NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » PUT KA SPASENJU

PUT KA SPASENJU

 

PUT KA SPASENJU
 

 
PREBIVANJE U SEBI
 
Kada kvočka, našavši zrno, pozove svoje piliće, svi oni, ma gde se nalazili, pohrle ka njoj i svoje kljuniće pribijaju uz njen. Isto tako, kada Božanska blagodat deluje na srce čovekovo, duh njegov svom svojom svešću hrli onamo, a za njim i sve snage duševne i telesne. Iz ovoga proističe i osnovni zakon vezan za prebivanje u sebi: drži svest svoju u srcu i onde okupljaj, ulažući potreban napor, sve svoje duševne i telesne snage. Prebivati u sebi ustvari znači zatvoriti svest u srce; sabiranje duševnih i telesnih snaga u srcu, koje se sa naporom postiže, predstavlja suštinsko sredstvo za postizanje toga cilja, odnosno podvižničko delanje, podvig. Uostalom, prebivanje u sebi i sabiranje svih svojih snaga proizilaze jedno iz drugoga i međusobno se podrazumevaju, što znači da bez jednog nema onog drugog. Ko se zatvorio u klet srca, sabran je; a ko je sabran, prebiva u srcu.
Oko svesti se u srcu valja sabirati svim silama – i umom, i voljom, i čuvstvom. Sabranost uma u srcu jeste pažnja, sabranost volje – bodrost, a sabranost čuvstava – trezvenje. Pažnja, bodrost i trezvljenje su tri unutarnja delanja kojima se postiže samosabranje i kroz koje prebivamo u sebi. Ko sve njih poseduje, prebiva u sebi; ko ih nema, ili kome nedostaje samo jedno, još je izvana. Za pobrojanim duševnim delanjima treba da sledi i sabiranje odgovarajućih telesnih organa: pažnji sledi usmeravanje očiju u unutrašnjost, bodrosti – naprezanje mišića čitavog tela u pravcu grudi, trezvljenju – odbacivanje ljigavih, kako ih naziva Nikifor, raslabljujućih pokreta koji dospevaju do srca iz nižih delova tela, gušenje naslade i spokojstva ploti. Ovakva telesna delanja, neodvojiva od duševnih, veoma su snažna, i ona pomažu onim duševnim sredstvima bez kojih ni sama ne bi postojala.
Dakle, čitavo prebivanje u sebi posredstvom samosabranja sastoji se u sledećem. Čim se probudiš iz sna, istoga trena, čim postaneš svestan sebe, spusti se u srce, u unutrašnjost telesnih grudi; neposredno nakon toga sabiraj, privlači, sa naporom usmeravaj onamo i sve duševne i telesne snage – svom umnom pažnjom, sa upravljanjem očiju onamo, sa bodrošću volje, naprezanjem mišića i trezvljenjem osećanja, gušeći telesnu nasladu i spokojstvo, i tako čini sve dok se svest ne uspokoji tamo kao na svom mestu, u svom obitalištu, dok se, dakle, ona ne veže i ne zalepi za to mesto kao što se neka lepljiva materija prilepi za zid. A zatim neprestano prebivaj tamo, sve dok upravljaš svojom svešću često ponavljajući ovaj postupak samosabiranja, kako bi to iznova postizao i kako bi se krepio, pošto sabranost u srcu svakoga trena ili slabi ili se gubi.
Valja znati da opisano prebivanje u sebi i sabranost nisu istovetni pogružavanju u razmišljanje ili dubokim mislima, premda u mnogome podsećaju na njih. Ovo potonje, naime, ishodi samo iz uma, zadržava se u glavi, a sve druge snage ostavlja po strani, dok ono prvo prebiva u srcu, izvorištu svih naših kretnji, niže i dublje od svega što imamo. Iz ovoga je samo po sebi očigledno da je prebivanje u sebi, u svom pravom obliku, uslov istinskog vladanja sobom, dakle, istinske slobode i razumnosti, a stoga i istinskog duhovnog života. To se može uporediti sa činjenicom da je u spoljašnjem svetu grad u rukama onoga ko je zauzeo tvrđavu. Zbog toga svako duhovno delanje i svaki podvig treba da bude pokretan sa ovog mesta, u protivnom, on nije duhovan, nije dostojan podvižništva i mora da bude označen kao takav. „Carstvo Božije unutra je, u vama“, govori Gospod; a na duhovno delanje odnose se reči Njegove: „Uđi u klijet svoju, i zatvori vrata za sobom“. Ovo je klet srca, po tumačenju svih Svetih Otaca. Iz ovog razloga, duhovni čovek, onaj koji se spasava i podvizava, naziva se unutarnjim čovekom.
Da je sabranost u sebi najbolje sredstvo za očuvanje revnosti vidi se iz sledećeg: 1) Podvižnik sabran u kleti srca vazda plamti, jer sve snage svoje sabira u jedno, isto kao što sunčevi zraci, kada ih saberemo u jednu tačku, dobijaju veliku snagu i u stanju su da izazovu požar. I zaista, sa sabranjem je uvek povezana toplina: duh se ovde, po rečima Nikiforovim, sam sreće sa sobom, igrajući od radosti. 2) Ko je u sebi sabran, snažan je poput vojnika pozvanih u puk ili poput grana povezanih u svežanj. Takav čovek opasao je bedra svoja, ima gotovost i snagu delanja, dok je onaj ko nema sabranosti u sebi uvek slab, tako da ili pada, ili ne dela. 3) Sabranost znači da se može videti sve u sebi. Ko stoji u centru kruga, vidi sve u krugu, po svim radijusima, ravnomerno i istovremeno, dok onaj ko je izvan centra može da gleda samo u pravcu jednog radijusa. Isto tako i onaj ko je sabran u kleti srca može da vidi i upravi sve pokrete svojih snaga. Gorljivost duha daje snagu i vid, čineći istinski duh revnosti, koji se iz ovoga i sastoji. Zbog ovoga ćemo kazati: samo prebivaj u sebi, i nećeš prestati da revnuješ.
Eto koliko je značajno prebivanje u kleti srca! Valja se, dakle, potruditi da se ovo umeće stekne, jer se ono ne daje odmah, već tek nakon dugog vremena i mukotrpnog traganja, Na prvo mesto postavljamo ga stoga što ono predstavlja uslov za celokupno duhovno življenje. Njegovo usavršavanje zavisi od savršenstva triju duševnih i triju telesnih delanja koja ga sačinjavaju, a to su umna pažnja sa usmeravanjem očiju ka unutrašnjosti, bodrost volje sa telesnim naprezanjem i trezvljenje srca sa odbacivanjem plotske naslade i spokojstva. U punoj svetlosti prebivanje u sebi projavljuje se kada se stekne čistota uma, odnosno njegova sloboda od pomisli, čistota volje – njena sloboda od želja, čistota srca sloboda od pristrašća i strasti. Ali i ire no što se ovo postigne može se govoriti o unutarnjem prebivanju, premda nesavršenom, nezrelom i sa prekidima.
Iz ovoga je samo po sebi očigledno koja sredstva dovode do neprestanog prebivanja u sebi; bolje reći, postoji jedno sredstvo: odgoni od sebe sve što bi moglo da poremeti ona tri delanja o kojima smo govorili, u njihovom dvojstvu, odnosno sve što bi moglo da odvlači prema spoljašnjosti duševne snage sa odgovarajućim telesnim funkcijama: um i čuvstva, volju i mišiće, srce i plot. Čuvstva bivaju odvraćana spoljašnjim utiscima, um pomislima, mišići postaju raslabljeni zbog mlitavosti udova, plot zbog pokoja, volja se odvlači željama, a srce trni zbog porobljenosti, odnosno privezanosti za nešto. Stoga neka ti um prebiva bez pomisli, čuvstva bez odvraćanja, volja bez želja, mišići bez razlabljivanja, srce bez zarobljenosti, plot bez ugađanja i pokoja. Prema tome, uslov i ,istovremeno, sredstvo za prebivanje u sebi je: u duši – borba sa pomislima, željama i porobljenošću srca, u telu – njegovo sputavanje, a zatim sledi izmena spoljašnjeg poretka. Sudeći po ovome, i svi kasniji podvizi koji će biti usmereni na umrtvljavanje egoizma, predstavljaju ujedno i sredstva za prebivanje u sebi.
Eto zbog čega se u poukama Svetih Otaca, u njihovom učenju o trezvljenju, odnosno čuvanju uma, unutarnji život uvek posmatra u neraskidivoj vezi sa podvižničkom borbom. Pa ipak, samosabranje nije istovetno borbi. To je posebno, ishodišno duhovno delanje; u njemu se sjedinjuju sva duhovna delanja – i borba, i čitanje, i Bogomislije, i molitva. Ma šta činio podvižnik, dužan je da pre svega uđe u klet srca i da odatle deluje.

Ključne reči:

7 komentar(a)

  1. Gdje je deo „Saveti i upozorenja koja se tiču mladićkog uzrastae „? To je veoma važan deo za našu omladinu

    • Bibliotekar

      Dragi brate, koje izdanje knjige imaš? Mi smo ovde postavili šta je bilo u originalnom izdanju.

      • Poštovani brate,
        Podnaslov „Saveti i upozorenja koja se tiču mladićkog uzrasta “ koliko vidim nije posebno izdvojen u ovom izdanju knjige koju je izdala Svetigora, već se taj tekst nalazi u okviru podnaslova „Delovanje na srce“. U izdanju koju je izdao Obraz Svetački/Očev Dom iz 2013. godine taj tekst je posebno izdvojen u okviru prvog poglavlja knjige sa navedenim podnaslovom.
        Svako dobro od Boga Vam želim.

  2. Posetilac

    Pomaze Bog!

    Cini mi se da ni jedna grafika na novom website-u nije dobro povezana na strani gde treba da se vidi.
    Na primer: Slika (grafika) na vrhu ove strane nije prikazana ( https://svetosavlje.org/put-ka-spasenju/SvetiTeofanZatvornik.jpg )

    Takodje, nema ni linkova za elektronske kopije knjiga koje su postojale ranije. Na primer, strana knjige ‘Starac Siluan’ ( https://svetosavlje.org/starac-siluan ) je na starom website-u imala link sa skeniranom knjigom u pdf formatu za download. Sada nema linka.

    Da li mozete to da popravite?

    P.S. Izbrisite ovu poruku nakon sto poravite, da ne bude konfuzije.

    Blagodarim unapred.

    • Bibliotekar

      Brate, hvala za komentar. Knjige su sa starog na novi sajt prebačene automatski i predstoji im konačno doterivanje što smo već počeli da radimo. Ovo uključuje i slike i dodatne fajlove gde bude potrebe. Molimo vas za još malo strpljenja. Hvala!

  3. Stari sajt je imao linkove za download knjiga, sto je jedna veoma korisna i bitna opcija jer korisnicima ovog sajta omogucava citanje i kad nisu online ili nemaju pristup internetu.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *