NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » PUT KA SPASENJU

PUT KA SPASENJU

 

PUT KA SPASENJU
 

 
STANJE BLAGODATNE PROBUĐENOSTI
 
Dakle, ako ti je došla misao da ispraviš život svoj i karakter, odbaci odgađanje, pritesni i olakšaj plot svoju podvizima telesnim, odgurni od sebe brige i razonode privremenim prekidanjem uobičajenih poslova i osamljivanjem, a zatim, usredsredivši se u sebi pažnjom, napreži se da raznim spasonosnim mislima razgoniš slepilo, neosetljivost i nemar, potanko raspravljajući sam sa sobom ili razgovarajući sa dušom svojom, čini to naizmenično sa molitvom, sugerišući sebi živo događaje koje je do sada blaženstvena blagodat izabirala da potpomažu njenom dejstvu na duše grešnika.
Trudi se, napreži, išti – i naći ćeš; kucaj i otvoriće ti se. Ne popuštaj i ne očajavaj. Pri svemu tome, shvati da ti napori predstavljaju samo kušanje našega nastojanja da privučemo blagodat, a ne samo stvar koju još uvek ištemo. Tu nedostaje ono glavno – blagodatno probuđenje. Vrlo je uočljivo da, bilo da razmišljamo, da se molimo ili nešto drugo činimo, biva kao da utiskujemo u svoje srce nešto njemu strano, što dolazi spolja.
Dešava se da, shodno jačini našeg naprezanja, neka sila potekla iz njega silazi u srce do izvesne dubine, ali potom otuda opet biva izbačena elastičnom snagom nepokornog i na nju nesviklog srca, kao što iz vode biva izbačen štap horizontalno u nju pogružen. Odmah posle toga, opet se u duši rađaju hladnoća i grubost – što je očevidni znak da tu i nije bilo blagodatnog delovanja nego da su delovali samo naš trud i naše usilje. Zbog toga se nemoj uljuljkivati samo tim delima i na njima ne spavaj, kao da si postigao ono što ti valja naći. To je opasna zabluda!
Isto tako opasno je i misliti da se u tim naporima sastoji zasluga, zbog koje ti blagodat tobože mora biti nisposlana. Nikako! Oni su samo priprema za primanje blagodati, a samo darovanje njeno zavisi u potpunosti od volje Darodavčeve. Dakle, usrdno pribegavajući gore ukazanim sredstvima, (bogo)tražitel3u valja još da hodi u očekivanju posete Božije, do nje ne dolazi po našsm nahođenju, i niko ne zna otkuda uopšte dolazi.
Tek kada ta probuđujuća blagodat dođe, tek onda će unutra u nama početi istinsko delo izmene života i karaktera. Bez toga nikakav uspeh ne treba ni očekivati – biće to samo neuspešni pokušaji. Svedok tome je blaženi Avgustin koji se bio dugo mučio sam nad sobom, a pobedio je sebe tek pošto ga je osenila blagodat. Trudi se, iščekujući, u vernoj nadi. Ona će doći i sve će učiniti.
Posle ovoga, prirodno je upitati se šta je uopšte to blagodatno probuđenje? U kakvo stanje ono dovodi čoveka-grešnika? I po čemu se to stanje razlikuje od drugih sličnih? Treba znati karakteristične crte ovog probuđenja da ga ne bismo propustili i ostavili bez ploda i da za blagodatno ne bismo uzeli neko drugo stanje koje dolazi od naše prirode.
Stanje duše probuđene blagodaću određuje se kao suprotno stanju duše uspavane grehom.
1) Greh podiže zid između Boga i čoveka. Čovek, odlazeći od Boga ka grehu, ne oseća više svoju zavisnost od Njega, živi za sebe, kao da i nije Božiji i kao da Bog nije njegov, poput samovoljnog roba koji je pobegao od svoga gospodara. Silaskom blagodati taj zid odvojenosti (od Boga) se ruši. Duboko osećanje čovekove zavisnosti od Boga se – vraća. Čovek postaje najdublje svestan svoje svecele potčinjenosti Bogu i potpune odgovornosti pred Njim. Nebo je za njega do tada bilo kao od olova i prostiralo se kao gust pokrov iznad njegove glave, a sada neki zrak prolazi kroz tu mrklinu i otkriva mu Boga, Vladiku i, u isti mah, Sudiju. U njemu se budi moćno osećanje Božanstva, sa svim Njegovim savršenstvima, i neotklonjivo prebiva uduši, svu je ispunjavajući. Tu je i osnova i mogućnost budućeg blagodatnog života.
2) Greh je do tada čoveka obavijao slepilom, neosetljivošću i nemarom. U trenutku kada blagodat počne da deluje, sanjegove okovane duše spada ta troslojna okamenja ljuštura. Čovek sada dobro vidi svekoliko svoje unutarnje bezobrazje (nakaznost) i ne samo da ga vidi, nego ga i – oseća. U isti mah on postaje svestan opasnosti svoga položaja, počinje da se za sebe boji i da se brine o svojoj sudbini. I dušu ne samo da osvaja neka plašljivost nego, od osećanja sopstvene odgovornosti pred Bogom, strah, muka, zlovolja i stid počinju da silovito potresaju njegovo srce. Grize ga savest.
3) Ali, u isto vreme, takvome se daje i neko osećanje sladosti života po Bogu. Osećajući svekoliku besramnost i rugobnost – življenja u grehu i odvratnost prema njemu odvratnost, čovek u isti mah predoseća da se oblasti koja se sada otkrila njegovom duševnom oku kriju radost i uteha. To što sagledava on vidi kao zemlju obećanu, kao mesto najblaženije i najbezbednije od svih potresa i uzruja. To predosećanje je, u prvome redu, pojava u duši grešnikovoj, koju čovek sam svojim snagama nikako ne može da proizvede. U pitanju su – dobra Božija i ona se nalaze u Božijoj vlasti. Misliti o njima još ne znači i osećati ih. Sam Bog uvodi duh čovekov u Svoju riznicu i daje mu da okusi od njenih blaga.
4) Uoči koliko je neophodno to dejstvo dobrote Božije na putu oslobođenje duše iz vlasti i oblasti greha! Cilj blagodatnog probuđenja i moć njegova u tome što izvlači čoveka iz čeljusti greha i postavlja u tačku neutralne ravnoteže dobra i zla. Terazije naše volje, kojima se ona priklanja čas na ovu čas na onu stranu, treba da sada stoje na istoj visini. Ali, toganeće biti ako grešniku ne bude dano da oseti, makar i predokušanjem, sladost dobra. Ako mu to ne bi bilo dano, slast greha kao nešto već upoznato, silnije bi ga privlačila k sebi nego dobro, i čovekov izbor bi uvek padao na stranu greha, kako i biva, najzad, sa našim zamislima da bez blagodati izmenimo svoj život. Jer, opšti je zakon da ignoti nulla cupido, tj. što ne znaš, za tim ni ne žudiš. Ali, kada se čoveku u blagodatnom probuđenju da da okusi sladost dobra, onda i dobro počinje da ga privlači k sebi kao nešto što je već upoznao, nešto poznato i proosećano. Terazije stoje uravnoteženo. U čovekovim rukama je puna sloboda delovanja.
5) Tako se pri blagodatnom probuđenju kao bleskom munje osvetljava sve i u čoveku, i oko njega. On tada za trenutak biva uveden srcem u onaj svet i poredak iz koga je grehom izgnan,biva za trenutak opet uključen u onaj lanac tvari iz koga se samovoljno istrgao grehom. Otuda se delovanje blagodati gotovo uvek označava kao prepast i magnoveni potres, kao što nekoga ko, zamišljen, žurno korača, potresa iznenadni uzvik – „stoj!“Ako se na njega gleda shodno pojmovima psihološkim, to stanje nije ništa drugo do probuđenje čovekovog duha. Ustvari, našem je duhu svojstveno da poznaje Božanstvo i jedan viši svetli poredak stvari, i da čoveka uzvišava iznad svega čulnog i uvodi ga u jednu čisto duhovnu oblast.
Ali, u stanju ogrehovljenosti naš duh gubi svoju moć i u tom se stepenu meša sa duševnošću, a kroz nju i sa čulnošću, i u njima se rastvara toliko, da u njima gotovo i iščezava. Sada se, eto, blagodaću otuda izvlači i postavlja kao na svećnjak, u unutarnjem domu našem, pa svetli svemu što tamo postoji i svemu što se odatle vidi.

Ključne reči:

7 komentar(a)

  1. Gdje je deo „Saveti i upozorenja koja se tiču mladićkog uzrastae „? To je veoma važan deo za našu omladinu

    • Bibliotekar

      Dragi brate, koje izdanje knjige imaš? Mi smo ovde postavili šta je bilo u originalnom izdanju.

      • Poštovani brate,
        Podnaslov „Saveti i upozorenja koja se tiču mladićkog uzrasta “ koliko vidim nije posebno izdvojen u ovom izdanju knjige koju je izdala Svetigora, već se taj tekst nalazi u okviru podnaslova „Delovanje na srce“. U izdanju koju je izdao Obraz Svetački/Očev Dom iz 2013. godine taj tekst je posebno izdvojen u okviru prvog poglavlja knjige sa navedenim podnaslovom.
        Svako dobro od Boga Vam želim.

  2. Posetilac

    Pomaze Bog!

    Cini mi se da ni jedna grafika na novom website-u nije dobro povezana na strani gde treba da se vidi.
    Na primer: Slika (grafika) na vrhu ove strane nije prikazana ( https://svetosavlje.org/put-ka-spasenju/SvetiTeofanZatvornik.jpg )

    Takodje, nema ni linkova za elektronske kopije knjiga koje su postojale ranije. Na primer, strana knjige ‘Starac Siluan’ ( https://svetosavlje.org/starac-siluan ) je na starom website-u imala link sa skeniranom knjigom u pdf formatu za download. Sada nema linka.

    Da li mozete to da popravite?

    P.S. Izbrisite ovu poruku nakon sto poravite, da ne bude konfuzije.

    Blagodarim unapred.

    • Bibliotekar

      Brate, hvala za komentar. Knjige su sa starog na novi sajt prebačene automatski i predstoji im konačno doterivanje što smo već počeli da radimo. Ovo uključuje i slike i dodatne fajlove gde bude potrebe. Molimo vas za još malo strpljenja. Hvala!

  3. Stari sajt je imao linkove za download knjiga, sto je jedna veoma korisna i bitna opcija jer korisnicima ovog sajta omogucava citanje i kad nisu online ili nemaju pristup internetu.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *