NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » PUT KA SPASENJU

PUT KA SPASENJU

 

PUT KA SPASENJU
 

 
UZLAŽENJE DO REŠENOSTI DA SE OSTAVI GREH I POSVETI BOGOUGAĐANJU
 
B) Uzlazak do zaveta da ćemo se posvetiti Bogu
 
Moglo bi izgledati da je već sve učinjeno, ako je dostignuta rešenost da se ostavi greh te da ostaje samo da se deluje. Tačno je, delovati se može, ali kakvo će to delanje biti i kakav će biti duh u njoj? Čovek se na sebi zaustavio. Ako počne da deluje, krećući od te tačke, delovaće od sebe i radi sebe, makar to bilo i po moralno-duhovnom redu i poretku. To će biti moralnost i duhovnost egoistična, neznabožačka. Postoje ljudi koji govore da tvore dobro radi dobra, da ga tvore, zato što dostojanstvo ljudsko to iziskuje, da bi drugačije postupati bilo neplemenito i neblagorazumno. Svi koji tako čine pokazuju da obrazovanje unutarnjeg, duhovnog čoveka u njima nije dovedeno do kraja: oni su se vratili k sebi, ali se od sebe ka Bogu nisu pokrenuli i sebe Njemu na žrtvu nisu prineli, zaustavili su se, znači, na pola puta.
Cilj čovekove slobode nije u njoj samoj i nije u čoveku, nego u Bogu. U slobodi Bog je čoveku ustupio takoreći neki deo svoje božanstvene vlasti, ali sa tim da je on sam dobrovoljno prinese kao žrtvu Bogu, kao prinos najsavršeniji. I zato, ako si ovladao sobom, idi i odaj se sada Bogu. Kada si grešio, ne samo da si gubio samoga sebe, nego si se, gubeći sebe, udaljavao i od Boga. Sada, pak, vraćajući se iz grehovnog ropstva, pošto si ovladao sobom, vrati sebe i Bogu.
Moglo bi, takođe, izgledati da i okretanje od sebe ka Bogu treba da bude stvar ni mnogo teška ni mnogo složena, kao što je, na primer, okretanje od zapada na istok. Ali, gle, grešnik koji pristupa Bogu nije ličnost od Njega nezavisna i ne približava Mu se kao neko iza koga nema ničega. Ne, on je isto što i odbegli sluga koji se vraća svome gosiodaru, i krivac koji izlazi ired lice cara – sudije. Zato treba da pristupa tako da može biti primljen. Prema ljudskim običajima, gospodar prima slugu i car ukazuje milost krivcu kada ovaj, pristupajući mu, biva svestan svoje krivice, kaje se zbog nje i iskreno se zavetuje da će ubuduće biti potpuno ispravan. Isto je i sa novratkom grešnika Bogu. Bog će ga primiti:
a) ako je svestan svojih grehova
b) ako se kaje zbog njih
v) ako se zavetuje da neće činiti greh
To su neophodni aktovi u srdačnom sjedinjenju sa Bogom, od kojih zavise čvrstina u novom životu, savršenstvo u njemu i sigurnost postojanog delovanja shodno njegovim zahtevima. Bludni sin, vraćajući se ocu, rekao je: „Reći ću – sagreših (svest o grehu) – „nisam dostojan (kajanje i otkajavanje). Primi me kao jednog od najamnika (zavet služenja).“
Dakle, vraćajući se Bogu,
 
a) poznaj grehe svoje. I u svojoj probuđenoj rešenosti da ostaviš greh ti si znao da si grešan, jer inače kakve bi potrebe bilo namišljati promenu života? Ali, ta grešnost prikazivala mu se tada u nejasnom vidu. Sada je potrebno određeno razaznati šta je to zapravo grešno i u kome stepenu, – jasno, razgovetno, tako reći i po broju poznati – svoje grehe, sa svim okolnostima koje umanjuju ili uvećavaju grehovnost delanja, kritički prerazmotriti sav svoj život, strogo i nepristrasno prosuđujući. Radi toga, postavi, sa jedne strane zakon Božiji, a sa druge – sopstveni život i pogledaj u čemu su ovi slični a u čemu različni. Uzmi svoje životno delo, podvedi ga pod zakon da vidiš je li zakon to ono ili niJe – ili uzmi zakon i pogledaj je li ostvaren on u tvome životu. Da u ovome važnom poslu ništa ne bi propustio, drži se u njemu kakvog bilo reda. Sedi i priseti se svekolike dužnosti svoje prema Bogu, bližnjem i samome sebi i potom pregledaj svoj život u svim tim pogledima. Ili – brižljivo ispitaj deset zapovesti Božijih i zapovesti o blaženstvima, jednu za drugom, sa svim njihovim dodacima, i pogledaj da li je tvoj život takav. Ili – čitaj glave svetog Jevanđelja po Mateju, gde Spasitelj izlaže u užem smislu hrišćanski zakon, pa takođe i poslanicu svetoga apostola Jakova, poslednje glave poslanica svetog apostola Pavla, u kojima se sažeto izlažu za Hrišćanina obavezna dela, na primer, od 12. glave poslanice Rimljanima, od 4. glave poslanice Efescima i dr. Ove poslednje su osobito značajne zbog toga što razjašnjavaju duh hrišćanskog života.
Ovaj duh jasno je i snažno izražen i u prvoj poslanici svetog Jovana Bogoslova. Čitaj sve to i proveravaj život svoj je li takav i on. Ili, najzad, uzmi tekst svetotajinskog čina Ispovesti i prema njemu prosudi svoje ponašanje. Svoj život i dela razmatraj ne prosto kao nešto uopšte čovečansko, nego kao sopstvenost čoveka Hrišćanina, i to u određenom zvanju i iz određenog staleža.
Posle takvog prerazmotrenja života otkrićeš bezbrojno mnoštvo dela, reči, osećanja i želja (nespojivih sa zakonom Božijim), kojih nije trebalo da bude a ti si ih sebi dozvolio, i mnoštvo onih koje je trebalo učiniti i imati a ti ih nisi učinio i stekao, a i ne mali broj onoga što je po zakonu učinjeno pokazaće se oskvrnjenim, zbog nečistote pobuda. Sakupiće se sve te nečistote neizbrojno mnoštvo, a možda će i sav život ispasti sastavljen samo od takvih dela. Ono glavno što treba imati u vidu na ovoj prvoj stepenici poznanja svoje grehovnosti jeste – tačno određenje dela. Kao što se službeni dosije ispisuje sa iscrpnošću podataka, tako i „dosije“ sopstvenih dela pred Bogom svako treba u umu svome da premisli iscrpno – sa svim okolnostima u pogledu vremena, mesta, lica, prepreka itd. Ako samoispitivanje kod nas ostaje besplodno, to je zato što pravimo samo uopštene preglede.
Pri svemu tome, ipak, ne treba se zadržavati na pojedinostima no valja prolaziti dalje po putevima greha i dublje ulaziti u ogrehovljeno srce. Ispod dela, reči, pojedinačnih misli, želja i osećanja leže stalna raspoloženja srca, koja čine naše karakteristične crte. Jedna dela naša omakla su nam se slučajno, druga su nam se otela iz srca i to takvom silinom da nismo imali snage da se u njima zaustavimo, a treća smo činili neprestano i pretvorila su nam se takoreći u zakon. Takvo razmatranje omogućiće nam da poznamo kakvi nam se sve prouzrokovači delanja našeg kriju u srcu i rađaju stalni, otuda izbijajući poziv na njih. To je i suština grehovnih sklonosti. Razotkrivajući ih, mi razgolićujemo sklop svoga srca, broj i uzajamnu spregu njegovih sklonosti.
Kada to bude učinjeno, više neće moći da se prikriva ona glavna strast koja svime rukovodi. Poznato je da koren svih grehova jeste – samoljublje. Od samoljublja dolaze gordost, koristoljublje, slastoljublje, a od ovih – sve druge strasti, među kojima ih se osam smatra glavnima, dok ostalima, izvedenima, nema ni broja. Svaki grešnik ima sve strasti – jedne već na delu, druge u zamecima – zato što kod svakoga ko sagrešuje postupcima upravlja njegovo samoljublje, seme svih strasti ili sklonosti grehovnih. Ali sve one se kod svakoga ne raskrivaju u jednakom stepenu: kod jednoga preovladava gordost, kod drugoga slastoljublje, kod trećega koristoljublje. Gordeljivom nisu strana čulna zadovoljstva, ali ništa nije čudno ako ih i ne traži. Koristoljubac misli o sebi visoko, ali ništa mu ne smeta da radi koristi postupi i nisko. Slastoljubac voli da poseduje, ali ne smeta mu ni gubitak, ako se time kupuju uživanja. Tako svako ima jednu glavnu strast. Sve druge stoje u senci, potčinjene njoj i njome upravljane, ne smejući samovoljno da deluju u suprotnosti sa voljom glavne strasti. Sve sklonosti i poročne navike, koje je čovek u sebi već otkrio, zasenjuje jedna strast i ove se njome nadahnjuju. Ta strast je ono u čemu najviše uspeva i ovaploćuje se koren svih zala – samoljublje. Poznanjem ove treba da se završi poznavanje svoje grehovnosti.
Tako ćeš, najzad, poznavati i koren svoje grehovnosti i najbliže njene izdanke – sklonosti, kao i izdanke dalje – mnogobrojna dela, i premislićsš svu istoriju svoje grešnosti i iscrtaćeš je kao na crtežu.
b) Poznavši svoju grešnost, ne budi njen hladni posmatrač, no uznastoj da pobudiš i njoj odgovarajuća spasonosna osećanja srdačnog pokajanja. Moglo bi izgledati da će ta čuvstva u tebi da se rode čim poznaš greh, a na delu ne biva uvek tako. Srce od greha grubi, kao što težak ogrubljuje od svoga crnčenja, tako i čovek-grešnik koji sam sebe prodaje u crno težačenje grehu – kopa roščiće i njima se hrani. Zato ovde i treba poraditi na sebi da bi se raspirila osećanja pokajanja.
Do tih osećanja dolazi se kroz osećanje, duboko osećanje svoje vinovnosti (krivice) za grehe, i neimanja opravdanja za njih stoji na sredini i između poznanja grehova i pokajnih osećanja i potpomaže ss samoobličenjem.
Počni najpre da obličiš sebe i obličavaj samo sebe. Odstrani iz pažnje svoje sve drugo i ostavi sebe sa svojom savešću pred licem Boga-Sudije Svevidećeg. Otkrij ono što si znao da ne treba a ipak si izvoleo i od čega si, i pošto si ga izvoleo, mogao da odstupiš, ali svoju vlast nad sobom na svoje dobro nisi upotrebio: i razum i savest bili su protivni i postojale su spoljašnje prepreke, ali sve te opomene ti si prezreo. Tako postupi prema svakom grehu. Videćeš da je svaki greh učinjen sa tvoje strane dragovoljno, sa svešću o njegovoj grešnosti i još sa naporom da se uklone prepreke, i savest će te nagnati da bespogovorno postaneš svestan svoje vinovnosti. Lukavstvo grešnog srca možda će početi da iznalazi opravdanja, te to je zbog slabosti prirode, ovo je zbog siline temperamenta, ono zbog sticaja okolnosti, ono – pod pritiskom životnih svetovnih shvatanja, ali ti ne slušaj. Sve je to moglo da ojača težnju ka grehu, ali pristanak na greh niko nikada ne može da iznudi, on je uvek čin slobodne volje. Da si rekao – „neću“, – svim iskušenjima bio bi kraj! Uprkos tim prikrivanjima krivice za grehe, razotkrij potpunije svoje lično držanje: ko si ti, gde si i kada i kako grešio, eda otkriješ koliko je počinjeni greh upravo tvoj, plod tvoje ličnosti i okolnosti za koje si sam odgovoran, pa ćeš u svemu videti ns povode za opravdanje nego upravo momente koji uvećavaju tvju krivicu. Granica do koje treba ići u ovom samoobličenju je osećanje vinovnosti (krivics) kojoj nema opravdanja, stanje duševno u kome će čovek u srcu reći: „Nemam ničega što bi me opravdalo – vinovan sam, kriv sam“.
U tom obličenju sopstvenom savešću čovek će za sobom utvrditi jedan greh za drugim i reći: „I u tome sam vinovan i u drugome, i u trećem, u svemu sam, u svemu vin (kriv)!“ Obući će se u svoje grehe i počeće da čuvstvuje da oni leže na njemu svom svojom težinom. U samom snoznavanju grehova, gresi nam se mogu pričinjavati kao nešto spolja postojeće. U obličenju, pak, oni se sagledavaju upravo unutar nas samih i tište nas, i tim nas više tište, što nam opravdanja za njih nema . Došavši dotle, šta grsšniku preostaje da kaže nego: „Az (ja) grešni!“.
Tek što čovek u srcu svome izgovori „az grešni“, u njemu istoga časa počinju da se rađaju, jedno za drugim, bolna osećanja kajanja za grehe. I stid ga je što se odao tako niskim delima, i mučno mu je što je povlađivao sebi i predavao se svojoj zloj volji, i boli ga što je doveo sebe do takvog moralnog i duhovnog rastrojstva, i strašno mu je što je ožalostio Boga i doveo sebe u tako opasan položaj i u vremenu i u večnosti., Ova čuvstva smenjuju se jedno za drugim i čovek gori i izgara u njima kao u ognju. On vidi sebe kao obešenog nad bezdanom i svojim osećanjima nizlazi do stanja ljudi odbačenih. Bezutešno mučenje koje preživljava otvara prolaz osećanju beznadežnosti u njegovu dušu. I, eto, to je tačka na kojoj čoveka ponekad hvata bes (demon) očajanja, šapćući mu: „Prevelika je vina (krivica) tvoja da bi ti se oprostilo“.
U većem ili manjem stepenu ta čuvstva okuša svaki grešnik. Ne treba žaliti što takva osećanja imamo, no treba želeti da ih imamo i da nam budu što snažnija. Što se više u njima izgara i što je izgaranje silnije, to je spasonosnije. U silini izgaranja temelj je buduće ispravnosti. Tu srce spoznaje koliko je „sladak“ plod greha i iz toga crpe snagu da odbija od sebe njegove čini.
v) Osećanja pokajanja, očito, imaju razlamajuće dejstvo. Reč blagodatna prolazi „do razdeljenja duše i duha, udova i moždine, i sudi pomisli i osećanja srca“. Ali cilj radi koga to u čoveku proizvodi blagodat Božija nije samo to da razori, no da se kroz razorenje staroga sazda novo. To novo začinje se vejanjem nade u mogućnost da se sve popravi. Postoji mogućnost da se ispravi neispravno i povrati izgubljeno, samo se poduhvati posla. Moglo bi izgledati da se od osećanja kajanja izravno stiže do zavetovanja: „Dakle, odbacujem greh i zavetujem se da ću služiti Jedinome Bogu radi ispunjenja Njegovih zapovesti“. Ali, onaj ko takvo zavetovanje daje mora da bude uveren da, sa jedne strane, njegova pređašnja neispravnost može biti oproštena, a sa druge strane, da on može da dobije snage koje će mu pomoći da istraje u obećanju svome. Eto zašto zavetovanju da ćemo služiti Gospodu pripomažu uzdanje u pomilovanje i primanje pomoći s Neba, a uzdanje se rađa od vere u Gospoda Spasitelja, Koji je na Krstu iscepao „obveznicu“ grehova naših i po Vaznesenju nam podao sve „božanstvene sile za život i blagočašće“. Bez te vere i njome stvaranog osećanja sigurnosti, onaj ko se muči u poraznosti pokajničkih osećanja hodi putem Judinim. I eto, kada Krst Spasiteljev za čoveka stvarno biva sidrom spasenja. Vijući se kao nad bezdanom u bolnoj ojađenosti zbog grehova, on vidi Krst kao jedinog spasioca, priljubljuje se za njega svom silom vere i nadanja svoga i iz njega crpe snagu nadahnuća da učini zavetovanje Gospodu. Kao što se davljenik čvrsto hvata drvo, tako i pokajnik za Krst Hristov, i oseća da mu smrti više nema. Mi obično za Silu Krsne Smrti Gospoda našeg znamo, a onaj ko prođe ovo bolno kajanje za grehe oseća tu silu, zato što ona postaje element njegovog života.
Dakle, mučen čuvstvima pokajničkim i već koleban beznađem, pokrećući se ka željenom obećanju:
a) najpre pohitaj da vaskrsneš živu veru u silu Krsne Smrti Hrista Spasitelja. Svi gresi svih ljudi prikovani su na Krst, na, sledstveno, jesu i tvoji. Oživi svoju uverenost u to i ova će na srce tvoje zavejati utehom i ono će se istoga časa, čim se zgreje verom izviti ka dobroj nadi i sigurnosti.
b) Tome pridruži čvrstu uverenost i u to da će ti biti darovane snage za ispunjavanje obećanja, čim pristupiš – svetim Tajnama Crkve. Nijednom pokajniku to se u njima ne uskraćuje. Usto, je Gospod i stekao, da bi ih razdavao. Ta uverenost napregnuće i tvoje sopstvene moći i rodiće se spremnost da pri takvojpomoći usrdno služiš Gospodu. Hoće li se odluka doneti – roditi bez ubeđenosti u pomoć s Neba? A, sa druge strane, hoće li uverenost nastati, ako na tu odluku ne pomišljaš? U pitanju je uzajamnost delovanja.
v) I eto, kada se u tebi, u duši dogodi to združenje uverenosti i spremnosti, zavetuj se da ćeš ubuduće služiti Bogu u sve dane života svoga. To srdačno obećanje, iskreno proizneseno po veri u Gospoda našega Isusa Hrista, razvejaće sav mrak i sve običaje spoljašnjeg života tvoga. Tu se zaključuje zavetovanje (savez) srca sa Bogom u Hristu Isusu. Zato u tom delu pređašnja rešenost dobija istinski hrišćanski karakter.

Ključne reči:

7 komentar(a)

  1. Gdje je deo „Saveti i upozorenja koja se tiču mladićkog uzrastae „? To je veoma važan deo za našu omladinu

    • Bibliotekar

      Dragi brate, koje izdanje knjige imaš? Mi smo ovde postavili šta je bilo u originalnom izdanju.

      • Poštovani brate,
        Podnaslov „Saveti i upozorenja koja se tiču mladićkog uzrasta “ koliko vidim nije posebno izdvojen u ovom izdanju knjige koju je izdala Svetigora, već se taj tekst nalazi u okviru podnaslova „Delovanje na srce“. U izdanju koju je izdao Obraz Svetački/Očev Dom iz 2013. godine taj tekst je posebno izdvojen u okviru prvog poglavlja knjige sa navedenim podnaslovom.
        Svako dobro od Boga Vam želim.

  2. Posetilac

    Pomaze Bog!

    Cini mi se da ni jedna grafika na novom website-u nije dobro povezana na strani gde treba da se vidi.
    Na primer: Slika (grafika) na vrhu ove strane nije prikazana ( https://svetosavlje.org/put-ka-spasenju/SvetiTeofanZatvornik.jpg )

    Takodje, nema ni linkova za elektronske kopije knjiga koje su postojale ranije. Na primer, strana knjige ‘Starac Siluan’ ( https://svetosavlje.org/starac-siluan ) je na starom website-u imala link sa skeniranom knjigom u pdf formatu za download. Sada nema linka.

    Da li mozete to da popravite?

    P.S. Izbrisite ovu poruku nakon sto poravite, da ne bude konfuzije.

    Blagodarim unapred.

    • Bibliotekar

      Brate, hvala za komentar. Knjige su sa starog na novi sajt prebačene automatski i predstoji im konačno doterivanje što smo već počeli da radimo. Ovo uključuje i slike i dodatne fajlove gde bude potrebe. Molimo vas za još malo strpljenja. Hvala!

  3. Stari sajt je imao linkove za download knjiga, sto je jedna veoma korisna i bitna opcija jer korisnicima ovog sajta omogucava citanje i kad nisu online ili nemaju pristup internetu.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *