NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » PUT KA SPASENJU

PUT KA SPASENJU

 

PUT KA SPASENJU
 

 
DEJSTVO BOŽIJE BLAGODATI I PROBUĐENJE IZ GREHOVNOG SNA
 
Rekli smo da je grešnik čovek pogružen u dubok san. Kao što se onaj ko čvrsto spava – ma kakva da mu se opasnost približava – neće probuditi i sam od sebe ustati, ako neko sa strane ne dođe i ne probudi ga, tako se ni onaj ko je pogružen u san grehovni, neće osvestiti i neće ustati, ako mu u pomoć ne dođe božanstvena blagodat. Po bezgraničnom Božijem milosrđu. Njegova je blagodat upravo spremna na sve, sve posećuje i svakoga razgovetno poziva: „Ustani ti koji spavaš, i vaskrsni iz mrtvih, i obasjaće te Hristos“ (Ef. 5, 14).
Takvo poređenje grešnika sa usnulima daje oslonac svestranom razmatranju njihovog obraćanja Bogu. Upravo kao što se usnuli budi, ustaje i sprema za odlazak na rad, tako i grešnik koji se obraća i kaje, budi se iz grehovne usnulosti, dolazi do rešenosti da se izmeni (tj. ustaje) i najzad se oblači u silu za novi život u svetim Tajnama Pokajanja i Pričešća (tj. postaje spreman za rad). U priči o bludnome sinu ovi momenti su ovako predstavljeni: “ A kad dođe k sebi“, tj. osvesti se, reče: ‘ustavši, otići ću’, tj. reši da ostavi pređašnji život; pa „ustavši, otide“, i onda kaza ocu: ‘sagreših’, to je izraz pokajanja; a otac ga dade obući u najlepšu odeću (opravdava i razrešuje od grehova) i pripremi mu trpezu (sv. Pričešće).
Tako u obraćenju grešnika postoje tri momenata:
1) probuđenje iz grehovnog sna;
2) uzlaženje do rešenosti da se ostavi greh i posveti bogougađanju;
3) oblačenje u silu s Neba radi takvog delovanja, kroz svete Tajne Pokajanja i Pričešća. Probuđenje grešnika predstavlja takvo dejstvo blagodati Božije u srcu njegovome, zahvaljujući kome on, kao iz sna probuđeni, vidi svoju ogrehovljenost, i duboko oseća opasnost svoga stanja, i počinje da se za sebe plaši i da se brine za to kako da se izbavi iz svoje nevolje, i spase. Ranije je u odnosu na svoje spasenje bio slep, neosetljiv i nemiran, a sada i vidi i oseća i brine. Ali, to još uvek nije i – promena, nego samo mogućnost promene i poziv na nju. Blagodat sada oslobađa grešnika njegovih svakidašnjih uza, postavlja ga i drži izvan njih, pružajući mu tako mogućnost da izabere sasvim novi život i da stupi u njega. Ko to iskoristi, blago njemu! Ko, pak, ne iskoristi, opet će biti ostavljen, opet će se pogruziti u onaj isti san i onaj bezdan propasti.
Božija blagodat postiže svoj cilj time što raskriva pred svešću i čuvstvom čovekovim ništavnost i sramotnost onoga čemu se odao i što toliko ceni. Kao što reč Božija, „oštrija od svakog mača dvosekloga, prodire sve do razdeobe duše i duha, zglobova i srži“ (Jevr. 4, 12), tako i blagodat prolazi do razdeoba srca i greha, i raskida njihov nezakonit savez i spoj.
Mi smo videli da grešnik svim svojim bićem nispada u oblast u kojoj načela, shvatanja, sudovi, pravila, običaji, naslade i način života uopšte, rečju – sve, jeste sasvim oprečno istinskom duhovnom životu, za koji je čovek prednaznačen. A, tu nispavši, on ne postoji zasebno i odvojeno, nego biva prožiman svime, sarastapa se i prebiva sam u svemu tome. Otuda je za takvoga čoveka prirodno da ne zna i ne pomišlja na ono, što je ovome poretku suprotno i prema tome suprotnom nema nikakve sklonosti. Oblast duhovna od njega je sasvim zaklonjena. Očigledno je, posle toga, da se vrata obraćenja mogu otvoriti samo pod uslovom da pred svešću grešnikovom u punoj svetlosti bude raskriven poredak duhovnog života, i ne samo da bude raskriven nego i da se dotakne njegova srca, a da, takođe, pred njegovom svešću i čuvstvom, poredak grehovnog života bude osramoćen, odbačen i razoren. Samo se tada i može roditi u čoveku nastojanje da taj poredak napusti, i da stupi u život duhovni. Sve se to savršava u jednom aktu blagodatnog probuđenja grešnika.
U načinu svoga dejstvovanja, probuđujuća Božija blagodat se svagda saobražava ne samo uzama, koje grešnika sapinju, nego i osobenom stanju svakog grešnika. Što se ovog poslednjeg tiče, pre svega treba imati u vidu onu različitost u dejstvu koju blagodat pokazuje kada deluje na one koji nikada nisu bili probuđeni i na one koji su već to buđenje iskusili. Onome ko nikada nije doživeo to probuđenje, ono se daje takoreći zabadava, kao sveopšta, opominjuća ili dozivajuća blagodat. Od takvoga čoveka prethodno se ne može ništa tražiti, budući da je on sav usmeren na drugu stranu.
Ali, onom ko je jednom već bio probuđen, i poznao i osetio šta je život u Hristu, pa se potom s nova odao grehu, probuđenje se ne daje “ besplatno“. Od takvoga se već nešto prethodno traži. On kao da blagodat tek treba da zasluži i zamoli, ne samo da je želi nego i da radi na sebi, ne bi li privukao blagodat probuđenja. Sećajući se pređašnjeg življenja u dobrom hrišćanskom poretku, on ga često ponovo priželjkuje, ali mu se vlast nad sobom ne daje. Hteo bi da se popravi, ali ne može da se savlada i pobedi sebe. Beznadežno je bespomoćan, prepušten sam sebi – zato što je pređe sam ostavio dar, uvredio „Duha blagodati i smrt Sina Božijeg zgazio“ (Jevr. 10, 29). Sada mu se daje da oseti kako je velika blagodatna sila, da to oseti utoliko dublje ukoliko mu se brzo ne daje. Zatraži, i potrudi se, i tegobnošću njenoga sticanja nauči se da je ceniš. Takav se čovek nalazi u jednom mučnom stanju: žeđa a ne napaja se, gladuje a ne ishranjuje se, traži i ne nalazi, upinje se i ne prima.
Neko biva ostavljen u takvom stanju veoma, veoma dugo, sve dok najzad, svim svojim bićem ne oseti kao neku odbačenost od Boga, kao da ga je Bog odbacio i zaboravio, i predao prokletstvu poput zemlje koja je mnogokratno bila napajana kišom a koja je ostala neplodna (Jevr. 6, 78). Ali, to oklevanje blagodati da se dotakne srca čoveka koji je traži, predstavlja samo kušanje. Rok kušanja prolazi, pa probuđujući duh na njega s nova nizlazi, zbog truda njegovoga i znojnoga iskanja, kao što na druge shodi zabadava. Takav način dejstvovanja spasavajuće blagodati ukazuje nam:
 
a) na neobična delovanja blagodati Božije na probuđenje grešnika i
b) na uobičajeni poredak sticanja dara probuđujuće blagodati.

Ključne reči:

7 komentar(a)

  1. Gdje je deo „Saveti i upozorenja koja se tiču mladićkog uzrastae „? To je veoma važan deo za našu omladinu

    • Bibliotekar

      Dragi brate, koje izdanje knjige imaš? Mi smo ovde postavili šta je bilo u originalnom izdanju.

      • Poštovani brate,
        Podnaslov „Saveti i upozorenja koja se tiču mladićkog uzrasta “ koliko vidim nije posebno izdvojen u ovom izdanju knjige koju je izdala Svetigora, već se taj tekst nalazi u okviru podnaslova „Delovanje na srce“. U izdanju koju je izdao Obraz Svetački/Očev Dom iz 2013. godine taj tekst je posebno izdvojen u okviru prvog poglavlja knjige sa navedenim podnaslovom.
        Svako dobro od Boga Vam želim.

  2. Posetilac

    Pomaze Bog!

    Cini mi se da ni jedna grafika na novom website-u nije dobro povezana na strani gde treba da se vidi.
    Na primer: Slika (grafika) na vrhu ove strane nije prikazana ( https://svetosavlje.org/put-ka-spasenju/SvetiTeofanZatvornik.jpg )

    Takodje, nema ni linkova za elektronske kopije knjiga koje su postojale ranije. Na primer, strana knjige ‘Starac Siluan’ ( https://svetosavlje.org/starac-siluan ) je na starom website-u imala link sa skeniranom knjigom u pdf formatu za download. Sada nema linka.

    Da li mozete to da popravite?

    P.S. Izbrisite ovu poruku nakon sto poravite, da ne bude konfuzije.

    Blagodarim unapred.

    • Bibliotekar

      Brate, hvala za komentar. Knjige su sa starog na novi sajt prebačene automatski i predstoji im konačno doterivanje što smo već počeli da radimo. Ovo uključuje i slike i dodatne fajlove gde bude potrebe. Molimo vas za još malo strpljenja. Hvala!

  3. Stari sajt je imao linkove za download knjiga, sto je jedna veoma korisna i bitna opcija jer korisnicima ovog sajta omogucava citanje i kad nisu online ili nemaju pristup internetu.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *