NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » PUT KA SPASENJU

PUT KA SPASENJU

 

PUT KA SPASENJU
 

 
ČUVANJE ČUVSTAVA (OSEĆANJA) KOJA SU DOVELA DO REŠENOSTI DA SE PRIVOLIMO GOSPODU
 
Ali sve je ovo samo priprema, neophodan uslov i sredstvo za podgrevanje revnosti. Ponovno vaspostavljanje najodlučnije revnosti i snažnog usrđa vrši se obnavljanjem onih čuvstava i pomisli blagodareći kojima se ta revnost svojevremeno, nakon buđenja iz grehovnog sna i pojavila.
Pošto si se probudio iz toga sna, video si da si u velikoj opasnosti, da propadaš, osećao si da si u velikoj nevolji i tuzi; i sada obnavljaj u sebi čuvstva koja te opominju da se nalaziš u opasnosti i u gotovo bezizlaznom položaju, jer u stvarnosti i jeste tako. Prebivaj u strahu i ne dopuštaj sebi da pomišljaš i da se uljuljkuješ nadom da je sve to samo prošlost.
Nekada si, udaljivši se od svega, sve prezreo i odbacio, izabravši drugačija dobra – nečuvstvena, nevidljiva, duhovna; i sada se udaljavaj, odbacuj sve što nije nevidljivo, duhovno, već teži samo ka ovome čemu si se privoleo, to sazrcavaj (sagledavaj) i trudi se da ga zavoliš.
Nekada si odbacio čovekougađanje; i sada smatraj da si među ljudima poslednji, budi spreman na prezir i poniženja.
Nekada si sve svetsko držao za ništa; ni sada nemoj imati pristrašća ni prema čemu, već budi spreman da, odbacivši sve, ostaneš nag.
Nekada si prezreo samosažaljenje; i sada se uzdiži do gotovosti da nosiš i najteži krst, i nastavi borbu sa sobom.
Nekada si mnogo rasuđivao o svom životu; i sada nastavi da uzrastaš u samopoznanju, prodirući u srž Evanđelskih zapovesti i sagledavajući šta još nisi stekao; nekada si bacio seme, a sada treba da neguješ izdanak.
Nekada si, pošto si poznao grehovnost svoga života, bio krotak i skrušen u srcu; ne prestaj i sada krotko i ponizno stajati pred licem pravde Božije; osuđuj sebe svagda i u svemu bez ikakvog prelašćujućeg samoopravdavanja i okolišenja, preziri svoju volju, svoja htenja i rasuđivanja, pobeđuj sebe stidom i strahom od beznađa: zamišljaj kako visiš nad ambisom, nedostojan pomilovanja.
Nekada si se duhovno rodio, i verujući u Gospoda i nadajući se na pomoć Njegovu, dao zavet da ćeš Mu usrdno služiti u sve dane života svoga, ne prezajući ni od surovosti prema sebi. I sada vapij: „Vaistinu sam dostojan svake osude i muke, ali, pošto Gospod ima bezgraničnu želju da nas spase, radi čega je i Jedinorodnog Sina Svoga prineo na žrtvu, ne očajavam za svoje spasenje. Ne znam kada i kako, ali verujem da ću biti spasen. Ti Sam, Gospode, daj mi da revnujem u sve dane života svoga, ištući spasenja Tvoga, u nadi da me nećeš ostaviti bez pomoći, radi milosti Tvoje i zastupništva Svetih koji Ti ugodiše. Gospode, kako umeš i kako znaš, spasi me!“
Eto kakva su čuvstva potrebna! Sva ta čuvstva bilo bi prikladno nazvati duhovnom vitalnošću. I zaista, kada takva čuvstva postoje, znači da je i duhovni život na delu; i kada treba iznova razgoreti već oslabelu duhovnost, valja prebivati u nekom od ovih osećanja. Svi Sveti Oci govore o njima – bilo u njihovoj ukupnosti, bilo pojedinačno, a zajednički njihov savet i zapovest odnosi se na neizostavno prebivanje u nekom od navedenih osećanja. Ko ih je odbacio, ko ih ne ište i ne žali zbog toga što ih je izgubio, ohladio ss i stoga se nalazi u opasnosti – on je zamro, i možda će zanavek ostati u tom stanju, dakle, i posle smrti.
Prema tome, ušavši u unutrašnjost svoga bića, utvrdi se u sazrcavanju (sagledavanju) duhovnog sveta i počni da podgrevaš duhovno delanje, ili najpre prelazi na pomisli, da bi zatim i u čuvstvima stekao opisana stanja, jer je sve to ustrojenje uma i srca koje odvodi ka spasenju. Suštinska i neizbežna priprema za to jeste prebivanje u sebi i sazrcavanje duhovnog sveta. Ono prvo uvodi, a ovo drugo čini da čovek prebiva u duhovnoj atmosferi povoljnoj za razgorevanje duhovnog življenja. Zato se može reći da je dovoljno vršiti ove dve pripremne radnje, da bi potonje došlo samo no sebi. Često se mogu čuti jadikovanja: srce mi je otvrdlo… To nije ništa čudno. Znači da se čovek ne sabira u sebi, da nema naviku prebivanja u svom biću, ne ustavlja se tamo gde je to potrebno, ne poznaje svoje srce – pa kako onda može da vodi ispravan duhovni život? To je isto kao da izvadimo srce, a očekujemo da i dalje živimo. Ko svoju veru izdigne do stepena viđenja duhovnog sveta i sebe u njemu, ne može a da ne dospe u stanje uznemirenosti i da ne omekša; a kada toga ima, kasnije nije teško urezivati u srce i druga čuvstva.
Radi postizanja ovoga, kao i radi sazrcavanja duhovnog sveta, kao potpora se uzimaju mesta iz Svetog Pisma na kojima se sažeto i snažno prikazuju određena stanja, na primer: „Poščadi Tvoje sozdanije, Vladiko“; „Vozsmerdješa i sogniša rani moja“; „Ašče Sina Svojego ne poščadje“; „Imiže vjesi sudbami, spasi mja“, i slično, pa se ona često ponavljaju, sve dok se ne utisnu u svest.
Ne postiže se svako čuvstvo uvek lako: neki put polazi za rukom izazivanje jednog, neki put drugog, a ta nastrojenja treba koristiti da bi se određena čuvstva što pre stekla. Ona se najlakše ispoljavaju u jutarnje vreme, ili treba činiti sve da se ispolje baš u to doba, da bi se zatim čitav dan u njima prebivalo. Otvori srce i tvori molitvu pa šta ti se pokrene u srcu, od toga ne odstupaj svom pažnjom svojom. Čuvstvo koje se u tebi javilo zaodeni u reči Svetog Pisma i ponavljaj ih. Čineći tako, neprestano ćeš prebivati u određenim čuvstvima i ubrzo ćeš steći naviku duhovnog delanja. Međutim, valja imati na umu da nije uvek od koristi iščekivanje povoljnog nastrojenja u kome će se roditi neko čuvstvo: naime, nekada se mora pristupiti delanju, iako nemamo ničega na duši, isto kao što nekada, kada na duši imamo određeno čuvstvo, treba da ga potisnemo drugima; jer, sudeći po stanju duha, nekada treba biti nastrojen na jedno, a nekada prevashodno na neko drugo čuvstvo. Razume se samo io sebi da će najbolje duhovno stanje biti ako smo kadri da sva čuvstva imamo istovremeno. Takvo savršenstvo duhovnog života treba postaviti kao cilj i njemu težiti. Zbog toga svaki put, pristupajući molitvi, pošto se postigne sabranost u sebi i uđe u duhovni svet, valja sva ova čuvstva izazivati po poretku, jedno za drugim, i to u početku makar u pomislima. Radi toga valja odabrati neku molitvu u kojoj su sva ta čuvstva zastupljena i češće je sa pažnjom čitati i ponavljati. Mnoštvo molitava sadržano je u Psaltiru, i svako može da nađe neku za sebe, jer nije za svakoga ista molitva. Ona se u sažetom vidu sadrže i u dvanaest dnevnih i dvanaest noćnih prozbenih molitava Svetog Jovana Zlatousta. Ali nesumnjivo je da nema blagonadežnijeg sredstva za utiskivanje poželjnih čuvstava u dušu od prebivanja u hramu na bogosluženju.
Kako ova čuvstva doprinose razgorevanju duha revnosti očigledno je samo po sebi: neka postoji samo jedno takvo čuvstvo, i podvižnik se već razgoreva u duhu, jer mu je svojstveno svako od tih čuvstava, i delić svakoga on već nosi u sebi. Duh revnosti je, premda jednostavan, ali i jedinstven, istovremeno i sveobuhvatan. Početno čuvstvo uvek treba da bude strah Božiji, a završno – ponizno predavnje sebe volji Božijoj, koja nas vodi ka spasenju. Prvo čuvstvo ishodi iz viđenja duhovnog sveta, dok se završno rađa na osnovu sviju kasnijih, po veri. Uostalom, ne može se odrediti na koji način i iz kojih čuvstava se rađaju određena čuvstva, jer kod svakoga to biva drugačije. Zato Sveti Oci daju različite preporuke i različita tumačenja sadržaja u nizu pouka: imaj strah Božiji, ne ljubi svet, sve što je od sveta smatraj za ništa, drži sebe za poslednjeg od evih ljudi i osuđuj sebe za sve, upravljaj oči ka gresima svojim, Bogu Jedinome pribegavaj. A sve se to postiže ako sa bolom i strahom Božijim zavapimo Gospodu: Gospode, kako umeš i kako znaš, spasi me, a ja ću se truditi po svojim moćima“, U toj molitvi sadržano je sve. Ko stekne naviku da u duhu prebiva sa takvim čuvstvom, stigao je u tiho i spokojno pristanište.
Prebivanje u određenom čuvstvu veoma je značajno za duhovni život. Ko to ima, već se nalazi u unutrašnjosti svoga bića, u srcu, jer naša pažnja uvek biva upravljena na delatni deo bića, i ako je delanje smešteno u srcu, onda je i pažnja onamo upravljena.
Onome ko prebiva u sebi otvoren je duhovni svet. Iz ovoga se može zaključiti, da, kao što je prebivanje u sebi sa sazrcavanjem (sagledavanjem) drugog sveta uslov za razgorevanje duhovnih čuvstava, tako i obrnuto duhovna čuvstva pretpostavljaju ono prvo, izazivajući ga svojom pojavom. Zajedničkim delovanjem svega pomenutog razvija se duhovni život. Ko prebiva u određenom čuvstvu, duh mu je vezan i tom čuvstvu privržen. A u kome nema čuvstva, luta u duhu. Zato, ako želiš da sa većim uspehom prebivaš u sebi, trudi se oko osećanja, i to preko napregnutog njihovog unošenja u sebe i ukorenjivanja. Zbog toga, onaj ko želi da se zaustavi na umnoj sabranosti uzalud se trudi: proći će tren, i sve će mu se raspršiti. Imajući ovo u vidu, ne treba da se čudimo činjenici da naučnici, i pored evog velikog obrazovanja, neprestano maštaju, jer svoju delatnost obavljaju samo umom,
Ovde nema potrebe da izlažemo pravila i svojstva svakog pojedinačnog čuvstva; to treba da bude predmet posebnih pouka, razmatranja, razmišljanja. Sveti Oci ovo uglavnom izlažu fragmentarno, u vidu izreka. Glavno što su oni savetovali i za čim su težili jeste poimanje duhovnog ustrojstva i umeće njegovog održavanja. Ko to postigne, preostaje mu samo da drži jedno pravilo: prebivaj u sebi i imaj tajnu pouku u srcu. Tajnom poukom Sveti Oci nazivaju viđenje nekog predmeta iz duhovnog sveta ili izazivanje duhovnog čuvstva posredstvom reči Svetog Pisma, molitve ili reči Svetih Otaca. Na primer: uči se sećanju na Boga, sećanju na smrt, na svoje grehe, samoprekorevanju, a to znači – spoznaj i dovedi u svest određeni predmet i neprestano u sebi govori o njemu, recimo: „Kuda ću otići?“, ili: „Crv sam, a ne čovek“. Ovo i tome slično, što se tvori u pažnji i čuvstvu, jeste tajna pouka.
Iz ovoga sledi da se svi načini ili postupci za razgorevanje i održavanje duha revnosti mogu ukratko prikazati ovako: neposredno po buđenju iza sna uđi u sebe, stani na svoje mesto u srcu, dozovi u mislima svu duhovnu snagu, i, ustavivši se na nečemu, prebivaj u tome neprestano. Ili još kraće: saberi se i u srcu tvori tajnu pouku.
Tim sredstvima, uz pomoć blagodati Gospodnje, održavaće se duh revnosti u svom istinskom ustrojstvu, čas tinjajući, čas razgorevajući se. To će se dešavati u unutrašnjosti čovekovog bića. Valja znati da je ovo najneposredniji put ka dostizanju spasenja. Može se sve ostaviti i zanimati se samo ovim, i duhovno uzrastanje će se odvijati sa uspehom. Obrnuto, makar sve činili, ali ne obraćajući pažnju na ovo, nećemo imati ploda.
Onaj ko se ne upravlja ka unutrašnjosti svoga bića i ne ustavlja na opisanom duhovnom delanju, samo odugovlači svoje uzrastanje u Duhu. Doduše, delanje o kome smo govorili je izuzetno teško, naročito u početku, ali upravo zato je i plodonosno. Zbog toga duhovnik treba da što pre uvede svoja čeda u ovo delanje i da ih utvrđuje u njemu. To je moguće činiti pre bilo kakvog spoljašnjeg uvođenja, ali u svakom slučaju zajedno sa njim; i ne samo da je moguće, već je i neophodno. Razlog tome je činjenica da je seme ovog delanja posejano u načinu na koji se ono upražnjava. Treba taj način samo razjasniti, istumačiti ga kako treba i rukovoditi se njime. Tada će i spoljašnja strana duhovnog života krenuti dobro, uspešno i zrelo. Naprotiv, bez unutarnjeg delanja celokupan duhovni život će se kidati poput paučine. Valja imati u vidu pravilo da se ništa ne postiže najedanput, već postepeno; pa ipak, ono mora računati sa velikim ograničenjima, jer slepo pridržavanje tog načela može da odvodi ka pridržavanju spoljašnjih normi, a ne ka unutarnjem delanju, u kojem je sadržana bit duhovnosti. Zbog toga, premda postoje ljudi koji se od spoljašnjeg okreću ka unutarnjem, treba sebi postaviti za nepromenljivo pravilo da se što pre ulazi u unutrašnjost svoga bića i da se tu razgoreva duh revnosti.
Reklo bi se da su sve ovo veoma jednostavne stvari; ali, bez njihovog poznavanja može se mnogo znoja proliti bez ploda. Uzrok tome je priroda telesne delatnosti, koja se lakše upražnjava od unutarnje, tako da nas ona više privlači, dok nas duhovna odbija. Ko ss vezao za ovu prvu delatnost, kao veštastvenu, i sam se u duhu postepeno oveštastvljuje, i zato se hladi, postaje sve nepokretniji, pa se stoga sve više i više udaljava od unutarnjeg delanja. I tako se desi da neko na početku svog duhovnog puta ostavi unutarnje delanje, tobože dok ne sazri, u uverenju da će takav čas neizostavno nastupiti, da bi kasnije, osvrnuvši se na pređeni put, uvideo da je taj čas propušten, te da, umesto da se pripremi, on više nije sposoban za unutarnji podvig. Međutim, ne treba ostavljati ni spoljašnju stranu podvizavanja: to je oslonac unutarnjeg duhovnog života, a i jedno i drugo treba da se razvija naporedo.
Očigledno je jedno: preimućstvo ima unutarnje delanje, jer Bogu valja služiti duhom i klanjati Mu se u duhu i istini. I jedno i drugo treba da ss nalazi u stanju uzajamne zavisnosti, već prema njihovoj vrednosti, bez nametanja jednog drugome i bez njihovog nasilnog razdvajanja.

Ključne reči:

7 komentar(a)

  1. Gdje je deo „Saveti i upozorenja koja se tiču mladićkog uzrastae „? To je veoma važan deo za našu omladinu

    • Bibliotekar

      Dragi brate, koje izdanje knjige imaš? Mi smo ovde postavili šta je bilo u originalnom izdanju.

      • Poštovani brate,
        Podnaslov „Saveti i upozorenja koja se tiču mladićkog uzrasta “ koliko vidim nije posebno izdvojen u ovom izdanju knjige koju je izdala Svetigora, već se taj tekst nalazi u okviru podnaslova „Delovanje na srce“. U izdanju koju je izdao Obraz Svetački/Očev Dom iz 2013. godine taj tekst je posebno izdvojen u okviru prvog poglavlja knjige sa navedenim podnaslovom.
        Svako dobro od Boga Vam želim.

  2. Posetilac

    Pomaze Bog!

    Cini mi se da ni jedna grafika na novom website-u nije dobro povezana na strani gde treba da se vidi.
    Na primer: Slika (grafika) na vrhu ove strane nije prikazana ( https://svetosavlje.org/put-ka-spasenju/SvetiTeofanZatvornik.jpg )

    Takodje, nema ni linkova za elektronske kopije knjiga koje su postojale ranije. Na primer, strana knjige ‘Starac Siluan’ ( https://svetosavlje.org/starac-siluan ) je na starom website-u imala link sa skeniranom knjigom u pdf formatu za download. Sada nema linka.

    Da li mozete to da popravite?

    P.S. Izbrisite ovu poruku nakon sto poravite, da ne bude konfuzije.

    Blagodarim unapred.

    • Bibliotekar

      Brate, hvala za komentar. Knjige su sa starog na novi sajt prebačene automatski i predstoji im konačno doterivanje što smo već počeli da radimo. Ovo uključuje i slike i dodatne fajlove gde bude potrebe. Molimo vas za još malo strpljenja. Hvala!

  3. Stari sajt je imao linkove za download knjiga, sto je jedna veoma korisna i bitna opcija jer korisnicima ovog sajta omogucava citanje i kad nisu online ili nemaju pristup internetu.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *