NASLOVNA » PITANJE PASTIRU, Razno » Psihički problemi

Psihički problemi

Pitanje:
Pomaže Bog, časni oci! Oprostite što vas uznemiravam. Psihički sam bolestan, idem redovno kod psihijatra (imam šizofreniju) i lekovi koje mi je prepisao puno mi pomažu. Jedan od mojih problema su glasovi, koje čujem i koji mi svašta pričaju, kao i to što kad neko kaže jedno ja čujem nešto sasvim drugo, a svestan sam u glavi da to nije realno (to mi se stalno dešava) . Uvek kada se to duplo pojača, psihijatar mi poveća lekove. Zanima me kako Crkva gleda na ovakve probleme. Svako dobro od Gospoda
Ivan


Odgovor:
Dragi mi u Hristu Ivane, mi smo o ovome mnogo puta pisali i to možete pronaći u našim odgovorima. Crkva gleda na svakog čoveka da je bolestan i da mu je potrebna određena terapija, a posebno kada su u pitanju psihosomatski poremećaji kod čoveka. Ti poremećaji su duhovni u pojmu duhovnog života i problema kod čoveka, koji čak mogu da budu nasledni. Svi smo bolesni i jedino što ne znamo je: zašto je neko više bolestan a neko manje? Kada slušamo evanđelska čitanja često se surećemo sa đavoimanim ljudima, koje je Gospod isceljivao, jedne zbog greha a druge zbog svedočenja o slavi Božijoj. Šta je šta, i u kojem slučaju, to smrtan čovek ne može da objasni. Duhovan čovek zna da za sve postoji razlog i da je pokretač svake bolesti greh, onaj opšti i nasledni, ili naš dodatni lični. Ondašnje ljude su vezivali u konopce, jer su bili opasni za ljude oko sebe, a danas se to čini hemijskim putem. Čovek se određenom medicinom „vezuje“ da ne bude agresivan, kako prema sredini tako i prema sebi. Suočavanje sa ovim problemima traži veliku ljubav i maksimalno pomaganje tim ljudima, a samo u krajnje teškim slučajevima pribegavanje tom načinu „svezivanja“. Jer je to stanje mučno, ništa manje od onog vizualnog svezivanja u konopce. Iz vaše poruke je očigledno da smisaono razmišljate i dobro poznajete svoj problem. Setih se vrlo dobrog i poučnog filma „Prelep um“ snimljenog na osnovu istinite priče o jednom profesoru, koji još uvek radi u biblioteci Univerziteta ovde u Prinstonu. Čovek je svestan svojih problema uz određeno „hemijsko balansiranje“, kada mu tzv. lekovi pomažu da donosi realan sud o sebi. I čovek funkcioniše – to je ovde bitno. Neko je sposoban da to čini bez lekova, što je mnogo bolje. Vi najbolje znate da li možete, ili ne možete bez lekova. Ako ste pokušali više puta da budete bez njih pa vas je to dovelo do irealnog stanja, ili stanja nesvesnih odluka, onda vi jednostavno ne možete bez tog hemijskog balansiranja. U tom slučaju morate da budete disciplinovani i odgovorni, kako prema sebi tako i prema ljudima oko sebe. Dakle, hvala Bogu što znate u čemu je problem, i što pravite razilku između realnog i irealnog. To mnogi ne mogu da učine. Kako ste svesni svojih odluka time ste i odgovorni kao član Crkve, i od vas se traži borba sa tim neprirodnim pojavama. Od svih nas se traži borba sa zlim silama, koje, nažalost, mnogi odbacuju i ne žele da veruju i da postoje, a sve u svom arogantnom ne znanju i odsustvu poštovanja za to što vi osećate i čujete. Mučko i lukavo svedočenje o sebi đavo najbolje uspeva kroz „negaciju“, ili teološki rečeno, kroz apofatiku, kada čini da narod počne da veruje kako je on samo „neoplatonstički mit“. Odgovorno tvrdim da se vi u svesnoj borbi da očuvate bogoobraznog i dostojnog čoveka u sebi, sigurno spasavate. Jer svakodnevno ulažete neuporedivo više od nas „zdravijih“ i nosite mnogo teži krst suočavanja sa našim iskonskim neprijateljem. Molite se Bogu da vas ojača u toj borbi i da uvek imate vedar i čio duh. Kako Crkva gleda na ovo? Ne kao na stanje nekih slobodnih odluka ili hirova, koje služe grehu, nego ona na ovu pojavu gleda sa velikim snishođenjem i molitvom. U bolje organizovanim crkvama pruža se neka vrsta pomoći porodicama, koje nose ovakve krstove. Pored svega toga ona ima molitveni čin borbe sa silama, koje opsedaju čoveka zasnovane na iskustvu Gospodnjem kada je On isterivao zle duhove. Mi Njega i danas za takve stvari prizivamo. Samo to je proces jake vere. Ne samo te vere, koja će da nam pomoći da isteramo demone, nego i te vere da nam pomogne da se smirimo kada ne uspevamo u pokušajima egzorcizma. Kao apostoli u onim vremenima kada su bili svesni svoje slabosti i pitali Gospoda: a zašto mi ne mogosmo? U Gospodnjem odgovoru mi saznajemo „da se ovaj rod izgoni samo postom i molitvom“. Ove reči ne smemo površno i bukvalno shvatiti, jer treba dublje u njih zaći i otkriti šta je post? On sigurno nije ovo što mi danas verujemo u potpunosti se odričući njegove jake suštine, a sve u činjenici da ostrašćeni ne može izagnati vlasnika tih strasti. Demon demona ne isteruje iz obitavališta! Zbog toga Crkva daje posebne dozvole boljim i jačim duhovnicima da se bave tzv. egzorcizmom, zato što znamo da često nepomenik i neprijatelj naš zna da udari nazad i na najveće duhovnike. Onaj koji je slab duhovnim životom i u veri, ne sme da se bavi ovim preozbiljnim i preteškim stvarima. I zato Crkva ne daje blagoslov bilo kome da to radi. Poštujući vaš krst i jaku želju da se borite, najiskrenije vas pozdravljam, sa molitvim Gospodu da vam krst bude lakši i da po Njegovoj neizrecivoj milosti budete isceljeni. Daj Bože. vaš o. Ljuba

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *