NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » PUT KA SPASENJU

PUT KA SPASENJU

 

PUT KA SPASENJU
 

 
KADA DUŠU POSETI BLAGODAT…
 
Stanje u koje dospeva duša prilikom blagodatnog probuđenja slično je mnogim prirodnim stanjima, sa kojima se, ipak, ne bi smelo mešati.
1. Kada ga poseti blagodat, čovek zapada u jedno mučno stanje žalosti i nezadovoljstva sobom i svojim položajem. Ipak, ovde nije posredi čamotinja. Za čamotinju određenog razloga nema: čovek se žalosti i tuguje, a da pritom ni sam ne zna otkud i zbog čega. Pri blagodatnom probuđenju, naprotiv, postoji razlog zbog koga se žalostimo – žalostimo se zbog toga što sami ožalošćujemo Boga i oskvrnjujemo sebe. Ono je pečal duševna a ovo – duhovna. Ono – pečal mračna koja kinji i ubija, zbog čega se kaže “ mori ga tuga“, a ovo pečal koja vraća u život, budi i obodruje. U našem svakodnevnom životu mnogo je takvih neodređenih tugovanja i svako ima svoju nijansu.
Osobitog pomena među njima vredni su tugovanje za nebeskom Otadžbinom, duboko osećanje nenadovoljivosti ničim stvorenim i osećanje najdublje duhovne gladi. Ovde je u pitanju jedan čisto prirodan pokret našeg duha. Kada se strasti malo-pomalo utišaju i zamuknu, duh ka Nebu uzdiže vapaj koji mu se razgovetno budi u srcu, jauk zbog tegobnog i ponižavajućeg stanja u kome ga drže i zbog toga što ga ne hrane onim čime bi trebalo no ga kinje glađu.
To je zapravo čežnja za Otadžbinom, ono uzdisanje koje je Apostol čuo i u svekolikoj tvorevini Božijoj. Ali, ni to još uvek nije i – blagodatno probuđenje čovekovo. Reč je samo o jednom od prirodnih kretanja ili stremljenja našega duha, koje je po sebi nemo i besplodno. Blagodatno probuđenje, pak, na čoveka silazi, prenoseći mu svoju svetlost i živo(tn)ost.
2. Pri blagodatnom probuđenju duh se u sebi lomi i bude se nemiri savesti čovekove. Ipak, ova „griža savesti“ nipošto nije ona uobičajena ljutnja na samoga sebe zbog manjih ili većih promašaja u sopstvenom životu. Mi se „grizemo“ kada kažemo ili učinimo ovo ili ono i uopšte u svim onim prilikama u kojima se desi, kako se to kaže, da se osramotimo i kada čak govorimo „ah, to je prava sramota!“. Ali, to nije onaj glas savesti koji u duhu čujemo u stanju oblagodaćenosti. Tamo čovek ima u vidu samo sebe i svoje odnose u svetu prolaznosti, a ovde, naprotiv, sebe i sve prolazno zaboravlja i vidi samo Boga Koga je ožalostio i svoje odnose sa večnošću, koje je sasvim narušio. Tamo se bori za sebe i ljudske norme, a ovde za volju Božiju i slavu Gospoda svoga. Tamo žali što se obrukao pred ljudima, a ovde se žalosti što se osramotio pred Bogom, a do ljudi i njihovih mišljenja, na čak i celog sveta – ne drži. U onom prvom slučaju žalost je bezutešna, dok se u ovom drugom ublažava izvesnom utehom. Jer, svekoliki oslonac tamo su – on sam i drugi ljudi, tako da kada mu taj oslonac, unište, on više nema kome da se okrene, dok je ovde sve do Boga, od Koga se ne može očekivati da nas odbaci i u koga se čovek uzda. I naše uobičajene „grižnje“ duševne, što smo se obrukali pred ljudima, oponašaju delovanje istinske savesti, pa se čak može reći da su i one takođe delo savesti ili savesti izopačene i u svome dostojanstvu sasvim unižene. Zajedno sa duhom takva savest pala je sa nekada joj svojstvene visine, iz oblasti duhovne, i, pavši u ruke i pod vlast gole duševno-biološke strane čovekovog bića, počela da služi isključivo zemaljskim ciljevima i postala, takoreći, savest osvetovljena (posvetovnjačena), koja jače oseća uvredu nanesenu čoveku nego li uvredu nanesenu Bogu.
3. U blagodatnom probuđenju srcu se daje da oseti najbolji, najsavršeniji i najradosniji život. To, ipak, nipošto nije ono što biva kod ljudi koji osećaju buđenje nekih svetlih poriva i najblagorodnijih stremljenja (što bih nazvao pokretom ideja). Ove pojave slične su onima koje čoveka uznose iznad uobičajenog poretka stvari i nagone da ostvari ono što mu sugerišu, ali se sa njima u usmerenjima i ciljevima daleko razilaze. Jer, dok nas jedne usmeravaju ka nekoj nejasnoj oblasti, druge nas okreću ka Bogu i u Njemu nam otkrivaju naše uspokojenje i omogućavaju nam da ga predokusimo. U ovom slučaju cilj je – život u Bogu sa večnim blaženstvom, a u onom – nešto što je, razume se, vazda uzvišeno i sasvim izuzetno, ali o čemu se zapravo ništa više ne može reći osim da je „nešto“.
Najupadljivija razlika među ovim porivima je u tome što se posle izvesnog vremena poslednji prekidaju i što deluju pojedinačno: kod jednoga se budi ova strana njegovog duha, kod drugog ona. Blagodatno probuđenje, pak, obuzima čitav duh sa svih strana i, dovodeći ga do cilja, nadovoljava ga ili mu omogućava da predokusi puno nadovoljenje. Porivi najviših stremljenja duha ostaci su Božijeg lika u čoveku, ostaci Njegovog razbijenog lika, pa se zato i ispoljavaju pojedinačno, kao zraci razbijeni i rasejani na sve strane. Potrebno je, dakle, te zrake sabrati ujedno, da bi se usredsredili (koncentrisali) i da bi se u njihovoj žiži obrazovao jedinstveni zrak koji ima moć da užeže oganj. Do tog, da tako kažemo, usredsređivanja zrakova duha čovekovog, koji je po sebi jedinstven, ali životom razbijen na mnoge delove dušine, i dolazi delovanjem blagodati – blagodat tako užiže u čoveku oganj duhovnog života, i pritom ovoga ne ostavlja kao ravnodušnog posmatrača no ga upravo dovodi u stanje blagotvornog unutarnjeg izgaranja. Takvo sabiranje duha ujedno podudarno je sa čovekovim osećanjem Božanstva – onda se i rađa život. Kao što se ni u prirodi život ne javlja dok sile njene deluju razbijeno, no živo biće, npr. biljka, nastaje tek pošto ih viša sila ujedno sabere, tako biva i sa duhom: dok njegove težnje izbijaju razdrobljeno, čas ova čas ona, jedna na ovu stranu druga na onu, u duhu čovekovom nema života! Ali, kada viša, božanstvena sila blagodati Božije siđe na duh i slije sva njegova stremljenja u jedno i u tom jednom ih drži, tada se i užiže oganj duhovnog života u čoveku.
Po takvim znakovima lako je razlikovati blagodatno probuđenje od uobičajenih pojava duhovnog života kod čoveka, što je važno da ga ne bismo sa njima pomešali i, pre svega, da ne bismo propustili da ga iskoristimo za svoje spasenje. To osobito treba da znaju oni na koje Božija blagodat počne da deluje i da tome nisu prethodili njihovi sopstveni napori, i ne deluje nekom posebnom snagom. Stanje probuđenosti ne može da izmakne našoj pažnji, ali se može desiti da na njega ne obratimo dužnu pažnju i da, ostavši u njemu neko vreme, opet padnemo u vrzino kolo svojih uobičajenih duševnih i telesnih pokreta. Probuđenje ne dovršava delo grešnikovog spasenja, no ga samo začinje i posle njega čoveku predstoji trud nad samim sobom i to veoma težak trud. Uostalom, sve što ovde siada vrši ss na dvsma prekretnicama čovekove slobode: s početka u njegovom kretanju ka samome sebi, a potom, u kretanju od sebe ka Bogu. Prvim kretanjem čovek vaspostavl.a izgubljenu vlast nad sobom, a drugim sebe prinosi Bogu kao slobodnu žrtvu svespaljenicu. Prvim dolazi do rešenosti da ostavi greh, a drugim se približava Bogu i daje obećanje da će pripadati Njemu Jednome u sve dane života svoga.

Ključne reči:

7 komentar(a)

  1. Gdje je deo „Saveti i upozorenja koja se tiču mladićkog uzrastae „? To je veoma važan deo za našu omladinu

    • Bibliotekar

      Dragi brate, koje izdanje knjige imaš? Mi smo ovde postavili šta je bilo u originalnom izdanju.

      • Poštovani brate,
        Podnaslov „Saveti i upozorenja koja se tiču mladićkog uzrasta “ koliko vidim nije posebno izdvojen u ovom izdanju knjige koju je izdala Svetigora, već se taj tekst nalazi u okviru podnaslova „Delovanje na srce“. U izdanju koju je izdao Obraz Svetački/Očev Dom iz 2013. godine taj tekst je posebno izdvojen u okviru prvog poglavlja knjige sa navedenim podnaslovom.
        Svako dobro od Boga Vam želim.

  2. Posetilac

    Pomaze Bog!

    Cini mi se da ni jedna grafika na novom website-u nije dobro povezana na strani gde treba da se vidi.
    Na primer: Slika (grafika) na vrhu ove strane nije prikazana ( https://svetosavlje.org/put-ka-spasenju/SvetiTeofanZatvornik.jpg )

    Takodje, nema ni linkova za elektronske kopije knjiga koje su postojale ranije. Na primer, strana knjige ‘Starac Siluan’ ( https://svetosavlje.org/starac-siluan ) je na starom website-u imala link sa skeniranom knjigom u pdf formatu za download. Sada nema linka.

    Da li mozete to da popravite?

    P.S. Izbrisite ovu poruku nakon sto poravite, da ne bude konfuzije.

    Blagodarim unapred.

    • Bibliotekar

      Brate, hvala za komentar. Knjige su sa starog na novi sajt prebačene automatski i predstoji im konačno doterivanje što smo već počeli da radimo. Ovo uključuje i slike i dodatne fajlove gde bude potrebe. Molimo vas za još malo strpljenja. Hvala!

  3. Stari sajt je imao linkove za download knjiga, sto je jedna veoma korisna i bitna opcija jer korisnicima ovog sajta omogucava citanje i kad nisu online ili nemaju pristup internetu.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *