NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » PUT KA SPASENJU

PUT KA SPASENJU

 

PUT KA SPASENJU
 

 
UZE SATANSKE
 
Treći okovi duha potiču od satane i njegovih duhova. Oni su nevidljivi i većinom se podudaraju sa uzama samougađanja i sveta, koje satana svojim uticajem samo učvršćuje i preko njih drži čovekov um u pomračenosti. Ipak, postoji i nešto što neposredno potiče od satane. U pitanju je neka neodređena strašljivost i snebivljivost, koja u svako doba smućuje grešnikovu dušu, a ponajviše onda kada smera neko dobro. To je gotovo isto kao kad gospodar uzme da preti slugi, čim ovaj stane da čini nešto mimo njegove volje i planova. Od đavola dolaze razne duhovne prelasti (obmane). Kod jednih je to neka preterana i neosnovana nada u milosrđe Božije, koja ne otrežnjava nego sve više i više pogružava u greholjublje. Kod drugih, nasuprot tome – očajanje. Kod ovog – sumnja i neverje, kod onog – samouverenost i samoopravdavanje. Da, mnogo, uistinu mnogo toga zavisi od satane, ali ga je teško tačno odrediti. Ipak, njemu kao izvoru treba pripisivati sve grehovno, jer je on car grešnoga sveta. Jedna od njegovih lukavih podvala jeste to što se skriva, tj. grešnike navodi na uverenje da on, đavo, ni ne postoji, usled čega tako samovoljno i besni u grešnikovoj duši, prebacujući grehovne težnje, koje mu uliva, na prirodu i podstičući ga da ropće na Boga, zato što mu On tobože zabranjuje ono što proizilazi iz ljudske prirode i nalaže ono što nema snage da dostigne. Urazumljujuća božanstvena blagodat neretko je otrzala grešnike iz čeljusti adskih osramoćenjem satane. Izlagala ga je javnoj sramoti i izvrgavala podsmehu, ogoljujući njegovu nemoć i glupost i raskrinkavajući lukavstva. Tako je đavo bio posramljen u licu maga Simeona, Kiprijana Antiohijskog i mnogih drugih. Sve takve slučajeve pratilo je obraćenje i urazumljenje ne malog broja zaslepljenih. U dane Gospoda na zemlji, besi – koji su izvor sumnje i neverja, postajali su propovednici vere. I sveti Mučenici su silom Svemogućeg Boga često prinuđivali i oca i decu laži da kroz kumire i idolopokloničkim hramovima progovore Istinu. Takvo razotkrivanje spletki lukavoga uverava grešnika da se nalazi u pakosnim i neprijateljskim rukama i da se one, na zlo njemu samom, sa njim šegače i prevarno ga vode nekim mračnim putem u propast ta da bi se toj propasti rado poradovale. Ovo neizbežno rađa duboko osećanje straha za sopstveno dobro, opreznost, podozrenje i odvratnost kako prema lukavcu tako i prema njegovim „iznalascima“ – prorocima i strastima, i celokupnom ranijem svome životu. Odavde pa do prelaska istočniku istine, dobra i blaženstva – Bogu, više nema mnogo.
To su, eto, putevi i sredstva kojima Božija blagodat deluje na čovekov duh, otržući ga od uza nesvojstvenog mu života i suočavajući ga sa drugim, boljim životom, u kome su njegovi radost i spokojstvo. Ali, očigledno je da su svi oni, sami po sebi nekako nepotpuni, kao da ne doriču stvari do kraja. Npr. rodila se čoveku žeđ za boljim – ali gde da to bolje traži, i kako da ga dostigne? Ili, nekoga je potresao strah od smrti i suda, šta da čini da se izbavi od zla? Tako i u svim drugim slučajevima.
Svi ti načini su, međutim, nemi: potrebno je dodati im još sredstvo koje ih dopunjuje i usavršava. U pitanju je r e č, ili propoved. Reč Božija u raznim Svojim vidovima stvarno i prati pomenute načine, objašnjavajući ih i ukazujući na njihov poslednji cilj. Bez nje čovek bi još ostao u nekom neodređenom stanju i ne bi, shodno tome, preduzeo sve što bi trebalo. Tako je apostol Pavle bio urazumljen nebeskom pojavom. Ali Gospod nije sve na njemu učinio na taj način, nego je rekao: “ Idi k Ananiji i on će ti reći šta da činiš“. Justin Filosof, velikomučenica Varvara i carević Joasaf uvideli su laž, ali da bi poznali istinu bili su im potrebni posebni rukovoditelji i tumači. Zato je Gospodom i utvrđen zakon: „Svima svuda propovedati“, da se pokaju. „Vjera biva od propovijedi, a propovijed od riječi Božije“ (Rimlj. 10, 17). A ta reč, počev od Apostola preko njihovih naslednika, oglašava se danas do svih krajeva zemnog šara. I evo suštinske potrebe propovedi – da ukazuje na opšti, spasonosni poredak Božiji i svima obznani lica i mesta kojima treba da se obrati probuđeni, da ne bi odjednom izgubio probuđenu svest ili da ne bi sa njome bludeo po raspućima, besplodno trošeći snage i vreme. U Crkvi treba neprestano da se čuje katihetska pouka (i stvarno se čuje). Vernici koji u veri stoje uspravno, njome će se sve više i više izgrađivati, a oni koji su pali i toga časa bili probuđeni, imaće neprevarnog ukazatelja puta. Kako je mnogocena dužnost sveštenika da n; vreme, pa i bez obzira na vreme, oglašava spasonosne puteve Božije, ne oslanjajući se na njihovu većinom pretpostavljanu opštu poznatost!
Ali reč Božija ne samo da upotpunjuje sve pomenute načine, nego ih i zamenjuje. Ona probuđuje potpunije i razumljivije. Po svome srodstvu sa našim duhom, koji takođe ishodi od Boga, ta reč prodire unutra, do razdeljenja duše i duha, oživotvoruje duh i osemenjuje ga za donošenje plodova duhovnog života (zato se reč u Jevanđelju i naziva semenom). Probuđujuća sila reči Božije utoliko je značajnija što dejstvuje odjedared na celog čoveka, na sav njegov sastav: telo, dušu i duh. Zvuk ili glasovni sklop reči dira sluh, misao zaokuplja dušu, a u njoj utajena energija dotiče duh koji se, ako pazi, pošto reč srećno prođe dušu i telo – kao grube zastore – budi i, napevši se, raskida uze koje ga sapinju.
Reč Božija budi – ili time što veoma živo čovekovoj svesti predstavlja božanstveni poredak ili što u njega uvodi naš duh kroz razorenje ograda koje ga sapinju. Na primer, jedan stari sluga rekao je u svojoj prostodušnosti svome bolesnom gospodaru. „Ma koliko se borio, baćuška, mora se umreti!“, i time ga pobudio na pokajanje. Drugi neko je pred slikom raspetog Gospoda pročitao: „Vidi šta sam ja za tebe učinio, a šta si ti za Mene?!“, i probudio se iz sna grehovnog.
Sveta Pelagija slušala je o smrti, sudu i gorkoj sudbini grešnika i – odstupila od grešnog života. Ravnoapostolni knez Vladimir obratio se čuvši opis celokupnog Božjeg poretka, počevši od stvaranja do svršetka sveta, strašnoga suda i večne sudbine dobrih i zlih. A propoved sv. Apostola, i na njihovom tragu svih propovednika Jevanđelja, sastojala se u jednostavnom izlaganju istine bez pametovanja. Sveti apostol Pavle kaže za sebe da su njegova reč i propoved bili ne u ubedljivim rečima ljudske mudrosti, nego u prostom kazivanju o dslu siasenja kroz Gospoda Isusa Hrista na krst raspetoga (1. Kor. 2, 24). I, može se reći, najprirodniji način delovanja kroz reči jeste – predstavljati istinu kakva jeste, ne zaklanjajući je umnim predstavama i naročito ne nagađanjima o verovatnome. Istina je srodna duhu. Prosto i iskreno iskazana, ona će ga obuzeti; zastrta slikama, nakićena i napirlitana – ostaće u fantaziji; zagušena razumskim predstavama i dokazima, zadržaće se u razumu ili duši, ne dosežući duh i ostavljajući ga praznim.
Može se reći, da sva neplodnost propovedanja zavisi od mudrovanja kojima ga prenatrpavaju. Zato ti objasni istinu jednostavno, otkrij u čemu se sastoji i – duh će biti pobeđen. Jevrejin je čitao Jevanđelje i – obratio se, jer je poznao istinu u prostoj jevanđelskoj priči. Uopšte, mnogo se „slobodnoumnika“ obratilo živim poznanjem božanstvenih stvari, po ukazanju Božije reči – žive ili pisane. Istina razvejava mrak sujetnih pomisli, provetrava dušu, obasjava duh…
Sa druge strane, silom reči neretko se ruše zidovi duhovne tamnice i duhu daje sloboda. Tako je sv. Antonije čuo reč o ništavnosti zemnih blaga, i – sve ostavio. Jedan mladić je čuo priču o bludnom sinu i – pokajao se… Uopšte, predočavanje božanstvenog poretka, sa jedne strane, i razotkrivanje raznih prelastnih očaranosti, sa druge, ispunjavaju čovekovu dušu spasonosnim znanjem, ili jasnim i ubedljivim poznanjem spasonosnog puta kome se tvrdoglavost srca retko može odupreti. To što vrlo mnogi ne delaju kako bi trebalo, sa naporom, nego ostaju u usnulosti i nemaru, biva stoga što ne poznaju spasonosne istine ili što ih poznaju nepotpuno. Punoća znanja pobedonosna je, jer od nje lukavo srce beži. Na osnovu svoje „opšte sposobnosti“ da budi grešnike, reč Božija na zemlji se širi i do našeg sluga dolazi na razne načine. Neućutno se ori po hramovima, na svakom bogosluženju, kao i izvan hramova, na svakom činu crkvenom; damara u pesmopojima i pesmama drkvenim, otačkim propovedima i svakoj dušekorisnoj knjizi; u dušespasnim razgovorima i opšteprihvaćenim poučnim izrekama; u školama, na slikama i u svakom vidljivom predmetu, koji predstavlja duhovne istine. Sudeći po tome, mi smo sa svih strana obuimani rečju Božijom i njome odjekujemo. Odasvud dopiru do nas gromoglasni pozivi na razorenje tvrđave grehova kao zidina jerihonskih. U svim svojim vidovima reč Božija je već pokazala i još uvek pokazuje svoju pobedničku moć nad ljudskim srcem. Trebalo bi samo brinuti da putevi kojima se ona širi budu čuvani i nezagušeni – da ne bi zamukla prostodušna propoved, da bi se bogosluženje vršilo kako dolikuje i radi nazidanja, da bi ikonopisanje bilo zdravo i sveto, i pojanje trezveno, jednostavno i pobožno.
Ispunjenje toga leži na služiteljima oltara. Oni su otud u rukama Promisla Božijeg najneophodnija i najmoćnija oruđa za obraćenje grešnika. Zato je potrebno da i oni toga budu svesni i da ne ćute, ne samo u hramovima nego i u domovima, koristeći svaku priliku ili da rečju prodočavaju vernicima svet Božiji ili da raskivaju zavedenosti našeg duha prizracima (prividima) duševno-telesnog, ali bezduhovnog načina postojanja.

Ključne reči:

7 komentar(a)

  1. Gdje je deo „Saveti i upozorenja koja se tiču mladićkog uzrastae „? To je veoma važan deo za našu omladinu

    • Bibliotekar

      Dragi brate, koje izdanje knjige imaš? Mi smo ovde postavili šta je bilo u originalnom izdanju.

      • Poštovani brate,
        Podnaslov „Saveti i upozorenja koja se tiču mladićkog uzrasta “ koliko vidim nije posebno izdvojen u ovom izdanju knjige koju je izdala Svetigora, već se taj tekst nalazi u okviru podnaslova „Delovanje na srce“. U izdanju koju je izdao Obraz Svetački/Očev Dom iz 2013. godine taj tekst je posebno izdvojen u okviru prvog poglavlja knjige sa navedenim podnaslovom.
        Svako dobro od Boga Vam želim.

  2. Posetilac

    Pomaze Bog!

    Cini mi se da ni jedna grafika na novom website-u nije dobro povezana na strani gde treba da se vidi.
    Na primer: Slika (grafika) na vrhu ove strane nije prikazana ( https://svetosavlje.org/put-ka-spasenju/SvetiTeofanZatvornik.jpg )

    Takodje, nema ni linkova za elektronske kopije knjiga koje su postojale ranije. Na primer, strana knjige ‘Starac Siluan’ ( https://svetosavlje.org/starac-siluan ) je na starom website-u imala link sa skeniranom knjigom u pdf formatu za download. Sada nema linka.

    Da li mozete to da popravite?

    P.S. Izbrisite ovu poruku nakon sto poravite, da ne bude konfuzije.

    Blagodarim unapred.

    • Bibliotekar

      Brate, hvala za komentar. Knjige su sa starog na novi sajt prebačene automatski i predstoji im konačno doterivanje što smo već počeli da radimo. Ovo uključuje i slike i dodatne fajlove gde bude potrebe. Molimo vas za još malo strpljenja. Hvala!

  3. Stari sajt je imao linkove za download knjiga, sto je jedna veoma korisna i bitna opcija jer korisnicima ovog sajta omogucava citanje i kad nisu online ili nemaju pristup internetu.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *