NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » PUT KA SPASENJU

PUT KA SPASENJU

 

PUT KA SPASENJU
 

 
POČECI UZLAŽENJA KA ŽIVOM BOGOZAJEDNIČENJU
 
Utvrdivši se unutra, obraćeni svu silu revnosti svoje usmerava na dela samoispravljanja od nečistota i strasti, na oslobađanje sopstvenih snaga i njihovo ukreeljivanje na bogougodno delanje. Ovaj unutarnji rad obuzima svu njegovu pažnju, uzima mu sve napore i svekoliko vreme. Po meri svoga učenja tome delanju i, ujedno, dovođenja u poredak i organizovanja svoga duševnog sastava, čovek prirodno sve više ulazi u sebe, sabira ss u svojoj unutarnjosti i polaže početak neizlaznom prebivanju u sebi. To je cilj početnog podvizavanja – stupanje u sebe.
U isto vreme, čim čovek počne da se utvrđuje u sebi, malo pomalo otkriva se pred njim glavni cilj za kojim valja ići i koji pre kao da je ostajao od njega skriven iza mnoštva dela. No, i samo po sebi je prirodno po meri svoga udaljavanja od oblasti greha da do izražaja dolazi glavno stremljenje i težnja našega duha, radi širenja čijega se kruga i preduzima sav taj rad. Taj cilj i to stremljenje jeste – težnja ka Bogu kao vrhovnom Dobru. Ova težnja, pak, moguća je pod uslovom da čovek oseti sladost življenja u Bogu ili da „okusi kako je dobar Bog“, i zato se ne javlja odjednom.
U početku čoveka pritiska strah: on služi kao sluga, iz dužnosti, po obavezi koju je pojmio u trenutku probuđenja. Potom strah gasne i, ne iščezavajući, ustupa mesto sladosti zbog služenja Bogu, čuvstvu (osećanju) prijatnosti zbog njega. Ova pojava predstavlja prvu projavu oživljavanja duše za Boga, ugledanje svoga svetlog cilja. Kada se javi ta težnja, ona već sama od sebe počinje da narasta u istom onom poretku u kome se i rodila. Ipak, ne treba samo čekati nju, a sam ostati nedejstven, ne čovek sam mora da deluje na izvestan način, da bi, sadejstvujući, potpomogao što brže očitovanje ove težnje. Uz to se u prethodno opisanom poretku određuje pretežno unutarnje (duševno) pozitivno delovanje, no i dela savršavana, ukoliko se budu savršila. bez izlaženja iz unutarnjosti, kadra su da pomognu ovu težnju, da je povećaju i osnaže, uz očekivanje svega od Boga i okretanjem svega u slavu Božiju.
To treba da bude duh celokupnog ukazanog delanja, inače će ono ostati bez ploda, a – što je osobito važno – čovek neće moći da iznese svoje breme bez te unutarnje snage, koja se u njega uliva. Tako prethodni podvizi mogu da razviju težnju prema Bogu, ali ih ka tome treba usmeravati unutarnjim nastrojenjem, koje treba održavati prolazeći kroz njih.

Ključne reči:

7 komentar(a)

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *