NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » PUT KA SPASENJU

PUT KA SPASENJU

 

PUT KA SPASENJU
 

 
PRIBLIŽAVANJE NEPREKIDNOM PRIPREMANJU
 
a) U vezi sa pripremanjem:
 
1) Držati sve velike postove, ili vreme postova provoditi u ispošćavanju, što je više od uzdržanja, tako da sama plot oseti gubitak, nedostatak, slabost. Za pripremanje se odvaja izvestan broj dana za vreme posta, kada se svi poslovi ostavljaju po strani, i kada se čitavo biće usmerava isključivo ka očišćenju savesti. Za ostalo vreme posta obavljamo uobičajene poslove, sam post se ograničava (umanjuje) i druga duhovna zanimanja određuju se prema mogućnostima. Već samo pritešnjavanje ploti, praćeno lišavanjem svih naslada, onako kako priliči vremenu tugovanja, rasterećuje duh i privlači milost Božiju. Kako je to snažno sredstvo za oduhovljenje!
2) Držanje posta sredom i petkom. Ovo s vremena na vreme snažno podseća čoveka na činjenicu da nije slobodan, već je u ropstvu, da nosi breme; to kroti bujicu čulnosti, darujući nam trezvenost i bodrost, pa se može uporediti sa povremenim obuzdavanjem pomamnog pastuva oglavinom i vojkama.
3) Određivanje posta i za neke druge dane, naročito za ponedeljak, kao što je običaj. Neki se lišavaju izvesnih vrsta hrane i neprestano poste, neki jedu svaki drugi dan, i slično.Postoje različite vrste posta, i sve su one korisne, a preporučuju se u skladu sa snagom i usrđem svakog pojedinca.
 
Pripremanje je jednokratno, ali njegov duh treba dovesti do neprekidnosti; radi postizanja ovoga valja pribegavati različitim zanimanjima, koja doprinose ukorenjivanju neprekidnog pripremanja.
Pripremanje obuhvata tri osveštavajuća delanja – držanje posta, ispovedanje i pričešćivanje. Zato ta tri delanja treba dovesti do, koliko je to moguće, neprekidnosti, ili što veće učestanosti. Radi ovoga treba:
 
b) U vezi sa ispovešću:
 
1) Svaki greh koji opterećuje savest treba što preočistiti pokajanjem, ne iščekujući određeno vreme za pripremu.Dobro je ne nositi ga na duši ni jedan dan, a najbolje ni čas, jer greh odgoni blagodat, lišava nas molitvene smelosti, dovodi do ogrubelosti i hladnoće, i to tim više što se duže nosi. Onajko pokajanjem izbaci greh iz sebe orosiće se suzama umiljenja.
2) Svaki dan, odlazeći na počinak, treba da ispovedamo Gospodu grehe svoje, da Mu otkrivamo sve nečisto u našim pomislima, željama, čuvstvima (osećanjima), strasnim pokretima, pa i u, reklo bi se, valjanim delima, i to sa pokajnim čuvstvom(osećanjem), kao nešto što se desilo i protiv naše volje, ali što ipak postoji u nama, čineći nas nečistim i ništavnim pred Bogom i sopstvenim čuvstvom (osećanjem) čistote i savršenstva. Odlazeći na počinak, valja imati osećaj da odlazimo na onaj svet; a ispovest nas priprema za to. Valja znati da sve što smo tokom dana stekli u snu postaje naša priroda, pa je zato neophodno sve unapred preispitati i ono rđavo odbaciti sa skrušenošću, da bi se u nama zadržalo samo ono čisto.
3) Svakoga trena ispovedati Svevidećem Bogu svaku pomisao, želju, osećanje i svaki poročni, nečisti poriv, čim toga postanemo svesni; ovo valja činiti sa skrušenošću duha, moleći za oproštaj i za darivanje snage koja će nam pomoći da to kasnije izbegnemo. Tako ćemo se toga trena očistiti od nečistote. Ovakvo delanje veoma je spasonosno. Ono se može uporediti sa trljanjem očiju kada vetar nanosi prašinu u lice. To delanje zahteva najstrožu pažnju srca. Onaj ko je sabran u odaji svoga srca stalno je usrdan i revnostan. Međutim, ako grehovne i strasne pomisli i želje ne odbacujemo sa skrušenošću i pokajanjem, na srcu nam ostaje rana. A koliko je samo neprimetnih rana, ogrebotina i uboja! Stoga nije čudno što se zbog njih duh gasi i čovek pada. Kada jedna pomisao sustiže drugu, lako se rađa strasna želja; kada želja sustiže želju, rađa se saglasnost, a zatim sledi unutarnja preljuba i pad. Onaj ko se neprestano kaje stalno očišćuje svoje biće i poravnava put pred sobom.
4) Treba biti otvoren, odnosno otkrivati drugoj osobi sa kojom smo u jedinomisliju ili duhovnom ocu svaku nedoumicu, sve što nas smućuje ili svaku novu spoznaju, s tim da ta osoba to proceni i izrekne svoj sud. Na taj način izbegavaju se zastoji i skretanja u duhovnom životu, stiče se navika samostalnog odlučivanja, i, sledstveno tome, čuva se vreme, koje se nekada troši na isprazne maštarije. A najvažnija posledica toga jeste stalna sigurnost, nepokolebiva čvrstina ubeđenja, sa kojom je u vezi i snaga volje, kao i istrajnost u delanju.
Svim ovim delanjima ispovest zaista postaje neprekidna. Duh se drži u skrušenosti, umiljenju, samouniženju, molitvenom pripadanju Gospodu, drugim rečima, duh živi. A to je najprimerenije za očuvanje duha revnosti i žara usrđa, te zbog toga mnogi čitavo svoje duhovno delanje, kao i ono što drugima preporučuju, sažimaju u jedno: kaj se svakoga trena i plači zbog greha svojih.
 
v) U vezi sa pričešćivanjem:
 
1) Odlaziti što je moguće češće na liturgiju, i za vreme njenog vršenja stajati u čvrstoj i svetloj veri u žrtvu Božiju koja se tada svršava. Tajna Tela i Krvi Gospodnje za Hrišćane je i hrana i žrtva. Na liturgiji se ne pričešćuju svi,niti se pričešćuju uvek, ali se žrtva prinosi od sviju i za sve.Zbog toga su svi dužni da učestvuju u Liturgiji – sa verom, sa bolnom skrušenošću zbog grehova, sa poniznim pripadanjem Gospodu, Koji Sebe prinosi na žrtvu kao Agnca za život sveta.Već samo živo sazercanje ove Tajne snažno oživljava i budi duh. Vera i skrušenost uvek donose očišćenje greha, a neretko i skriveni Gospodnji doticaj čovekovog srca, kojim se ono naslađuje i oživljava – a to je svojevrsno pričešćivanje u duhu.
Doticaj Gospodnji slađi je od meda i šećera i više krepi od svih ukrepljujućih duhovnih sredstava. Ali valja imati na umu da je on u potpunosti dar Božiji, i da od Samog Gospoda zavisi kada će ga, kome i kako podariti. Hrišćanin treba da ga prihvata sa strahom Božijim i radošću, veseleći se ako ga se udostoji; ali ne treba se naprezati da do toga dođe, ne izmišljati mogućne načine za postizanje toga, ne ispitivati da li je do toga došlo i da li je ono što se oseća zaista doticaj Gospodnji. Ovo preporučujemo da bi se izbeglo preuznošenje i da bi se predupredila prelast.
2) Ako ne možeš da budeš u hramu, čas kada se svršava sveštena i Božanska žrtva nemoj ostaviti bez uzdisaja i obraćanja Bogu; ako možeš, stani na molitvu i učini nekoliko poklona. Strašne pojave u prirodi svu tvar nagone na drhtanje:tako biva kod grmljavine, zemljotresa, silne bure. A u trenutkusvršavanja Božanstvene žrtve u hramu se dešava nešto najstrašnije, najuzvišenije i na zemlji i na nebu, ali se to čini nevidljivo, duhovno, pred licem Bezgraničnog Trijedinog Boga,Svetih Angela i sviju činova Nebeske Crkve, pred okom vere svih koji se podvizavaju i koji žive na zemlji; to se dešava nevidljivo, ali zbog toga ne manje realno. Stoga onaj ko veruje u Gospoda ne sme da ove trenutke ostavlja bez pažnje. A kada ih se sećamo, samim tim sećanjem razgoreva se duh i vaznosi ka Bogu, čime se i privlači blagodat.
Na opisani način delanja koja sačinjavaju pripremu za ispovest i pričešće mogu da se približe neprekidnosti, te da, zajedno sa unutarnjim delanjem, održavaju žar revnosti i duh bogoiskateljstva u stalnoj napetosti i snazi, a pomoću toga i da sve duševno-telesne podvige pretvaraju u spasonosna sredstva za uzrastanje i jačanje u duhu našeg unutarnjeg čoveka.
Ovakav je najopštiji poredak rukovodstvenih pravila. Budući da je zasnovan na samoj suštini života, taj poredak suštastveno je neophodan svakome ko traga za Gospodom. Na ovom mestu ukazali smo samo na načela, duh i snagu tih pravila: na primer, u odnosu prema telu to je neugađanje ploti i svim telesnim funkcijama; u pogledu svakodnevnog (spoljašnjeg) života – udaljavanje od svega što je prožeto duhom strasti, sputavanje svih duševnih snaga i prebivanje pod uticajem blagodatnih sredstava. Ovo su suštastvene tačke podvižničke delatnosti. Što se tiče primene ovih načela, ona može biti veoma različita, u skladu sa raznovrsnim stanjima pojedinaca, tako da se nikako ne može svima propisati jedno pravilo. Na primer, radi isceljenja uma u njega valja utisnuti Božanske istine, onako kako ih tumači Sveta Crkva. To se može učiniti čitanjem, slušanjem, kroz duhovne razgovore, ili se preuzeti iz reči Božije, svetootačkog učenja, žitija Svetih i propovedi. Duhovni otac dužan je da vodi računa kome je kakav način delanja najprimereniji i kako može da ga ispuni. Nije toliko važno koji način delanja kome odgovara, važno je delati. Stoga, premda je u biti jedinstveno, podvižništvo se projavljuje u beskrajno raznovrsnim spoljašnjim oblicima. Valja samo znati da je duhovni otac koji gasi duh revnosti različitim popuštanjima i indulgencijama, ili umiruje i uspokojava ohladnele zapravo upropastilac duša i ubica; jedan je samo put, tesan i mukotrpan.
Najpotpunije i najuspešnije se sve o čemu smo govorili ispunjava u monaštvu. To je način života koji u najboljem, najčistijem i najsavršenijem vidu ostvaruje zahteve podvižništva, i to upravo u življenju po duhu. Monahovanje je težak i pokajnički način života: u njemu su uvek oni koji duhovno rukovode i oni duhovno rukovođeni; po svojoj biti udaljeno je od svega spoljašnjeg, podrazumeva sputanost u pogledu telesnih potreba, a pruža najširi prostor za različita duhovna zanimanja, za čitanje, bogosluženje, molitve, poslušanje; monahovanje je naročito prilagođeno delatnom iskorenjivanju strasti, kako u opštem poretku – preko nesticanja (siromaštvoljublja), strogosti, nespokojstva, tako i u posebnom, pojedinačnom poretku pod rukovodstvom duhovnog oca. Zbog toga u pažljivom monahu brzo sazreva unutarnje stremljenje ka Bogu, radi njegovog odlučnog samopožrtvovanja i udaljavanja od svega, zarad veće mogućnosti prebivanja u sebi i zarad preizobilnog ispunjavanja duhom molitve. Iz ovog razloga će pažljiv monah brzo uznapredovati do bezmolvija, osamljivanja uma, te će se i posvetiti tihovanju – u osamljenom manastiru ili zatvorništvu.

Ključne reči:

7 komentar(a)

  1. Gdje je deo „Saveti i upozorenja koja se tiču mladićkog uzrastae „? To je veoma važan deo za našu omladinu

    • Bibliotekar

      Dragi brate, koje izdanje knjige imaš? Mi smo ovde postavili šta je bilo u originalnom izdanju.

      • Poštovani brate,
        Podnaslov „Saveti i upozorenja koja se tiču mladićkog uzrasta “ koliko vidim nije posebno izdvojen u ovom izdanju knjige koju je izdala Svetigora, već se taj tekst nalazi u okviru podnaslova „Delovanje na srce“. U izdanju koju je izdao Obraz Svetački/Očev Dom iz 2013. godine taj tekst je posebno izdvojen u okviru prvog poglavlja knjige sa navedenim podnaslovom.
        Svako dobro od Boga Vam želim.

  2. Posetilac

    Pomaze Bog!

    Cini mi se da ni jedna grafika na novom website-u nije dobro povezana na strani gde treba da se vidi.
    Na primer: Slika (grafika) na vrhu ove strane nije prikazana ( https://svetosavlje.org/put-ka-spasenju/SvetiTeofanZatvornik.jpg )

    Takodje, nema ni linkova za elektronske kopije knjiga koje su postojale ranije. Na primer, strana knjige ‘Starac Siluan’ ( https://svetosavlje.org/starac-siluan ) je na starom website-u imala link sa skeniranom knjigom u pdf formatu za download. Sada nema linka.

    Da li mozete to da popravite?

    P.S. Izbrisite ovu poruku nakon sto poravite, da ne bude konfuzije.

    Blagodarim unapred.

    • Bibliotekar

      Brate, hvala za komentar. Knjige su sa starog na novi sajt prebačene automatski i predstoji im konačno doterivanje što smo već počeli da radimo. Ovo uključuje i slike i dodatne fajlove gde bude potrebe. Molimo vas za još malo strpljenja. Hvala!

  3. Stari sajt je imao linkove za download knjiga, sto je jedna veoma korisna i bitna opcija jer korisnicima ovog sajta omogucava citanje i kad nisu online ili nemaju pristup internetu.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *