NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » PUT KA SPASENJU

PUT KA SPASENJU

 

PUT KA SPASENJU
 

 
ZAODEVANJE U SILU SA NEBA ZA DELO BOGOUGAĐANJA U POKAJANJU I PRIČEŠĆU
 
A) Pokajniku se izriče sveoproštaj u Svetoj Tajni Pokajanja
 
Uzlaskom do zavetovanja završava se kretanje k Bogu grešnika koji se kaje. Sada on ima da učini samo nekoliko koraka do primanja Gospoda svoga koji mu izlazi u sretanje. Bludnoga sina sreo je otac zagrljajem i celivom, a zatim ga je odenuo, kako sleduje, i priredio je za njega gozbu.
Bog Svoje sveopraštanje pokajniku izriče u svetoj Tajni Pokajanja, a u Svoju silu oblači ga i nudi mu Svoju Večeru – u svetoj Tajni Pričešća.
 
* * * * *
 
Pošto čovek grešnik stigne do zavetovanja Bogu da će od sada služiti Njemu Jedinome, potrebno je da pohita ka svetoj Tajni Pokajanja. Potreba za njome tako je velika da sve što je dosada učinjeno bez ove svete Tajne ne samo da će ostati nedovršeno, nego i mora propasti uzaludno. Svu svoju težinu, sav smisao i silu ono dobija samo u toj Svetoj Tajni. Zato što tamo gde nema svete tajne Pokajanja, nema ni onih koji žive istinskim hrišćanskim životom.
a) Prvo što ovu Tajnu čini neophodnom jeste izvesna nepostojanost unutarnjeg delanja uopšte, izvesna njegova neodređenost i nestalnost. Naše misli, dok su još u glavi, bivaju u svome hodu kolebljive, po redosledu zbrkane, u kretanju neutvrđene, i to ne samo onda njihov predmet još nije izbistren, nego i onda kada smoga dobro prosudili. Ali, pošto ih izložimo na papiru, one ne samo da će se dovesti u red, no će se i konačno izbistriti i utvrditi. Upravo tako i promena života, samonamišljena u duši, sama biva neodlučna i nepostojana a forme životne, u to vreme unapred zacrtane, nestalne i neodređene. Trajnu stamenost on dobija u svetoj Tajni Pokajanja, kada grešnik u Crkvi otkriva svoju neispravnost i utvrđuje svoj zavet da će biti ispravan. Rastopljeni vosak razliva ss bezoblično, ali kada ga uliju u kalup ili utisnu u njega pečat, od njega nešto ispada. I na našeg unutarnjeg čoveka treba tako staviti pečat, da bi on dobio određeno obličje.To se na njemu savršava u sv. Tajni Pokajanja u njoj se u čoveka upečaćuje Božanstvena blagodat Duha Svetoga.
b) Duhovni život čovek dobija od Duha Božijega. Blagodat Duha stapa se sa nama i počinje da živi i deluje u nama i tako nastaje život u Duhu. Na pokajnika je blagodat delovala dotada spolja: spolja ga je pobudila, spolja gledala na sva ispravne pokrete u njegovoj duši i sadejstvovala im, ali još nije prodrla unutra, nije se u njega uselila. To ona savršava u svetoj tajni Pokajanja (a kod onoga ko se prvi put obratio Gospodu – u Krštenju). Kao što čovek koga mori žeđ, kada dobije svežu vodu, oseća osveženje i okrepljenje, tako i onaj ko izgara ognjem pokajanja dobija u svetoj Tajni Pokajanja silu koja ublažava njegove bolove i ujedno ga ukrepljuje. Ono što posebno čini neophodnom svetu Tajnu Pokajanja jeste, sa jedne strane, svojstvo greha, a sa druge, svojstvo naše savesti. Kada činimo greh, mi mislimo da ne samo van nas nego ni u nama ne ostaju tragovi greha. Međutim, on ostavlja duboke tragove i u nama i izvan nas – na svemu što nas okružuje, i posebno na Nebu, na odluke Božijeg pravednog suda. U trenutku vršenja greha tamo se rešava šta je postao onaj koji ga vrši: u Knjizi Života unesen je on u spisak osuđenih i postao svezan na Nebu, božanstvena blagodat neće nizići na njega, dok se tamo na Nebu ne izbriše iz spiska osuđenih, dok ne dobije on razrešenje. No, Bogu je bilo ugodno da nebesko razrešenje – brisanje na nebu iz spiska osuđenih, stavi u zavisnost od razrešenje svezanih na zemlji.
Primi, dakle, svetu Tajnu Pokajanja da se udostojiš svestranog razrešenje i otvoriš ulaz u sebe Duhu blagodati. Savest, sada očišćena, pošto je povratila osetljivost i osećanje za moralno-duhovni poredak neće nam dati mira, dok se odsudno ne uverimo u oproštaj. Takva je ona u uobičajenom poretku našeg života, ne daje nam ni na oči da iziđemo onome koga smo ožalostili, dok se ne uverimo da nam je oprostio. U odnosu prema Bogu ona je još istančanija. Mada se, u vreme kada se čovek uzdiže do odsudnog zaveta, na čoveka spušta neko uverenje da on sada nije protivan Bogu, ta uverenost ne može biti nešto naše i trajno, i ubrzo će ga pokolebati sumnja – „je li to tako, da to nije samoobmana?“, a sumnja će uneti nemir u duši, a od nemira dolazi raslabljenje. Život pritom neće imati postojane čvrstine niti će u njemu biti reda. Čoveku je, dakle, potrebno da čuje sveoproštaj Božiji da bi, konačno se uspokojivši uverenošću u milost Božiju, zatim delovao odlučnije i postojanije u toj uverenosti. Pođi, ispovedi se i dobićeš od Boga objavu o oproštaju.
Za spasonosnu ispovest treba se dolično pripremiti. Ko je prošao sve do sada rečeno, spreman je za ispovest. Pristupi joj, pak, sa verom punom strahopoštovanja.
a) Čvrsto se uverivši u neophodnost ove svete Tajne,odnosi se prema njoj ne kao prema nekoj dodatnoj radnji za proizvođenje promene u tvome životu ili prostom običaju, nego sa punom verom da je za tebe kao grešnika to – jedino mogući put spasenja te da ćeš, ako ga zaobiđeš, prebivati među osuđenima i sledstveno, izvan svih milosti Božijih. Sa verom da, ako ne uđeš uto lečilište, neće vratiti zdravlje duhu svome te da ćeš ostati kakav si i bio – bolan i rastrojen, da nećeš videti Carstvo, ako ne uđeš u njega kroz dveri Pokajanja.
b) Takvim ubeđenjima rodi u sebi želju za tom svetom Tajnom. Pristupaj joj ne kao mestu „zaklanja“ no kao istočniku dobara. Ko živo predstavi sebi plod koji se rađa u nama od ispovesti, on ne može da joj ne stremi. Na ispovest čovek odlazi sav u ranama, od glave do pete, svecelo, a sa nje se vraća zdrav u svim delovima svoga bića, živ, krepak, sa osećanjem zaštićenosti od budućih zaraza. Na ispovest čovek ide pod teškim bremenom – sva silesija još nepokajanih grehova leži na njemu, mori ga i oduzima svaki mir – a sa nje se vraća rasterećen, obradovan, u radosnom raspoloženju duha zbog toga što je dobio „ispravu“ sveoproštaja Božijeg.
v) Spopašće te stid i strah – neka ih! Ova sveta Tajna i treba da se želi zato što navodi na čoveka stid i strah, i što stida i straha bude više to će spasonosnija biti. Želeći ovu svetu Tajnu, želi i veće postiđenje i veći trepet u sebi. Zar onaj kose leči ne zna za bolnost lečenja? Zna, ali se odlučuje na lečenje i, ujedno, opredel3uje za muke sa njim skopčane, u nadi da će ozdraviti. Zar i ti, dok si se mučio u čuvstvima pokajanja i otimao dase približiš Bogu, nisi govorio: „Sve sam spreman da podnesem,samo me pomiluj i oprosti.“ Pa eto, i desilo se po tvojoj želji! Neka te ne smućuju nailazeći stid i strah – oni su radi tvoga dobra skopčani sa ovom svetom Tajnom. Pregorevši u njima, više ćeš duhovno očvrsnuti. Nisi jednom do sada goreo na ognju pokajanja, pogori još. Onda si goreo pred Bogom i savešću, a sada pogori pred svedokom, od Boga ostavljenim radi posvedočenja iskrenosti tog osamljenog gorenja a, možda, i radi upotpunjenja njegove nepotpunosti. Biće Sud Božiji i na njemu stid i strah očajni. Stid i strah na ispovesti iskupiće taj tadašnji stid i strah.Ako nećeš ove pri ispovesti, dopašćeš onih pred Sudom.
Pritom svagda tako biva da shodno meri nemira kroz koji prolazi onaj ko se ispoveda, preizobiluju u njemu i utehe posle ispovesti. Eto gde se Spasitelj uistinu javlja kao odmoritelj umornih i obremenjenih! Onaj ko se iskreno pokajao i ispovedio opitno srcem poznaje tu istinu i ne prima je više samo verom.
g) Zatim, prisetivši se ponovo svih grehova koje si počinio i obnovivši u sebi već sazreli zavet da ih više nećeš ponavljati, uspravi u sebi živu veru da stojiš pred Samim Gospodom, Koji prima ispovest tvoju i ispričaj sve, ne utajivši ništa od onoga što ti opterećuje savest. Ako si pristupio sa željom da sebe postidiš, nećeš se prikrivati, nego ćeš sramotu svoje lakomosti za gresima prikazati što je moguće potpunije. To će poslužiti nasićenju tvoga skrušenog srca. Treba biti uveren da svaki utajeni greh ostaje u njemu na utoliko veću osudu što je sa tom svojom ranom grešnik bio blizu Lekara Sveisceljujućeg. Utajivši greh, on je prikrio ranu, ne požalivši se da mu on muči i rastrojava dušu.
U povesti o blaženoj Teodori kaže se da njeni zli optužitelji nisu u svojim spiskovima nalazili one grehe koje je Teodora ispovedila. Angeli su joj potom objasnili da ispovest briše greh na svim mestima na kojima on ostaje zabeležen po izvršenju. Ni u knjizi savesti ni u knjizi života ni kod tih zlobnih upropastitelja ne pripisuju se više čoveku – kada ih ispovest izbriše. Izbaci iz sebe bez utajivanja sve što te opterećuje. Granica do koje treba dovesti otkrivanje svojih grehova jeste tačka u kojoj je duhovnom ocu moguće da stekne o tebi tačnu predstavu, da bi, predstavivši te sebi takvim kakav jesi, i razrešujući te, razrešio upravo tebe a ne nekog drugog, da kada kaže „oprosti i razreši ovoga koji se kaje, od tih sagrešenja koja učini“ – u tebi ne bi ostalo ništa što nije obuhvaćeno tim rečima. Dobro čine oni koji, pripremajući se za ispovest prvi put posle dugotrajnog prebivanja u gresima, nalaze priliku da prethodno porazgovaraju sa duhovnim ocem i ispričaju mu svu istoriju svoga života u grehu. Oni neće zaboraviti ili propustiti nešto u uzbuđenju prilikom ispovesti. Na sve načine treba se pobrinuti za potpuno otkrivanje svojih grehova. Gospod je dao vlast razrešivanja od grehova ne bezuslovno, nego pod uslovom pokajanja i ispovesti. Ako se to ne ispuni, može se dogoditi da, onda kada duhovni otac bude izgovarao „opraštam i razrešujem“, Gospod kaže „a Ja – osuđujem!“.
d) I eto, ispovest je okončana. Duhovni otac podiže epitrahilj, pokriva njime glavu pokajnikovu i, držeći na njoj ruku, izgovara razrešenje od svih ispoveđenih grehova zapečaćuje ga po glavi krsnim znakom. Šta se u tome času zbiva u duši poznato je svakome ko se iskreno kajao. Bujice blagodati se sa glave razlivaju u srce i preispunjavaju ga utehom. Ovo ne dolazi od ljudi niti od pokajanoga niti od razrešitelja: to je tajna Gospoda Iscelitelja i Odmoritelja duša… Biva pritom da poneko u srcu razgovetno čuje neku reč Božiju radi ukrepljenja i nadahnuća za buduće delanje. To je kao neko duhovno oružje, koje Hristos Spasitelj uručuje čoveku, koji danas stupa, među one koji vojuju pod Njegovom zastavom. Ko je udostojen da čuje takvu reč, neka ovu potom čuva kao umirujuću i nadahnjujuću; umirujuću zato što je očigledno da je ispovest prihvaćena, kada je Gospodu bilo ugodno da takoreći stupi u razgovor sa pokajnikom; nadahnjujuću zato što je se u času iskušenja treba samo prisetiti otuda će se snaga pocrpsti…. Čime se nadahnjuju vojnici u borbi. Onom rečju iz slova vojskovođinog, koja je na njih najsnažnije delovala.
e) Time se sve ovo završava… Ostaje nam da pripadnemo pred Bogom u osećanjima blagodarnosti za Njegove neizrečene milosti i da pocelujemo Krst i Jevanđelje u znak zaveta da ćemo nepokolebljivo hoditi putem na koji nam se ukazuje u Jevanđelju, samoraspinjući se, hoditi u stopu za Hristom Spasiteljem, kako je pisano u Jevanđelju pod lakim jarmom Njegovim, koji smo sada uzeli na sebe. Savršivši to, idi sa mirom i sa namerom da neizostavno delaš onako kako si obećao, držeći na umu da će od toga trenutka sud nad tobom već, dolaziti od reči tvojih. Položio si zavet, drži ga! Zapečatio si ga svetom Tajnom! Utoliko pre mu veran budi da ne spadneš opet u red onih koji povređuju blagodat Božiju.
ž) Duhovni otac naložiće ti epitimiju, primi je sa radošću. Ako je ne bi naložio, zamoli ga da to učini. To ne samo da će ti biti pouka za dobri put, na koji stupaš nego i odbrana i zaštita od neprijateljskih dejstava na tebe sa strane u novom poretku. Evo šta o tome piše svjatjejši Patrijarh Carigradski u odgovor luterancima:
„Otpuštanje grehova kod nas prate epitimije iz mnogih važnih razloga. Prvo, zato da bi se kroz dobrovoljno pomučenje grešnik ovde oslobodio od teškog i prinudnog kažnjavanja tamo u drugom životu, jer Bog se ničim tako ne umilostivljuje kao stradanjem i tim više ukoliko je stradanje dobrovoljno. Zato i sveti Grigorije kaže da Bog za suze uzvraća čovekoljubljem. Drugo, zato da bi se u grešniku uništile strasne plotske želje, koje rađaju greh, jer znamo da se suprotno suprotnim leči. Treće, da bi epitimija služila kao puto ili uzda duši i da joj ne bi dozvoljavala da se ponovo laća poročnih dela, od kojih se ona još samo očišćuje. Četvrto, zato da bismo se naučili trudu i trpljenju, jer je dobrodetelj (vrlina) delo trudova. Peto, zato da vidimo i znamo da li je pokajnik do kraja omrznuo greh“ (Hrišć. čten. 1842, t. I, str. 214)
Ko prolazi čitavu ovu kuru duhovnog lečenja, onako kako valja, i, što je glavno, bez utajivanja ispoveda svoje grehe, taj se vraća iz doma Božijeg onako kako se iz sudnice vraćaju krivci, koji su, umesto smrtne presude, čuli objavu pomilovanja i oproštaja njihovih prestupa – vraća se sa najdubljim čuvstvom blagodarnosti Spasitelju duša naših, sa čvrstom rešenošću da Njemu i ispunjavanju zapovesti Njegovih posveti sad preostali život, sa potpunom odvraćenošću od svih pređašnjih grehova i nezadrživom željom da se izbrišu svi tragovi pređašnjeg rđavog života. Onaj ko dobije razrešenje čuvstvuje u sebi da nije „prazan“, da ga je posetila neka osobita sila. Božanstvena blagodat koja je dosada delovala samo spolja pomažući čoveku u pobedi nad sobom, sada je ušla u njega „sa rečima “ opraštam i razrešavam“, stopila se sa njegovim duhom i ispunila ga ognjenošću i silinom sa kojima on polazi sada na delo i delanje svoje do večeri života svoga.

Ključne reči:

7 komentar(a)

  1. Gdje je deo „Saveti i upozorenja koja se tiču mladićkog uzrastae „? To je veoma važan deo za našu omladinu

    • Bibliotekar

      Dragi brate, koje izdanje knjige imaš? Mi smo ovde postavili šta je bilo u originalnom izdanju.

      • Poštovani brate,
        Podnaslov „Saveti i upozorenja koja se tiču mladićkog uzrasta “ koliko vidim nije posebno izdvojen u ovom izdanju knjige koju je izdala Svetigora, već se taj tekst nalazi u okviru podnaslova „Delovanje na srce“. U izdanju koju je izdao Obraz Svetački/Očev Dom iz 2013. godine taj tekst je posebno izdvojen u okviru prvog poglavlja knjige sa navedenim podnaslovom.
        Svako dobro od Boga Vam želim.

  2. Posetilac

    Pomaze Bog!

    Cini mi se da ni jedna grafika na novom website-u nije dobro povezana na strani gde treba da se vidi.
    Na primer: Slika (grafika) na vrhu ove strane nije prikazana ( https://svetosavlje.org/put-ka-spasenju/SvetiTeofanZatvornik.jpg )

    Takodje, nema ni linkova za elektronske kopije knjiga koje su postojale ranije. Na primer, strana knjige ‘Starac Siluan’ ( https://svetosavlje.org/starac-siluan ) je na starom website-u imala link sa skeniranom knjigom u pdf formatu za download. Sada nema linka.

    Da li mozete to da popravite?

    P.S. Izbrisite ovu poruku nakon sto poravite, da ne bude konfuzije.

    Blagodarim unapred.

    • Bibliotekar

      Brate, hvala za komentar. Knjige su sa starog na novi sajt prebačene automatski i predstoji im konačno doterivanje što smo već počeli da radimo. Ovo uključuje i slike i dodatne fajlove gde bude potrebe. Molimo vas za još malo strpljenja. Hvala!

  3. Stari sajt je imao linkove za download knjiga, sto je jedna veoma korisna i bitna opcija jer korisnicima ovog sajta omogucava citanje i kad nisu online ili nemaju pristup internetu.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *