PSALTIR

Psalam 89.
Molitva Mojsija čoveka Božijeg.
(Najstariji Psalam).(MT: Psalam 90)

1. GOSPODE, utočište si nam bio iz naraštaja u naraštaj.
2. Pre nego što gore postadoše,
   i sazdana bi zemlja i vaseljena,
   i od veka i do veka Ti jesi.
3. Ne skreni čoveka u poniženje.
   I rekao si: Obratite se, sinovi čovečiji.
4. Jer je hiljadu godina pred očima Tvojim, Gospode,[1]
   kao dan jučerašnji, koji prođe,
   i (kao) straža u noći.
5. Ništavne će biti godine njihove,
   ujutro će kao trava proći;
6. ujutro će procvetati i proći,
   uveče će otpasti, stvrdnuti se i osušiti.
7. Jer iščezosmo od gnjeva Tvoga,
   i jarošću Tvojom smutismo se.
8. Postavio si bezakonja naša pred Tobom;
   vek naš u svetlost lica Tvoga.
9. Jer svi dani naši iščezoše,
   i od gnjeva Tvoga iščezosmo;
   godine se naše kao paučina shvatiše.
10. Dani godina naših (dostizahu) sobom sedamdeset godina,
    a ako je u (većoj) kreposti, osamdeset godina,
    i većina je njih muka i bol.
    Jer dođe uniženje na nas, i bićemo pokarani.
11. Ko poznaje moć gnjeva Tvoga,
    i od straha Tvoga ljutnju Tvoju da izmeri?
12. Desnicu Tvoju tako pokaži mi,
    i vaspitane srcem u mudrosti.
13. Obrati se, Gospode, dokle ćeš?
    I umoljen budi za sluge Tvoje.
14. Ispunismo se ujutro milosti Tvoje, Gospode,
    i obradovasmo se i uzveselismo se,
    u sve dane naše;
15. uzveselismo se, za dane u koje si nas unizio,
    za godine u kojima videsmo zla.
16. I pogledaj na sluge Tvoje, i na dela Tvoja,
    i uputi sinove njihove.
17. I neka bude svetlost Gospoda Boga našega na nama,
    i dela ruku naših ispravi na nas, i delo ruku naših ispravi.

1. 2 Petr. 3, 8

 
>