NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » PUT KA SPASENJU

PUT KA SPASENJU

 

PUT KA SPASENJU
 

 
SVET
 
Druge uze duhu namiče svet i one leže povrh uza samougađanja. Svet sa svojim shvatanjima, načelima i pravilima, sa uopšte celim svojim poretkom, koji se uzdiže do nepromenljivog zakona, spušta svoju tešku ruku gospodara na svu svoju decu. Usled toga, niko od te dece ne sme ni da pomisli da protiv njega ustane ili da odbaci njegovu vlast. Pred tim svojim gospodarem sva ona osećaju nekakvo strahopoštovanje i strašljivo se drže njegovih „pravila“, smatrajući njihovo narušavanje takoreći kažnjivim delom! Svet, naravno, ne postoji kao ličnost, ali njegov duh nekako se održava na zemlji, utiče na nas i kao da nas sapinje uzama. Očigledno je da je njegova vlast mislena, prividna a ne stvarna, ne fizička. Sledstveno tome, potrebno je samo da se ta prividna sila rasprši i – mogućnost otrezvljenja od njezinih čini biće nam na dohvat ruke… Spasonosno Božije promišljenje o nama tako deluje.
Radi toga Bog stalno pred očima ovome svetu i nama drži druga dva, sveštena i božanstvena sveta, i u njima a preko njih predočava čovekovoj pažnji, pa joj čak daje i da oseti, jednu bolju stvarnost, i neprestano govori o ispraznosti svetovnog života i svetovnih nada. Ta dva Božija sveta jesu – priroda i Crkva Hristova. Iskustvo pokazuje da se um, obavijen maglom svetovnog dima, neretko otreznio sagledavanjem vidljive tvorevine Božije ili stupanjem u Crkvu. Jedan je čovek tako jedne zime posmatrao drvo koje mu je stajalo ispred prozora i – osvestio se. Drugi je posle nečije blistave besede osetio sladost duševnog spokoja, ostavio ranije običaje i odao se služenju Bogu. Vidljiva priroda i Božiji hram ne samo da su često urazumljivali i otrežnjavali nemarne i grešne Hrišćane, nego su istinskom bogoznanju i bogougađanju obraćali čak i neznabošce. Tako je jedna žena postala Hrišćankom, pošto joj se srca kosnula reč „osana“. A i obraćanje naših predaka (tj. Rusa) sasvim se utvrdilo utiskom koji je na njih ostavio hrišćanski hram (Sveta Premudrost, Aja Sofija). Velikomučenicu Varvaru obratilo je od idola Bogu sagledanje lepota vidljivih tvari.Božijih. Njihova sila i uplivnost (moć uticaja) uslovljeni su time što duhu, koji je iscrpen i izmožden, izmučen i klonuo od svetovne taštine, živo i opipljivo predočavaju bolji i najblaženiji poredak života i, magnoveno na njega izlivajući radost toga života, urazumljuju ga, budući da je on u sasvim drugoj stvarnosti. A kada je prijateljstvo sa svetom već ovde i sada tako mučno, kakvo će tek biti posle?!
Tako se začinje zov ka svetu Božijem i raskid sa svetom sujetnim, koji, ponekad u vidu snažnog poriva a ponekad postepeno, najzad i sasvim otrže čoveka iz uza ovoga sveta. Na taj način priroda i Crkva Hristova deluju kao odgonitelji, raspršitelji i poništitelji čini sujetnog i mnogoprevarnog sveta. Radi toga je njih Gospod i doveo u takvu vezu sa nama, da bi na nas delovali što češće i upornije, predočavajući nam na najupadljiviji način suprotnosti ovog i onog života.
Drugi način blagodatnog otrzanja iz usta sveta sastoji se u tome što se blagodaću Boga Svepromislitelja čoveku na delu predočava život, koji je potpuno suprotan onome u kome se on kreće. Ovde spadaju, pretežno, sva obraćenja od kojih je došlo posredstvom, mučeništva, čiji su primeri neizbrojni. Ponekad je mučenički podvig jednog čoveka obraćao čitava sela i gradove. Tu je očigledno prisustvo duhovne sile iz drugog sveta, ne iz ovog našeg. Ponekad čak izgleda da će poraz vernog hrišćanina biti neizbežan, ali do njega ne dolazi – mučenik ostaje nepobeđen i blagodušan, ne zna se otkuda i kako. Magnoveno poimanje te činjenice obuzima čovekov um i razgoni u njemu čini koje potiču od pređašnjeg načina života. Tu spada i obraćenje bludnice koju je jedna majka zamolila da se pomoli i povrati u život njenog umrlog jedinca, kao i obraćenje bludnice koja se pokajala od jednog pogleda na ikone Svetih, koji su se smireno bavili molitvom i bogomislijem, dok se ona u isto to vreme predavala raskoši i razvratu. Ovde spadaju, isto tako, i sva obraćenja do kojih su doveli životni primeri drugih ljudi. Snaga njihovog delovanja je u tome što se licem u lice vide zadovoljne i spokojne, i bez zadovoljstva i nekih predmeta koji bi ih činili spokojnima, a u kojima drugi, kada njima ovladaju, ipak ne nalaze ni zadovoljstvo ni spokojstvo. Otuda – razočaranost pređašnjim i promena života.
Treći način odvraćanja od sveta jeste njegovo posramljenje u licu njegove dece. Tako se Julijan Apostata nad svim preuznosio, i svirepo ustao na Hrišćane i zapretio im da će ih suzbiti svojom silom, ali je potom neočekivano pao. Njegov pad, čak, ne samo da je utvrdio verujuće, nego je i mnoge neverujuće obratio istinitom Bogu. Na svetog Makarija je, na osnovu lažnog svedočenja, ustalo celo naselje i za kaznu ga tuklo i kinjilo – no, bio je to trenutni trijumf sveta; ali, potom se istina otkrila i sve postidela i vratila pobožnosti i strahu Božijem. Ovde spadaju i sva urazumljenja padovima i neočekivanom smrću silnika i velikana ovoga sveta. Osramoćenje sveta unižava svet u očima njegovih privrženika, obliči njegovu nemoć i time, sa jedne strane, odvraća ih od njega a sa druge strane, daje im smelost da mu se suprotstave.
Najzad, neretko i sam svet pritešnjava čoveka i odgoni ga od sebe upravo time što ga ne zadovoljava ili što postiđuje njegova očekivanja. Mi, na primer, tražimo sreću, a u svetu nalazimo samo slavu, čast, vlast, bogatstvo, uživanje. Ništa od toga, međutim, ne može da zadovolji onog koji traži sreću. Rasudan čovek ubrzo će uvideti obmanu i doći k pameti. Kod Svetitelja Božijih vidimo da su se mnogi od njih, sagledavši taštinu i metežnost sveta, od njega udaljili i odlučno se posvetili Bogu. Bludni sin je u jevanđelskoj priči rekao: „A ja umirem od gladi“ (Lk. 15,17).

Ključne reči:

7 komentar(a)

  1. Gdje je deo „Saveti i upozorenja koja se tiču mladićkog uzrastae „? To je veoma važan deo za našu omladinu

    • Bibliotekar

      Dragi brate, koje izdanje knjige imaš? Mi smo ovde postavili šta je bilo u originalnom izdanju.

      • Poštovani brate,
        Podnaslov „Saveti i upozorenja koja se tiču mladićkog uzrasta “ koliko vidim nije posebno izdvojen u ovom izdanju knjige koju je izdala Svetigora, već se taj tekst nalazi u okviru podnaslova „Delovanje na srce“. U izdanju koju je izdao Obraz Svetački/Očev Dom iz 2013. godine taj tekst je posebno izdvojen u okviru prvog poglavlja knjige sa navedenim podnaslovom.
        Svako dobro od Boga Vam želim.

  2. Posetilac

    Pomaze Bog!

    Cini mi se da ni jedna grafika na novom website-u nije dobro povezana na strani gde treba da se vidi.
    Na primer: Slika (grafika) na vrhu ove strane nije prikazana ( https://svetosavlje.org/put-ka-spasenju/SvetiTeofanZatvornik.jpg )

    Takodje, nema ni linkova za elektronske kopije knjiga koje su postojale ranije. Na primer, strana knjige ‘Starac Siluan’ ( https://svetosavlje.org/starac-siluan ) je na starom website-u imala link sa skeniranom knjigom u pdf formatu za download. Sada nema linka.

    Da li mozete to da popravite?

    P.S. Izbrisite ovu poruku nakon sto poravite, da ne bude konfuzije.

    Blagodarim unapred.

    • Bibliotekar

      Brate, hvala za komentar. Knjige su sa starog na novi sajt prebačene automatski i predstoji im konačno doterivanje što smo već počeli da radimo. Ovo uključuje i slike i dodatne fajlove gde bude potrebe. Molimo vas za još malo strpljenja. Hvala!

  3. Stari sajt je imao linkove za download knjiga, sto je jedna veoma korisna i bitna opcija jer korisnicima ovog sajta omogucava citanje i kad nisu online ili nemaju pristup internetu.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *