PSALTIR

Psalam 41.
Za kraj, za pouku, sinova Korejevih, (Psalam)
(MT: Psalam 42)

2. KAO ŠTO čezne jelen za izvorima voda,
   tako čezne duša moja Tebi, Bože.
3. Žedna je duša moja za Bogom Živim;
   kad ću doći i javiti se licu Božijem?
4. Biše mi suze moje hleb moj dan i noć,
   kada mi govorahu svaki dan: Gde je Bog tvoj?
5. Toga se setih i izlih na se dušu svoju;
   jer ću proći kroz mesto šatora divnog, do doma Božijeg,
   s glasom radosti i ispovedanja odjeka praznujućeg.
6. Zašto si žalosna, dušo moja, i zašto me smućuješ?
   uzdaj se u Boga, jer ću se ispovedati Njemu –
   Spasenju lica moga i Bogu mome.
7. U meni se samome uzbuni duša moja;
   toga radi spomenuh Te od zemlje Jordanske i Ermonske, od gore male.
8. Bezdan bezdnu priziva glasom slapova Tvojih;
   sva uzvišenja Tvoja i talasi Tvoji dođoše na me.
9. Danju će zapovedati Gospod milost Svoju,
   i noću je pesma Njegova kod mene,
   i molitva Bogu života moga.
10. Reći ću Bogu: Zaštitnik moj jesi (Ti), zašto si me zaboravio?
    I zašto setujući hodim kada (me) tlači neprijatelj moj?
11. Kada se krše kosti moje rugahu mi se mučitelji moji,
    kada mi govore svakoga dana: Gde je Bog tvoj?
12. Zašto si žalosna, dušo moja,i zašto me smućuješ?
    Uzdaj se u Boga, jer ću se ispovedati Njemu –
    Spasenju lica moga i Bogu mome.

 
>