da izliva blagodat Svoju na dete: to je žalostan plod nepravednog života roditelja. Stoga se prema duhu vere i blagočastivosti roditelja valja odnositi sa dužnim poštovanjem, kao prema izuzetno moćnom sredstvu očuvanja, vaspitanja i ukrepljenja blagodatnog života u detinjoj duši.
Prvih dana, meseci i godina duh deteta još miruje. Stoga nije mogućno preneti mu bilo šta radi usvajanja na uobičajen način. Pa ipak, na njega se može delovati posredno.
Postoji jedan osobiti put opštenja ljudskih duša, preko srca. Jedan duh, tako, utiče na drugi čuvstvima. Takav uticaj na detinju dušu biće utoliko lakši i uspešniji, ukoliko je punija, jača i dublja srdačna veza roditelja sa detetom. Otac i mati, u beskrajnoj ljubavi svojoj, kao da se utapaju u dete. A ako je njihov duh prožet blagočašćem, ne može se desiti da to, sa svoje strane, ne deluje na detinju dušu. Pri tome delovanju najbolji spoljašnji „vodič“ jeste pogled. Naime, dok drugim čulima duša ostaje skrivena, oko je čini dostupnom pogledima drugih. To je tačka sretenja jedne duše sa drugom. Pretpostavimo da kroz ovu „pukotinu“ duše matere i oca, ispunjene svetim i blagorodnim čuvstvima, prodiru do detinje duše. Nemoguće je da ta detinja duša ne bude pomazana svetim jelejem roditeljskog blagočašća. Stoga je neophodno da u pogledu roditeljskom zaiskri ne samo ljubav, koja je prirodna spona između roditelja i dece, nego i vera da je njihova svojina postalo nešto daleko uzvišenije nego ono što zamislimo kad kažemo „obično dete“, kao i nada da im je Onaj Koji im je poverio to bescenblago kao svojevrstan sasud blagodati darivao i potrebnu snagu da ga (o)čuvaju; najzad, neophodna je i molitva koja se neprekidno tvori u duhu, a koju podstiče nadanje po veri.
Kada na taj način roditelji ograde kolevku svoga čeda duhom iskrene blagočastivosti, kada na dete izvana i iznutra deluju Angeo Čuvar, s jedne strane, i Svete Tajne i čitava crkvenost, sa druge, tada se, dakle, oko života koji se upravo začinje stvara povoljna duhovna atmosfera, koja će na duši detinjoj ostaviti svoj pečat, slično kao što i krv, ta osnova prirodnog života, po svojim svojstvima umnogome zavisi od vazduha koji okružuje organizam. Poznato je da posuda dugo, ako ne i zauvek, čuva miris one tečnosti koja se u nju najpre ulije. Isto to odnosi se i na atmosferu stvorenu oko dece. Opisano ustrojenje detinjeg spasenja blagodatno će prožeti sve oblike njegovog života koji se polagano formiraju, polažući na njih svoj pečat. Sem toga, ono će predstavljati i nepremostivu prepreku za dušegubni uticaj duhova zlobe.
Jedanput otpočeto još od same kolevke, ovakvo ustrojenje spasenja treba da bude nastavljeno i kasnije, tokom čitavog perioda vaspitanja – u detinjstvu, dečaštvu i mladićkom dobu. Crkva, crkvenost i Svete Tajne predstavljaju svojevrsnu skiniju pod kojom deca treba da neprestano prebivaju. Mnogi primeri pokazuju spasonosnost i plodotvornost ovakvog prebivanja: Prorok Samuilo, Prepodobni Teodor Sikeot (22. aprila) i dr. Čak se prebivanjem u Crkvi i Svetim Tajnama mogu zameniti, kao što se, uostalom, i zamenjuju, i to ne bez uspeha, sva druga sredstva vaspitanja. Drevno obrazovanje prevashodno se sastojalo upravo u ovome o čemu smo upravo govorili.
Kada u detetu počnu da se bude, jedna za drugom, njegove snage, roditeljima i svima koji dete vaspitavaju valja još većma umnožiti svoju budnost i pažnju. Jer, premda pod okriljem blagodatnih sredstava koja smo razmotrili u detetu raste i jača stremljenje prema Bogu, angažujući njegove snage u tom pravcu, u isto vreme i greh koji u njemu živi ne spava, već nastoji da i on ovlada njegovim snagama. Neizbežna posledica koja iz toga proističe jeste unutarnja borba. Budući da su deca nesposobna da se bore sama, na njihovo mesto blagorazumno stupaju roditelji. Međutim, kako ta borba mora da bude vođena snagama samog deteta, roditelji imaju obavezu da budno paze na početne znake njihovog buđenja, kako bi ih od prvog momenta usmerili saobrazno glavnom cilju prema kome je dete dužno da stremi.

Ključne reči:

7 komentar(a)

  1. Gdje je deo „Saveti i upozorenja koja se tiču mladićkog uzrastae „? To je veoma važan deo za našu omladinu

    • Bibliotekar

      Dragi brate, koje izdanje knjige imaš? Mi smo ovde postavili šta je bilo u originalnom izdanju.

      • Poštovani brate,
        Podnaslov „Saveti i upozorenja koja se tiču mladićkog uzrasta “ koliko vidim nije posebno izdvojen u ovom izdanju knjige koju je izdala Svetigora, već se taj tekst nalazi u okviru podnaslova „Delovanje na srce“. U izdanju koju je izdao Obraz Svetački/Očev Dom iz 2013. godine taj tekst je posebno izdvojen u okviru prvog poglavlja knjige sa navedenim podnaslovom.
        Svako dobro od Boga Vam želim.

  2. Posetilac

    Pomaze Bog!

    Cini mi se da ni jedna grafika na novom website-u nije dobro povezana na strani gde treba da se vidi.
    Na primer: Slika (grafika) na vrhu ove strane nije prikazana ( https://svetosavlje.org/put-ka-spasenju/SvetiTeofanZatvornik.jpg )

    Takodje, nema ni linkova za elektronske kopije knjiga koje su postojale ranije. Na primer, strana knjige ‘Starac Siluan’ ( https://svetosavlje.org/starac-siluan ) je na starom website-u imala link sa skeniranom knjigom u pdf formatu za download. Sada nema linka.

    Da li mozete to da popravite?

    P.S. Izbrisite ovu poruku nakon sto poravite, da ne bude konfuzije.

    Blagodarim unapred.

    • Bibliotekar

      Brate, hvala za komentar. Knjige su sa starog na novi sajt prebačene automatski i predstoji im konačno doterivanje što smo već počeli da radimo. Ovo uključuje i slike i dodatne fajlove gde bude potrebe. Molimo vas za još malo strpljenja. Hvala!

  3. Stari sajt je imao linkove za download knjiga, sto je jedna veoma korisna i bitna opcija jer korisnicima ovog sajta omogucava citanje i kad nisu online ili nemaju pristup internetu.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *