NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » PUT KA SPASENJU

PUT KA SPASENJU

 

PUT KA SPASENJU
 

 
BAVLJENJA KOJA DOVODE DO UTVRĐIVANJA DUŠEVNIH I TELESNIH SNAGA ČOVEKOVIH U DOBRU
 
Na opisani način život osveštan blagodaću iznutra, u duhu, plamteće i razgorevati se. Radi revnosti i usrđa čoveka koji se privoljeva Bogu blagodat će ga posećivati i prožimati svojom osveštavajućom silom sve više i više, nastanjujući se u njemu. Ali na tome se ne može i ne treba zaustavljati. To je još samo seme, ili tačka oslonca. Treba, međutim, činiti sve da ova svetlost života prodire dalje, i, prožimajući duševno i telesno jestastvo i na taj način ih osveštavajući, nastanjujući se u njnma, odbacuje nametnutu neprirodnu strasnost, vraćajući jestastvo duše i tela u njihovu čistotu; da se ona razlije po čitavom našem biću, po svim snagama njegovim. Ali, pošto su naše snage, kao što smo već govorili, u celosti prožete neprirodnim, duh blagodati, budući savršeno čist, došavši u srce, ne može da se neposredno i bez prepreka nastanjuje u njima, jer nailazi na prepreku – nečistotu. Zbog toga valja ustanoviti nešto što bi posredovalo između duha blagodati što u nama obitava i duševnih i telesnih snaga, nešto preko čega bi taj duh blagodati u njih prodirao i isceljivao ih, kao što se obolela mesta na telu leče stavljanjem odgovarajućih melema. Očigledno je da ti posrednici treba da, s jedne strane, imaju karakter i svojstva Božanskog ili nebeskog porekla, a s druge – da se nalaze u potpunom saglasju sa našim snagama u njihovom prirodnom ustrojenju i naznačenju; u protivnom slučaju blagodat neće moći da prodire kroz njih, i naše duševne i telesne snage neće osetiti njihovu lekovitost. Ovakvi treba da budu ti posrednici po svom poreklu >i kakvoći. Oni, dakle, ne mogu da budu ništa drugo do različita delanja, zanimanja, trudovi, pošto se vezuju za snage čije je najznačajnije svojstvo – aktivnost. Sledstveno tome, potrebno je tragati za onim delima i zanimanjima koje je Sam Bog u Svetom Pismu ili kroz podvige Svojih Svetih izabrao i pokazao ljudima kao sredstva za isceljenje njihovih snaga i njihovo vraćanje u izgubljenu čistotu i celosnost.
Nije teško iznaći ovakva upražnjavanja i delanja: dovoljno je samo proučiti nekolicinu žitija velikih podvižnika. Post, trud, bdenje, osamljivanje, udaljavanje od sveta, čuvanje čuvstava, čitanje Svetog Pisma i Svetih Otaca, odlaženje u hram, često ispovedanje i pričešćivanje, zavetovanje i druga dela blagočestivosti i vrlinovanja – sve se to zajedno, ili pojedinačno uzeto, sreće u skoro svakom žitiju Svetih Otaca. Zajednički naziv za sve pobrojano – podvig – može i da uplaši, ali on na najbolji način iskazuje smisao i lekovitost duhovnih delanja. Svakome podvigu i svakom zanimanju pokušaćemo da odredimo njegovo mesto, kao i da ukažemo u kojoj meri koji podvig treba upražnjavati i za šta ga treba vezivati.
Da bismo to učinili što uspešnije, potrudićemo se da opišemo tok svake naše radnje, a time i čitave naše delatnosti. Svaka naša slobodna radnja, pošto se rodi u svesti i slobodnoj volji, drugim rečima u duhu, silazi u dušu, priprema se za izvršenje duševnim snagama – razumom, voljom i čuvstvom, da bi zatim bila izvršena telesnim snagama, u određenom vremenu, mestu i drugim spoljašnjim okolnostima. Te spoljašnje okolnosti uglavnom ostaju bez traga, ukoliko ih naše snage ne primećuju i ne prihvataju, te ukoliko se ne ponavljaju. Međutim, ako se to desi, spoljašnje okolnosti preći će u postojano pravilo, običaj, jednom rečju – zakon. Ukupnost tih običaja činiće duh onog društva ili kruga ljudi u kome se oni prihvataju. Ako je njihovo polazište valjano, onda su i običaji dobri, i za to društvo može se kazati da je dobro; a ako je polazište rđavo, takvi su i običaji, i društvo u kome vladaju. U poslednjem slučaju onaj ko bude zahvaćen vrtlogom običaja i društvenih normi neizbežno postaje njihov rob, i bez obzira na svu težinu ropstva, ostaje u tom položaju bez pogovora. Ko živi po zakonima ovoga sveta, rob je njegovim običajima i duhu. Ali i onaj ko čist dolazi u dodir sa svetom neminovno biva prožet njegovim duhom i ubrzo se izjednačava sa ostalima, jer su običaji i norme ovoga sveta stihije koje u nama obrazuju grehovni, strasni, bogoborni duh, budući da ni sami ne predstavljaju ništa drugo do opšte prihvaćene strasti.
Imajući za cilj očišćenje i ispravljenje čovekovo, blagodat Božija najpre daje polazište za sveukupnu njegovu delatnost, a to znači da upravlja njegovu svest i slobodu ka Bogu, da bi zatim odatle darivala isceljenje svim njegovim snagama kroz njihovu vlastitu delatnost na koju ih blagodat upućuje, odnosno koja se pokreće iz ovog već isceljenog i osveštanog središta. Kako se isceljuje i kako se čuva to polazište videli smo iz ranijeg izlaganja. Sada bi valjalo odrediti kakve aktivnosti treba da iz njega ishode, sa isceljujućom snagom, i sa onim smislom i značajem o kome smo već govorili. To, međutim, ne znači da je dozvoljeno samovoljno otpočinjanje određenih delanja; želimo da naglasimo samo da ona treba da budu prihvaćena neusiljenom svešću i slobodnom voljom, jer u protivnom ona neće doneti ploda.
Prema tome, nakon pojave revnosti i njenog očuvanja sa celokupnim unutarnjim ustrojenjem, neophodno je odrediti zanimanja na koja se ukazuje u reči Božijoj i spisima Svetih Otaca, najpre za duševne sile, pošto one prve prihvataju sve što se začinje u svetilištu duha, potom za telesne snage i funkcije, koje preuzimaju sve što sazreva u duši, i najzad i za spoljašnje ponašanje kao stecište celokupne unutarnje delatnosti, njeno poprište i nešto što je istovremeno oblikuje. Sva zanimanja o kojima govorimo treba da se usmeravaju na taj način da ne gase, već da većma razgorevaju duh revnosti sa čitavim njegovim unutarnjim ustrojenjem.
U duši su prisutne tri snage: um, volja i srce, odnosno, kako kazuju Sveti Oci – snaga rasuđivanja, htenja i osetljivosti.
Za svaku od tih snaga sveti podvižnici predlagali su posebna isceljujuća upražnjavanja, bliska njihovoj prirodi, ali istovremeno i sposobna da prihvataju i dalje posreduju blagodat. Ta unražnjavanja ne treba teorijski izmišljati, već možemo samo da odaberemo postojeća, proverena kroz podvige, i odredimo koja se od njih mogu primeniti na određene naše snage. Tako se primenjuju:
 
A) na um:
 
a) čitanje i slušanje reči Božije, spisa Svetih Otacai žitija ugodnika Božijih,
b) proučavanje svih Bogom danih istina sažeto izloženih (u katehizisima) i njihovo upijanje u um,
v) raspitivanje kod iskusnijih i starijih,
g) vođenje duhovnih razgovora i prijateljsko savetovanje.
 
B) na volju:
 
a) strogo pridržavanje sviju podvižničkih pravila koja ovde preporučujemo,
b) držanje celokupnog crkvenog pravila,
v) potčinjavanje građanskom poretku i pravilima vezanim za obavljanje dužnosti i život u porodici, jer se i ovde očituje volja Božija,
g) pokornost volji Božijoj u pogledu svog životnog udela,
d) straženje nad savešću u vršenju dobrih dela,
đ) povinovanje duhu koji sa revnošću opominje na ispunjavanje zaveta.
 
V) na srce:
 
a) pohađanje crkvenih službi,
b) vršenje domaćeg molitvenog pravila – molitava koje je odredila Crkva,
v) pribegavanje Svetom Krstu, ikonama i drugim osveštanim predmetima i veštastvima,
g) pridržavanje sveštenih običaja koje je ustanovila ikoje uvek preporučuje Sveta Crkva.
 
Telo je po jestastvu svome čisto. Zbog toga je potrebno samo udaljiti ono neprirodno od njegovih potreba i utvrditi se u onome što je za njega prirodno, odnosno vratiti ga prirodi. Osim toga, telo treba da bude pomoćnik duši, njen svagdašnji prijatelj, zbog čega je, pored njegovog vraćanja prirodnim okvirima, zadovoljavanje njegovih potreba potrebno vezati za korist duše i duha. Da bi se ovim zahtevima udovoljilo, za svaku telesnu funkciju preporučuje se određeno zanimanje kao sredstvo isceljenja naše ploti, s jedne strane, i duhovne koristi, s druge. Ovamo spadaju pravila kojima se propisuje:
 
a) u pogledu čula: čuvanje svih čula, naročito sluha i vida (nervna funkcija),
b) čuvanje usta i jezika (mišićna funkcija),
v) telesna bodrost, sa radom i rukodeljem (mišićna funkcija),
g) uzdržanje i post (stomačna funkcija),
d) umerenost u snu i bdenju (stomačna funkcija),đ) telesna čistota (stomačna funkcija).
 
U celini posmatrano, u odnosu prema telu preporučuju se naprezanje (mišićno), razdraživanje (nervno) i iznuravanje (stomačno).
Samo je po sebi očigledno da će se preko ovakvih podviga telo postepeno vratiti svojoj prirodi, postati bodro i krepko (u mišićnom pogledu), svetlo i čisto (u nervnom pogledu), lako i slobodno, i tako poslužiti kao spremno oruđe našeg duha i dostojni hram Duha Svetoga.
Sve što nas okružuje predstavlja stecište naših dela, njihovo poprište, ali istovremeno i povod za njihovo otpočinjanje i dovršavanje. To bi se moglo ostaviti i po strani, kada ne bi snažno uticalo na nas. Međutim, ono što nas okružuje snažno rukovodi i čak gospodari ljudima. Zbog toga, kao odraz načina funkcionisanja naših snaga ili našeg unutarnjeg karaktera, što je podložno promenama, te spoljašnje okolnosti se i same neizostavno menjaju. Njihovo poprište su porodica, posao, odnosi sa ljudima.
 
Prema tome, ovamo spadaju sva ona pravila koja nas obavezuju:
 
a) da odbacimo loše običaje – bez izuzetka,
b) da očistimo naše veze i odnose sa ljudima, ostavl3ajući u njima ono spasonosno i odbacujući sve što nanosi štetu,te da preispitamo naše ponašanje i postupanje prema drugima,
v) da na novi način raspodelimo, preispitamo ili iznova uspostavimo naše aktivnosti na poslu, ukoliko ih imamo,
g) da uspostavimo poredak svih porodičnih dela, odnosno da naš dom načinimo podesnim za življenje po duhu.
 
Neophodno je učiniti sve da spoljašnje okolnosti – sve stvari, lica, dela što nas okružuju – načine oko nas svojevrsnu duhovnu atmosferu koja će nas krepiti i pogodovati duhovnom životu, a nikako koja će razorno delovati na njega.
To su, dakle, preporučljiva zanimanja i podvizi. Valja ih neprestano upražnjavati, i to tako da nas uvek okružuju, kao što oblozi sa melemom obavijaju različite delove našeg tela. Ali najbolje mesto za ta zanimanja i podvige, gde oni treba da se ispolje u najčistijem, najsavršenijem, najstrožem obliku, jeste pripremanje za ispovest i pričešće (rus. govenie) – spasonosna ustanova Svete Crkve određena za naše očišćenje i osveštanje posredstvom Svetih Tajni. Ovamo spadaju:
1) obavljanje svih podviga u savršenom vidu, kao priprema za primanje Svetih Tajni,
2) samo primanje Svetih Tajni ispovesti i pričešća Telom i Krvlju Hristovom.
 
To su zanimanja koja obuzimaju čitavog čoveka, pružajući hranu i duhu, i duši, i telu. Njih ćemo nazvati blagodatnim sredstvima vaspitavanja i utvrđivanja duhovnog života.
Najpre nekoliko opaski opšteg karaktera koje se odnose na sve pomenute podvige i zanimanja. Svaki podvižnik treba da ih upražnjava na poseban, njemu primeren način, jer su svi ti podvizi i zanimanja sami po sebi poput građe i okvira za pravila i norme. Naime, pravila se iz njih izvode saobrazno vremenu, mestu, licu, okolnostima, i slično. Ovo treba da učini svaki podvižnik ili samostalno, ili pod rukovodstvom svoga duhovnog oca i učitelja; to se odnosi na svako duhovno zanimanje, da bi se na osnovu njihove ukupnosti izgradio jedan sveobuhvatan poredak duhovnih zanimanja ili podviga, gde će se svemu naći svoje mesto i vreme, bilo to veće ili manje delo. Taj se poredak, kao i pravila, ne mogu do kraja odrediti u pismenom obliku, već se može ukazati samo na opštija načela. Na ovom mestu ćemo stoga samo da opišemo svako zanimanje koje predlažemo, da pokažemo u čemu je njegova lekovitost i koja su opšta načela kojima se rukovodimo prilikom njihovog upražnjavanja.
Nije teško primetiti da su svi takvi podvizi i zanimanja saobrazni unutarnjem delanju. Pravila spoljašnjeg ponašanja, zajedno sa ustrojenjem tela, od suštinskog su značaja za očuvanje prebivanja u sebi i duhovno poznanje; blagočastiva dela značajna su za duhovno življenje. Zbog toga su, pored unutarnjih, podjednako važna i ova spoljašnja delanja. Sveti Oci nazivaju ih telesnim, veštastvenim delanjem, odnosno delatnim životom, dok unutarnje delanje nazivaju sazrcateljnim (sagledateljnim) životom, ili duhovnim i umnim delanjem. Zabluda je da se unutarnje delanje može održati bez njemu primerenog spoljašnjeg delanja; isto tako je pogrešno zaustavljati se samo na spoljašnjem i zaboravljati unutarnje na način na koji smo ukazali, ili se uopšte ne brinuti za njega. I jedno i drugo treba razvijati istovremeno, a sve se ovo sažeto da iskazati na sledeći način: ušavši u sebe i zadobivši duhovno poznanje, izazovi odgovarajuću delatnost ili duhovni poredak, a zatim održavaj poredak podvizavanja koji si odredio.
Pri tome valja imati na umu da ova zanimanja, podvizi i celokupno ponašanje, i pored svoje neophodnosti i potpune pogodnosti za očuvanje i oblikovanje duhovnog života i vaspostavljanje našeg jestastva u njegovoj čistoti, ne zadobijaju vrednost sami po sebi, jer nisu oni ti koji oblikuju duh i očišćuju prirodu, već blagodat Božija koja kroz njih nishodi, zadobijajući pristup, svojevrstan prilaz našim snagama.
Zato drži ove podvige i upražnjavanja sa velikim staranjem, revnošću i postojanošću, ali svoje duhovno uzrastanje predaj Gospodu, kako bi On Sam, skriven u njima, oblikovao naše biće po Svom nahođenju. Pristupajući podvigu, ne ustavljaj svoju pažnju na njemu i ne vezuj se srcem za njega, već ga svršavaj kao nešto sporedno; otvaraj se za dejstvo blagodati potpunim predavanjem svoga bića Gospodu, kao sasud spreman da primi u sebe dragocenu tečnost.
Ko nalazi blagodat, postiže to verom i revnošću, uči Sveti Grigorije Sinait, nikako samom revnošću. Ma koliko naše delanje bilo ispravno i valjano, ako se ne predamo Bogu, ako tako ne privučemo blagodat Božiju, ono u nama neće sazdati istinski, već duh prelasti i farisejstva. Blagodat je duša podviga. Podvizi su istinski i valjani u onoj meri u kojoj podstiču i pothranjuju samouniženje, skrušenost, strah Božiji, osećanje potrebe za Božijom pomoću i privoljenost Gospodu. Prezasićenost podvizima i osećaj da je njihova mera zadovoljena znak je da njihovo vršenje nije bilo istinsko i valjano, ili to svedoči o našoj nerazboritosti.
Takav je poredak delanja koje smo prikazali, odnosno početka samoprinuđavanja.
Sada bi valjalo razmotriti svako predloženo zanimanje ponaosob, makar u najopštijim crtama.

Ključne reči:

7 komentar(a)

  1. Gdje je deo „Saveti i upozorenja koja se tiču mladićkog uzrastae „? To je veoma važan deo za našu omladinu

    • Bibliotekar

      Dragi brate, koje izdanje knjige imaš? Mi smo ovde postavili šta je bilo u originalnom izdanju.

      • Poštovani brate,
        Podnaslov „Saveti i upozorenja koja se tiču mladićkog uzrasta “ koliko vidim nije posebno izdvojen u ovom izdanju knjige koju je izdala Svetigora, već se taj tekst nalazi u okviru podnaslova „Delovanje na srce“. U izdanju koju je izdao Obraz Svetački/Očev Dom iz 2013. godine taj tekst je posebno izdvojen u okviru prvog poglavlja knjige sa navedenim podnaslovom.
        Svako dobro od Boga Vam želim.

  2. Posetilac

    Pomaze Bog!

    Cini mi se da ni jedna grafika na novom website-u nije dobro povezana na strani gde treba da se vidi.
    Na primer: Slika (grafika) na vrhu ove strane nije prikazana ( https://svetosavlje.org/put-ka-spasenju/SvetiTeofanZatvornik.jpg )

    Takodje, nema ni linkova za elektronske kopije knjiga koje su postojale ranije. Na primer, strana knjige ‘Starac Siluan’ ( https://svetosavlje.org/starac-siluan ) je na starom website-u imala link sa skeniranom knjigom u pdf formatu za download. Sada nema linka.

    Da li mozete to da popravite?

    P.S. Izbrisite ovu poruku nakon sto poravite, da ne bude konfuzije.

    Blagodarim unapred.

    • Bibliotekar

      Brate, hvala za komentar. Knjige su sa starog na novi sajt prebačene automatski i predstoji im konačno doterivanje što smo već počeli da radimo. Ovo uključuje i slike i dodatne fajlove gde bude potrebe. Molimo vas za još malo strpljenja. Hvala!

  3. Stari sajt je imao linkove za download knjiga, sto je jedna veoma korisna i bitna opcija jer korisnicima ovog sajta omogucava citanje i kad nisu online ili nemaju pristup internetu.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *