NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » PUT KA SPASENJU

PUT KA SPASENJU

 

PUT KA SPASENJU
 

 
4) BLAGODATNA SREDSTVA VASPITAVANJA I JAČANJA DUHOVNOG ŽIVLJENJA
 
Takvi su podvizi kojima se duša, telo i naše spoljašnje ponašanje oblikuju po duhu novog življenja, pošto se duh, blagodaću Božijom, oživotvori u našem obraćenju Bogu, dolazeći do rešenosti i zavetovanja na služenje Gospodu i njihovog zapečačenja svetim Tajnama. Ali, kao što u samom početku obraćenje Bogu nije dovoljno sigurno, ukoliko ne biva zapečaćeno blagodaću posredstvom Svetih Tajni, tako i kasnije revnovanje biva kratkog daha, usrđe slabo, volja klonula, i čitavo življenje besplodno, ako se ne obnavljamo kroz Božanske Tajne ispovesti i Svetog Pričešća. Hrišćansko življenje, posvedočeno svakim usrđem, predstavlja blagodatno življenje; otuda najsnažnije sredstvo za njegovo očuvanje, pothranjivanje i razgorevanje mora da bude privlačenje i primanje blagodati Božije. Kao što ss naš fizički život održava zahvaljujući hrani, tako postoji i hrana za duhovni život, a to su Svete Tajne.
Hrana i sredstvo za uzrastanje u duhovnom životu jeste Sveta Tajna Tela i Krvi Gospodnje, koju nam je podario Sam Hristos: „Ja sam Hljeb Života“, kazao je Gospod. „Tijelo Moje istinsko je jelo, i Krv Moja istinsko je piće“. Zbog toga, „ako ko jede od ovoga hljeba živjeće vavijek“. Duhovni život posledica je opštenja (zajedničenja) sa Gospodom; bez njega i mimo njega nema nam istinskog života. Reči su Gospodnje: „Koji jede Moje Tijelo i pije Moju Krv u Meni prebiva i Ja u njemu“. „Kao što Mene posla živi Otac, i Ja živim radi Oca; i koji jede Mene, i on će živjeti radi Mene“: drugim rečima, opštenje sa Gospodom postiže se pričešćivanjem Telom i Krvlju Njegovom. Istinski duhovni život je snažan, delatan i mnogoplodan. „Bez mene ne možete činiti ništa“, govori Gospod. „Ko ostaje u Meni i Ja u njemu, taj donosi mnogi plod“. „Koji jede Mene, on će živjeti radi Mene“. Iz svega ovoga sledi da „ako ne jedete tijela Sina Čovečijega i ne pijete Krvi Njegove, nemate života u sebi“. „Ako ko jede od ovoga Hljeba živjeće vavijek“ (Jn. 6, 35, 5357; 15, 5).
Sveto Pričešće je blagodatni istočnik (vrelo) čuvanja i jačanja našeg duhovnog života. Zbog toga su još od najranijih vremena istinski revnitelji blagočašća često pričešćivanje smatrali za najveće bogatstvo. U Apostolsko doba ono se stalno praktikovalo. Hrišćani su, naime, svi zajedno prebivali u molitvama i lomljenju hleba, što znači da su se pričešćivali. Sveti Vasilije Veliki u Poslanici Kesariju piše da je spasonosno pričešćivati se Telom i Krvlju Gospodnjom svakoga dana, a o svom iskustvu kazuje: „Pričešćujemo se četiri puta nedeljno“. Zajedničko mišljenje svih Svetih jeste da nema spasenja bez pričešćivanja, i da nema napretka u duhovnom životu bez čestog primanja Tela i Krvi Gospodnje (v. slovensko Dobrotoljublje, tom 2, Sv. Kalist i Sv. Ignjatije, glava 92).
Ali Gospod kao Istočnik života nije samo Onaj Koji oživljuje one koji se pričešćuju, već i oganj koji sažiže nedostojne. Ko se dostojno pričešćuje prima život, dok onaj ko nedostojno pristupa svetom Pričešću prima smrt. Premda ta smrt ne nastupa na vidljiv način, ona se nevidljivo uvek zbiva u duhu i srcu čovekovom. Ko se nedostojno pričešćuje biva odbačen, kao što se bacaju preostali ugarci iz vatre ili staro gvožđe. U samom telu ili se polaže seme smrti, ili se ona zaista desi nakon nedostojnog pričešćivanja, kao što je bio slučaj u Korintskoj crkvi, o čemu svedoči Sveti Apostol Pavle. Zbog toga pričešćivanju valja pristupati sa strahom i trepetom i sa dužnom spremom.
Pripremanje za sveto Pričešće sastoji se u očišćenju savesti od mrtvih dela. „Čovjek neka ispituje sebe, i tako od hljeba neka jede i od čaše neka pije“, uči Sveti Apostol. Ispo
vest, sa mržnjom prema grehu i zavetovanjem da ćemo se svim silama udal,avati od njega, čini čovekov duh sasudom sposobnim da u sebe primi Nesmestivog Boga, po blagodati Njegovoj. Odlučnost i zavet jesu ona mesta na kojima Gospod opšti sa nama u pričešćivanju, jer je samo to u nama čisto, dok je sve ostalo što ispunjava naše biće nečistota. Zbog toga niko ne pristupa dostojno svetom Pričešću, već se samo blagodareći Gospodu, po blagodati, možemo smatrati dostojnima, zarad ispovesti sa skrušenošću i zavetovanjem.
Ovim bismo se mogli i zadovoljiti, pretpostavljajući da, ako se dostojno ispovedamo, bivamo dostojni svetog Pričešća. Ali i sama ispovest predstavlja Svetu Tajnu koja zahteva dostojnu pripremu, a uz to, iziskuje i naročita naša delanja, čuvstva i raspoloženja, koja se ne javljaju i ne ispoljavaju odjednom, već zahtevaju određeno vreme i na neki način isključivo bavljenje njima. Zbog toga se priprema za ispovest uvek vršila po određenom poretku, sa prethodnim delima i zanimanjima pripremnog karaktera, koja doprinose bilo boljem poznavanju greha, bilo buđenju i isnoljavanju skrušenosti zbog njih, bilo jačanju i utvrđivanju zaveta. Sve to zajedno uzeto naziva se pripremom (rus. „govenie“).
Iz ovoga sledi da je radi podizanja i jačanja blagodatnog života kroz Svete Tajne neophodno uspostavljati pripremu sa svim što ona obuhvata, ispovedati se, i, tako ugotovljen, pristupati dostojnom pričešćivanju Svetim Tajnama. Drugim rečima, potrebno je uspostavljati, bolje reći, prihvatati na sebe pripremu, budući da je ona već uspostavljena od Svete Crkve. Crkva je upravo sa tim cil,em i ustanovila četiri godišnja posta, kako bi se za to vreme revnitelji blagočašća pripremali, ispovedali i pričešćivali. Zbog toga oni koji teže savršenstvu treba da ssbi iostave za pravilo da se četiri puta godišnje, tokom svih velikih postova, pripremaju. Ovo je predviđeno i u „Pravoslavnom ispovedanju“. Ali time se ne ograničava usrđe da se priprema češće, pa čak i neprekidno, kao što se slabima ne nameće kao jaram striktno ispunjavanje toga prav
ila, već saobrazno njihovim prilikama. Međutim, potrebno je samo jedno: učini sve što je u tvojoj moći da četiri puta godišnje pristupaš pripremanju za ispovest i pričešće. Za mirjane je četiri puta godišnje skromna, srednja, i, kao što je iskustvo pokazalo, veoma spasonosna mera. Onaj ko tako čini ne izdvaja se iz kruga drugih mirjana, pa ss neće ni gorditi time što ih je prevazišao. Uostalom, za vreme Velikog (Časnog) i Božićnog posta moguće je pripremati se po dva puta – u početku i na kraju posta. Tako ćsmo se pripremati šest puta godišnje.
Priiremanje treba razlikovati od držanja posta, odnosno od dostojnog provođenja posnnh perioda, saglasno crkvenim kanonima. Pripremanje je deo iosta, ali se od njega razlikuje većom strogošću u pogledu hrane i sna, kao i povezanošću sa drugim blagočastivim zanimanjima, poput prekidanja svih ovozemaljskih briga i poslova, koliko je to moguće, čitanja svetih knjiga, opet kako ko može, zatim redovnog odlaženja u hram na propisane službe, i slično. Ovo vreme posvećuje se isključivo blagočestivim zanimanjima, koja se u potpunosti ušeravaju ka dostojnom prinošenju pokajanja i ispovedanju, da bismo se potom pričestili.
Očigledno je, dakle, da je iripremanje zapravo prečišćavanje čitavog života, vaspostavljanje njegovog hrišćanskog ustrojstva, njegovih ciljeva, ponovno dostizanje opštenja sa Gospodom, obnavljanje duha i celokupnog našeg bića. Kao takvo, pripremanje se može uporediti sa pranjem zaprljanih haljina, ili sa kupanjem posle dužeg putovanja. Hrišćanin je stalno na putu, pa i pored najveće opreznosti ne može da se sakrije od prašine – od strasnih pomisli i mrlja grehovnih padova. Ma koliko nečistota bila mala, reklo bi se neznatna, ona je poput truna u oku ili zrna peska u časovniku: oko ne vidi, časovnik se zaustavlja. Zbog toga je neminovno čistiti se s vremena na vreme. Kako je mudro ovo ustrojila Crkva, i kako je spasonosno sa smirenjem se pokoravati ovoj ustanovi!
Takav je, dakle, značaj nripreme. Ona predstavlja sredstvo za pothranjivanje, razgorevanje i održavanje u nama duhov
nog života, ali što je najglavnije – ona je brižljiva smotra našeg života, naših padova, njihovih uzroka, i ustanovljivanje sredstava koja će nam pomoći da ih izbegavamo. Kada se dođe u poznanje grehova, kada se oni sa skrušenošću i neprijateljstvom prema njima izgone iz srca, kada se umijemo u ispovesti i zavetovanju, naš sasud je spreman. U svetom Pričešću Gospod dolazi i opšti sa duhom onoga ko Ga dostojno prima, a koji treba da bude isiunjen osećanjem: nisam sam, već sa Tobom.

Ključne reči:

7 komentar(a)

  1. Gdje je deo „Saveti i upozorenja koja se tiču mladićkog uzrastae „? To je veoma važan deo za našu omladinu

    • Bibliotekar

      Dragi brate, koje izdanje knjige imaš? Mi smo ovde postavili šta je bilo u originalnom izdanju.

      • Poštovani brate,
        Podnaslov „Saveti i upozorenja koja se tiču mladićkog uzrasta “ koliko vidim nije posebno izdvojen u ovom izdanju knjige koju je izdala Svetigora, već se taj tekst nalazi u okviru podnaslova „Delovanje na srce“. U izdanju koju je izdao Obraz Svetački/Očev Dom iz 2013. godine taj tekst je posebno izdvojen u okviru prvog poglavlja knjige sa navedenim podnaslovom.
        Svako dobro od Boga Vam želim.

  2. Posetilac

    Pomaze Bog!

    Cini mi se da ni jedna grafika na novom website-u nije dobro povezana na strani gde treba da se vidi.
    Na primer: Slika (grafika) na vrhu ove strane nije prikazana ( https://svetosavlje.org/put-ka-spasenju/SvetiTeofanZatvornik.jpg )

    Takodje, nema ni linkova za elektronske kopije knjiga koje su postojale ranije. Na primer, strana knjige ‘Starac Siluan’ ( https://svetosavlje.org/starac-siluan ) je na starom website-u imala link sa skeniranom knjigom u pdf formatu za download. Sada nema linka.

    Da li mozete to da popravite?

    P.S. Izbrisite ovu poruku nakon sto poravite, da ne bude konfuzije.

    Blagodarim unapred.

    • Bibliotekar

      Brate, hvala za komentar. Knjige su sa starog na novi sajt prebačene automatski i predstoji im konačno doterivanje što smo već počeli da radimo. Ovo uključuje i slike i dodatne fajlove gde bude potrebe. Molimo vas za još malo strpljenja. Hvala!

  3. Stari sajt je imao linkove za download knjiga, sto je jedna veoma korisna i bitna opcija jer korisnicima ovog sajta omogucava citanje i kad nisu online ili nemaju pristup internetu.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *