NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » PUT KA SPASENJU

PUT KA SPASENJU

 

PUT KA SPASENJU
 

 
3) POREDAK SPOLJAŠNJEG ŽIVOTA PO DUHU NOVOG ŽIVOTA
 
Sve što se odnosi na poredak spoljašnjeg življenja po duhu novog života može se nazvati udaljavanjem od sveta, odnosno odgonjenjem duha ovoga sveta iz čitavog proticanja našeg spoljašnjeg življenja. „Ja vas izabrah od sveta“, odnosno izdvojih, kazao je Gospod Apostolima Svojim. Isto to Gospod čini posredstvom blagodati Svoje i sa svakim ko u Njega veruje, udaljujući njegov duh od sveta. Samo obraćenje Bogu sastoji se u odvraćanju svesti od pustošnog sveta i otvaranju pred njom novog, duhovnog sveta. Ali ono što se u početku nevidljivo svršilo u duhu, docnije, u životu, valja da se svršava na delu, da bude postojano pravilo. Ko traži Gospoda, treba da se udaljava od sveta.
Pod svetom se podrazumeva sve ono strasno, tašto, grehovno što ispunjava privatni, porodični i društveni život i predstavlja njihove običaje i norme. Zbog toga udaljavanje od sveta ne znači bežanje od porodice ili društva, već odbacivanje normi, običaja, pravila, navika, zahteva suprotnih duhu Hristovom koji primismo i koji sazreva u nama. Pripadnost društvu i porodici blagoslovena je pred Bogom; zbog toga njih ne treba odbacivati niti prezirati, a to se odnosi i na sve što je vezano za njihovo suštinsko blagoustrojenje. Ali sve pohotno i strasno što se ovamo umešalo, kao štetnu izraslinu koja ih nagrđuje, treba prezreti i odbaciti. Pobeći od sveta znači učvrstiti se u istinskoj pripadnosti društvu i porodici, a sve ostalo primati kao da nas se ne tiče, kao da nam je tuđe. „I koji ovaj svijet upotrebljavaju kao da ga ne upotrebljavaju“ (1. Kor. 7, 31).
Razlog zbog čega ovako treba činiti očigledan je sam po sebi. Sve ono što je ispunjeno strastima i taštinom neminovno u našu dušu unosi to isto, raspaljujući ili ukorenjujući u njoj strast. Kao što će se čovek koji dotakne nešto čađavo ogaraviti, i kao što će onaj ko se približi vatri biti opaljen, tako će i onaj koji ima udela u delima ovoga sveta biti prožet strasnim i Bogu mrskim. Zbog toga pokajnik koji se nađe u svetu iznova pada, dok nevin i čist čovek biva razvraćen. To je gotovo neizbežno. Istog trena se pomračuje um, rađa se zaboravnost, slabost, rasejanost i porobljenost, zatim i ozleđivanje srca, potom strast i rđavo delo, i čovek je pao. O tome svedoče i brojni slučajevi padanja u razvrat, a isto tako i svi koji su se obratili Bogu s pokajanjem i koji se sada klone običaja sveta kao ognja.
A šta i kako valja ostaviti uči nas više iskustvo nego štivo.
Osnovni zakon je sledeći: valja ostaviti sve što nredstavlja opasnost za novi život, sve što razgoreva strast, izaziva taštinu i gasi duh; a koliko je samo toga! Neka mera udaljavanja od sveta svakome bude njegovo srce, ispunjeno iskrenim traganjem za spasenjem, bez neiskrenosti i pretvaranja, bez težnje za pohvalama drugih. Današnjim Hrišćanima valja odbaciti i izmeniti sve – od idenja u pozorište, na balove, plesove, koncerte, preko pevanja, putovanja, šetnji, poznanstava, šala, duhovitosti, smejanja, ispraznog provođenja vremena, pa sve do vremena ustajanja, odlaska na počinak, obedovanja, i slično. U drugo vreme, na drugim mestima, u drugačijim okolnostima može se i drugačije postupiti. Ali merilo je uvek isto: odbaci sve što je opasno i štetno po duhovni život, sve što gasi duh. A šta je to konkretno? Neko, recimo, mora da odbaci i nešto što se čini beznačajnom sitnicom, poput šetnje po određenim mestima, sa određenom osobom… „Sve mi je dozvoljeno, ali sve ne koristi“ (1. Kor. 6,12).
Iz ovoga sledi da ostavljanje sveta nije ništa drugo do preispitivanje i očišćenje sveukupnog svoga spoljašnjeg života, odbacivanje svega strasnog i njegovo zamenjivanje čistim, onim što nije prepreka, već podsticaj za duhovni život, i to na porodičnom, ličnom i društvenom planu; uopšte, uspostavljanje normi svog spoljašnjeg ponašanja u domu i izvan njega, službeno i privatno. Prema zahtevima duha novog života potrebno je sve podrediti odgovarajućim pravilima, uspostaviti poredak u domu kojim bi sve bilo obuhvaćeno, poredak na poslu, u poznanstvima i odnosima sa drugim ljudima (s kime, kada i kako).
Kako to učiniti? Neka svako čini kako može, ali samo neka radi na tome, razborito i trezveno, rukovođen savetima duhovnog oca ili čoveka u koga ima poverenja. Neki to čine odjedanput, i izgleda da je to bolje, dok je drugima potrebno više vremena. Najvažnije je od prvog trenutka svim srcem omrznuti sve što je od sveta, sve grehovno, i postati stran svetu, ne želeti ga i ne naslađivati se njime. „Ne ljubite sveta ni ono što je u svetu“. Nakon tog unutarnjeg ostavljanja sveta vidljivo udaljavanje od njega može da nastupi i naglo, i lagano. Čovek duhom slab neće biti u stanju da podvese dugotrajno odvajanje od sveta neće izdržati, raslabiće se i pasti. Takvi su naročito ljudi obuzeti plotskim strastima koje zadobijaju snagu druge prirode. Zbog toga ovakvi moraju da se odjednom odvoje od svega i da se udalje od mesta gde su se valjali u grehovnoj kaljuzi. Čovek snažna duha i ispunjen revnošću izdržaće i dugotrajnije odbacivanje sveta. Pa ipak, i jednome i drugome je apsolutno neophodno da od prvog trenutka obraćenja odlučno prekinu svaki dodir sa grehovnim svetom i sa svim što Je od sveta, dok se ne vaspostave oblici novog života. Isto tako se tek presađeno drvo ograđuje od vetra, pošto ga on, makar bio i slabiji, može oboriti, jer drvo još nije pustilo koren.
Pomisao da je mogućno živeti kao Hrišćanin i držati se ovoga sveta i njegovih normi isprazna je i prelasna. Ko živi ovako, naučiće se samo farisejstvu i pretvaranju, što znači da će biti hrišćanin samo u svojoj uobrazilji, a ne i na delu. U početku će takav jednom rukom rušiti ono što je drugom sagradio, odnosno ono što je stekao udaljivši se od sveta iznova će proćerdati čim mu se opet približi; a odatle do umišljenosti nije daleko. Ono što se izgubilo iz srca može još uvek da se zadržava u pamćenju i uobrazilji. Sećajući se i zamišljajući kakav je bio ranije, čovek može da misli da je i na delu ostao takav, dok je, međutim, sve odavno iščilelo i ostavilo samo trag u sećanju. Takav će misliti da poseduje ono čega zapravo nema. Evo mu suda: „A od onoga koji nema, i što ima uzeće se od njega“ (Mt. 25, 29). Od umišljenosti do farisejstva samo je jedan korak. A duboko ukorenjeno farisejstvo je vaistinu užasno stanje.
Pa ipak, čovek se plaši: kako ostaviti svet? Ali to se može činiti strašnim samo spolja, dok je iznutra udaljavanje od sveta zapravo stupanje u raj. Spolja se odmah nailazi na zlobu okoline, tugu, gubitke, ali šta mari. Naoružaj se trpljenjem. Šta ti je draže: svet ili duša, vreme ili večnost? Ostavi nešto malo i neznatno, da bi se udostojio zadobiti nešto ogromno i neizmerivo. Desi se, uostalom, da snažan pritisak svet vrši samo u početku, da bi zatim on splašnjavao sve više više, dok čovek koji se udaljio od sveta ne bude ostavljen na miru, jer je u svetu retko kome istinski kome stalo do nekoga: nek:o vreme ljudi žele da razgovaraju sa vama, da utiču na vas, da bi vas na kraju zaboravili. Sa onima koji se udaljavaju od sveta isto je što i sa mrtvima. Zbog toga se ne treba mnogo plašiti neprijateljstva sveta, imajući u vidu njegovu taštinu i gordost: svet voli samo svoje, a sve ostalo zaboravlja. Drugim rečima, svet je pozornica: obuzet je samo onima koji mu pripadaju, samo njih podnosi, dok mu do drugih nije stalo.
Tako će – zanimanjima upravljenim ka oblikovanju duševnih snaga, pritešnjavanjem ploti u svim njenim udovima i delovima, naročito u najneposrednijim organima duše, preispitivanjem i korenitom izmenom spoljašnjeg poretka – čovek koji traga za spasenjem okružiti svoje biće čvrstom i sigurnom ogradom. Ukrepivši se u unutrašnjosti svoga bića duhovnim i duševnim zanimanjima koja upražnjava u osami, uz pritešnjivanje ploti, krenuće i ka porodičnim i građanskim delima, ka onome što proističe iz zajedničkog življenja – delima čistim i spasonosnim, po volji Božijoj, i sve će ga to oblikovati u duhu, ili barem sprečiti njegov pad.
Pa ipak, još je nešto u stanju da privlači njegovu pažnju, a to je neprestano gledanje i slušanje bilo svetovnih, bilo običnih stvari, koje, delujući na dušu, privlače preko pažnje dušu sebi, napolje, i upropašćuju je. Kada bi se i ove pukotine zagradile, unutarnji mir bio bi nenarušiv. Očigledno, najblagonadežnije i najodlučnije sredstvo kojim bi se ovo dalo postići jeste zagrađivanje osećanja; ali nije svako sposoban, niti treba to da čini. Zato su Sveti Oci pronašli spasonosno sredstvo koje omogućava da se, s jedne strane, primaju utisci od spoljašnjih stvari, a s druge, da se duh ne odvlači, već da se ukrepljuje. To sredstvo sastoji se u pridavanju svemu što vidimo i čujemo duhovnog pečata, u utvrđivanju u pomislima na taj duhovni pečat i smisao, tako da se, prilikom gledanja neke stvari, samo taj pečat, a ne sama stvar, dotiče svesti. Ko tako bude činio sa svim što sreće u životu, uvek će se osećati kao učenik: i svetlost i tama, i čovek i životinje, i kuća i njiva, i kamen i biljke – sve će mu do najseitnijih podrobnosti biti jedna velika lekcija; trebaće samo da sve to sebi valjano protumači i da se u tome ukrepi. O, koliko je ovo spasonosno! „Zašto plačeš?“ – upitali su učenici svoga starca koji je video jednu lepu, nakinđurenu ženu. Starac odgovori: „Plačem zbog pogibli razumne Božije tvari i zbog toga što se ne staram za spasenje svoje duše onoliko koliko se ona stara o svome telu na sopstvenu propast“. Jedan drugi starac je, začuvši plač žene na grobu, kazao: „Tako Hrišćaninu val3a plakati zbog grehova svojih“.

Ključne reči:

7 komentar(a)

  1. Gdje je deo „Saveti i upozorenja koja se tiču mladićkog uzrastae „? To je veoma važan deo za našu omladinu

    • Bibliotekar

      Dragi brate, koje izdanje knjige imaš? Mi smo ovde postavili šta je bilo u originalnom izdanju.

      • Poštovani brate,
        Podnaslov „Saveti i upozorenja koja se tiču mladićkog uzrasta “ koliko vidim nije posebno izdvojen u ovom izdanju knjige koju je izdala Svetigora, već se taj tekst nalazi u okviru podnaslova „Delovanje na srce“. U izdanju koju je izdao Obraz Svetački/Očev Dom iz 2013. godine taj tekst je posebno izdvojen u okviru prvog poglavlja knjige sa navedenim podnaslovom.
        Svako dobro od Boga Vam želim.

  2. Posetilac

    Pomaze Bog!

    Cini mi se da ni jedna grafika na novom website-u nije dobro povezana na strani gde treba da se vidi.
    Na primer: Slika (grafika) na vrhu ove strane nije prikazana ( https://svetosavlje.org/put-ka-spasenju/SvetiTeofanZatvornik.jpg )

    Takodje, nema ni linkova za elektronske kopije knjiga koje su postojale ranije. Na primer, strana knjige ‘Starac Siluan’ ( https://svetosavlje.org/starac-siluan ) je na starom website-u imala link sa skeniranom knjigom u pdf formatu za download. Sada nema linka.

    Da li mozete to da popravite?

    P.S. Izbrisite ovu poruku nakon sto poravite, da ne bude konfuzije.

    Blagodarim unapred.

    • Bibliotekar

      Brate, hvala za komentar. Knjige su sa starog na novi sajt prebačene automatski i predstoji im konačno doterivanje što smo već počeli da radimo. Ovo uključuje i slike i dodatne fajlove gde bude potrebe. Molimo vas za još malo strpljenja. Hvala!

  3. Stari sajt je imao linkove za download knjiga, sto je jedna veoma korisna i bitna opcija jer korisnicima ovog sajta omogucava citanje i kad nisu online ili nemaju pristup internetu.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *