NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » PUT KA SPASENJU

PUT KA SPASENJU

 

PUT KA SPASENJU
 

 
ŽIVO BOGOZAJEDNIČENJE SAVRŠAVA SE U STANJU TIHOVANJA, KOJE PRIVODI BESTRAŠĆU
 
Onaj kod koga su počeli da se javljaju ove spontane težnje ka udubljivanju u sebe i ta ushićivanja ka Bogu i, osobito, onaj kod koga su počeli da deluju potpuno predavanje sebe Bogu i neprestana molitva, spreman je i sposoban da stupi u tihovanje. Samo on i jeste kadar da podnese ovaj podvig i da ga plodonosno prođe. Zadržavati takvoga čoveka u opštežiću i saživotu sa drugima nemoguće je.
Šta je Arsenija Velikoga teralo od ljudi? To stremljenje unutra, pred Boga. „Volim vas“, govorio je on, „ali ne mogu biti zajedno sa Bogom i sa ljudima“. „Istinski tihovatelj“, kaže sveti Jovan Lestvičnik, „ne želeći da se liši sladosti Božije, udaljava se od svih ljudi, bez mržnje prema njima, i to utoliko više ukoliko se oni usrdnije s njim zbližavaju“.
Ispisujemo za razumevanje tihovanja (bezmolvija) neophodno 27. slovo Lestvice: „Postoji tihovanje spoljašnje, kada neko, odelivši se od svih, živi sam. I postoji tihovanje (bezmolvije) unutarnje, kada neko u duhu sam sa Bogom prebiva ne u grčevitoj napetosti, no slobodno, kao što slobodno grudi dišu i oči gledaju. Oni su sapripadni, ali prvo ne može postojati bez drugog. Zato je tihovatelj (bezmolvnik) upravo onaj ko se upinje da biće bestelesno, dušu svoju, drži u granicama telesnog doma. Neka kelija tihovateljeva drži u sebi telo njegovo, a telo ima u sebi kuću svoga razuma“.
Na tihovanje neće vući želja onoga ko još nije okusio sladost Božiju, a tu sladost neće okusiti onaj ko još nije pobedio strasti. Onaj ko boluje od duševne strasti i odvažava se na tihovanje sličan je čoveku koji je skočio sa lađe u more i misli da će bezbedno stići na obalu na dasci.
Niko od onih koji su podložni razdraživosti i oholosti, licemerju i zlopamćenju, neka se ne drzne da pogleda ni na tračak tihovanja, da ne bi sišao sa uma.
„Onaj ko okusi sladost Božiju stremi tihovanju, da bi se nenasito njime nasićivao, bez ikakvih smetnji, i neprestano u sebi porađa oganj ognjem, ljubav ljubavlju i želju željom. Zato je tihovatelj zemaljska slika Angela: na hartiji želje, rukopisom revnosti oslobodio je on molitvu svoju od lenosti i nemara… Tihovatelj jeste onaj ko duhonadahnuto usklikuje: Spremno je srce moje, Bože!“. Tihovatelj je onaj ko govori: „Ja spavam ali srce je moje budno“.
Na taj način svekoliko zanimanje tihovateljevo jeste da prebiva sa Jedinim Gospodom, sa Kojim besedi on licem k licu, kao što ljubimci carevi govore na uho caru. To delanje srca ograđuje se i očuvava drugim – čuvanjem bezmetežja (tihosti) pomisli. Dobar poredak pomisli i nepotkradiva misao na Božanstveno čini suštinu tihovanja i još – bezbrižje. Sedeći na visini, čuvaj, samo ako to znaš, i tada ćeš uvideti kako i kada i otkuda tako brojni i kakvi sve lopovi hoće da prodru i ukradu grozd vinogradni. Kada se stražar ovaj umori, on ustaje i moli se, a potom opet seda i prihvata se ranijeg posla sa novim mužanstvom.
Oni koji su uzljubili blaženo tihovanje odaju se delovanju umnih sila i podražavaju načinu njihovog života. Hvaleći Tvorca, Angeli se neće nasititi u vekove, tako i oni uzađu na Nebo neće da se nasite tihovanja, pevajući Sazdatelju.
Ali ni molitvu bezlenosnu ni čuvanje srca nepotkradivim neće čovek zaimati, ako se prethodno u njegovom srcu nije utvrdilo savršeno bezbrižje. Razumom ne može proći ono prvo dvoje, ko nije priobreo (stekao) poslednje, kao što ni onaj ko nije naučio slova, ne može da čita. „Mala dlačica zamućuje vid i mala briga pogubna je za tihovanje (bezmolvije)“. Ko želi Bogu da prinese čist um a smućuje se brigama, sličan je onome ko čvrsto okuje svoje noge i pokušava da ide brzo. Zato istinsko tihovanje (bezmolvije) i počinje nakon predavanja sebe Bogu i duboke ubeđenosti srca u njegovu brigu o nama.
Samo oni koji su se združili sa tihovanjem (bezmolvijem) radi naslađivanja ljubavlju Božijem, radi gašenja žeđi ove ljubavi, budući privlačeni njenom sladošću, jesu pravi tihovatelji. Takvi , ako prolaze tihovanje sa razumnošću, okušaju i plodove njegove koji su: um neustalasavan, misao očišćena, ushićivanje ka Bogu, molitva nenasita, straža nepotkradna, stalne suze i drugo.
Na taj način u tihovanje čoveka vuče unutarnje stremljenje ka sladosnom stajanju pred Bogom. Put ka njemu utire očišćenje od strasti svekolikim podvizima, kojima u nama ojačava dobro i slabi zlo. Njegovo neposredno predvorje jeste predavanje sebe Bogu u bezbrižju. Njegova suština je ničim nepomućeno molitveno stajanje pred Bogom, umom u srcu, od čega se oganj na oganj nalaže.
Gorenje duha od dodira Božijeg konačno očišćuje čoveka i uzvodi ga u stanje bestrašća. U tome ognju pretapa se jestastvo naše kao metal neočišćeni u peći i promeće se u blistavu čistotu nebesnu, koja ga čini stanom spremnim za Boga.
Tako na putu ka živom bogozajedničenju neminovno stoji – tihovanje (bezmolvije), ako ne uvek kao određeni način podvižnikovog življenja, svagda kao stanje u koje se unutra sabrani i udubljeni duh, ognjem Duha Božijeg uvodi u serafimsku čistotu i plamsanje ka Bogu i u Bogu.
Ovaj oganj unedruje se u čoveka u trenutku obraćenja i počinje da deluje, tek pošto čovek, shodno zavetu, kroči na polje truda. Ali, to je početna toplina, koja se čas pojavljuje, a čas skriva. Ona deluje kao produžetak truda nad očšićenjem srca. Drugačije, čovek ne može da podnese te napore. Ali, u to vreme ona ne može da projavi sve svoje snage zbog strasti koje još postoji u čoveku. Svu svoju snagu ona projavljuje tek onda kada strasti zamuknu. Prva toplina liči na gorenje drva sirovih i vlažnih, a ona druga na gorenje istih tih drva, pošto ih vatra isuši i sasvim prožme.
Prema drugom poređenju, prva toplina nalik je na onu koja zgreva vodu, u kojoj se nalazi komad još nerastopljenog leda. Toplota je tu, ali voda ne provire i neće provreti, dok se led ne rastopi. A kada se on rastopi, toplota, prožimajući svu količinu vode, zagrevaće je sve više i više i od toga će voda uzavreti i pročistiti se. Eto, na to je nalik druga toplina. Poslednja dva načina delovanja vatre odslikavaju dejstva duhovnog gorenja na poslednjim stepenima hrišćanskog savršenstva, koji uzvode do savršene čistote i bestrašća.
Veštastvo (materija) strasti, budući iznurivana Božanskim Ognjem, istrebljuje se, a u meri u kojoj se to veštastvo iskorenjuje i duša očišćuje, gube se i strasti (Lestv. sl. 26, 63). Evo značenja bestrašća, po ukazanju Lestvice, u slovu dvadeset i devetom: „Bestrašće je vaskrsenje duše pre vaskrsenja tela“.
Vaskrsenjem duše treba nazivati izlaženje iz grehovne ostarelosti, upravo – kada na svet iziđe novi čovek u kome nema ničega od onoga starog, prema rečenome: „I daću vam srce novo i duh novi“ (Jezek. 36, 26; sv. Isaak Sirin str. 138).
To je puno i, ipak, svagda uzrastajuće savršenstvo onih, koji se usavršiše u Gospodu, tako osvećuje um i ushićuje ga i otima od veštastva, da često iz života u telu istupljenjem uznosi na Nebo u viđenju.
Bestrašće je pokazao i onaj sirijski podvižnik, koji je kliktao: „Oslabi talase blagodati Svoje!“ (Sveti Jefrem Sirin).
Čovek bestrasan prema svim predmetima, koji pobuđuju i hrane strasti, postao je tako neosetljiv za njih da oni na njega nikakvo dejstvo ne vrše, iako se nalaze pred očima njegovim. To je otuda što je on sav sjedinjen sa Bogom. I kada dođe u samo bludilište, ne samo da ne oseća pokrete strasti nego i bludnicu privodi k čistom i podvižničkom životu (Sl. 26, st. 5,139). Ko je udostojen da u tome prebiva, taj još ovde – obložen blatom ploti – biva hramom Živoga Boga, Koji rukovodi i poučava u svim rečima, delima i pomislima, i on, usled unutarnjeg prosvetljenja, spoznaje volju Božiju kao da sluša neki glas i, uzdignut iznad svakog ljudskog učenja, govori: „Kada ću doći i javiti se Licu Božijem, jer ne mogu više da podnosim bol čežnje za Njim, no ištem onu besmrtnu dobrotu, koju si mi darovao pre nego što sam nispao u truležnost (tlenje)!..“. No, našto mnogo govoriti? Bestrasni ne živi sebi nego u njemu živi Hristos (Galat. 17, 21), kao što je rečeno, podvigom se dobrim podviže, trku svrši i veru (pravoslavnu) sačuva“.

Ključne reči:

7 komentar(a)

  1. Gdje je deo „Saveti i upozorenja koja se tiču mladićkog uzrastae „? To je veoma važan deo za našu omladinu

    • Bibliotekar

      Dragi brate, koje izdanje knjige imaš? Mi smo ovde postavili šta je bilo u originalnom izdanju.

      • Poštovani brate,
        Podnaslov „Saveti i upozorenja koja se tiču mladićkog uzrasta “ koliko vidim nije posebno izdvojen u ovom izdanju knjige koju je izdala Svetigora, već se taj tekst nalazi u okviru podnaslova „Delovanje na srce“. U izdanju koju je izdao Obraz Svetački/Očev Dom iz 2013. godine taj tekst je posebno izdvojen u okviru prvog poglavlja knjige sa navedenim podnaslovom.
        Svako dobro od Boga Vam želim.

  2. Posetilac

    Pomaze Bog!

    Cini mi se da ni jedna grafika na novom website-u nije dobro povezana na strani gde treba da se vidi.
    Na primer: Slika (grafika) na vrhu ove strane nije prikazana ( https://svetosavlje.org/put-ka-spasenju/SvetiTeofanZatvornik.jpg )

    Takodje, nema ni linkova za elektronske kopije knjiga koje su postojale ranije. Na primer, strana knjige ‘Starac Siluan’ ( https://svetosavlje.org/starac-siluan ) je na starom website-u imala link sa skeniranom knjigom u pdf formatu za download. Sada nema linka.

    Da li mozete to da popravite?

    P.S. Izbrisite ovu poruku nakon sto poravite, da ne bude konfuzije.

    Blagodarim unapred.

    • Bibliotekar

      Brate, hvala za komentar. Knjige su sa starog na novi sajt prebačene automatski i predstoji im konačno doterivanje što smo već počeli da radimo. Ovo uključuje i slike i dodatne fajlove gde bude potrebe. Molimo vas za još malo strpljenja. Hvala!

  3. Stari sajt je imao linkove za download knjiga, sto je jedna veoma korisna i bitna opcija jer korisnicima ovog sajta omogucava citanje i kad nisu online ili nemaju pristup internetu.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *