NASLOVNA » MOLITVE, POKAJNE MOLITVE » Prvo suzno moljenje Sv. Jefrema Sirina

Prvo suzno moljenje Sv. Jefrema Sirina

Ponedeljkom uveče

Primi moljenje iz mojih oskvrnavljenih i nečistih usta, Vladaru svih i svega, čovekoljubivi Isuse Hriste. Ne uzgnušaj se mene nedostojnog i nerazumnog, i ne pokaži nedostojnom utehe Tvoje dušu moju, koja se adu približi. Potraži me kao ovcu izgubljenu, jer mimo svega, usrđa u meni nema, ni pomisli da ispravljam sebe. Zaslepljen sam slastoljubljem, pomračena je duša moja, i od opijenosti strastima bezosećajno postade srce moje.

Sav jad svoj, svo lukavstvo, svu nerazumnost Tebi ispovedam, Gospode, Spasitelju sveta. Ispovedam, takođe, i svu milinu i sladost onoga što Ti po blagosti Svojoj učini sa mnom, Čovekoljupče. Od mladosti svoje ogorčih Te i neraspoložen prema dobru postah, izumitelj svakojakih poroka, spreman na svaki greh. Ali Ti, Vladiko, Sine Božiji, po velikom milosrđu Svom, nisi gledao na sva moja lukavstva. Glava je moja podignuta blagodaću Tvojom, Vladiko, ali ponovo se priklanja radi grehova mojih. Blagodat me Tvoja iznova vuče u život, a ja se sa najvećim usrđem ustremljujem u smrt, jer me moja pogubna navika u slabostima, čak i protiv moje volje, privlači k sebi.

Užasna je i strašna ta navika, nerazdrešivim uzama vezuje moj um, a te me veze vazda izdaju kao onog ko ih je želeo. Po navici se uplićem u mreže i radujem se, bednik, što sam upleten. Tonem u nepodnošljivu dubinu i to me veseli. Neprijatelj svakodnevno obnavlja okove moje, a ja se radujem. O, koliku prepredenost ima neprijatelj! Ne vezuje me vezama koje ne želim, nego mi, naprotiv, stavlja uvek takve okove i mreže koje ja primam sa velikim zadovoljstvom, jer on zna da je moja volja jača, pa me u tren oka okuje okovima koje ja sam hoću.

Za stid i sramotu je to što sam svezan sopstvenim željama, ridanja i plača dostojno je ovo. U trenu mogu da pokidam veze i oslobodim se svih mreža, ali pobeđen slabostima i dobrovoljno robujući strasnim navikama, ne želim to da učinim. I ono još užasnije što me tera da se oblivam suzama stida je to, što se saglašavam sa željama neprijatelja svoga. On me vezuje, a ja umrtvljujem sebe strastima koje ga raduju. Mogu da raskinem veze, ali to ne činim; mogu da izbegnem zamke, ali ne želim. Ima li šta vrednije ridanja i plača? Koja je sramota teža od ove? Teško meni, nema većeg stida, nego kada čovek ispunjava želje svoga neprijatelja.

U takvom se stanju ja grešni nalazim, vidim okove svoje, a skrivam ih iz straha. Savest me izobličava:
„Zašto se ne urazumiš jadniče? Zar ne znaš da je strašni Dan Suda pred vratima? Ustani kao junak i raskini svoje okove! Ti imaš snage da drešiš i vezuješ. “ Tako me uvek izobličava sveta savest, ali ja ne želim da se oslobodim okova i mreža. Svaki dan tugujem i uzdišem, a vezan sam tim istim strastima. Jadan sam i bedan, ne trudim se ni malo radi života svoga, niti se bojim što ostajem u mrežama smrti. Telo mi je, za one što gledaju spolja, obučeno u pobožan izgled, ali duša je sputana bestidnim pomislima. Trudim se da budem pobožan spolja, a iznutra sam gadost pred Bogom; govor mi je sladak u ophođenju sa ljudima, a sam sam pun gorčine i lukavih želja.

Šta da činim u Dan ispitivanja, kada Bog na sudištu sve otkrije? Veliki strah neprestano muči srce moje, jer sam vezan okovima bezbrojnih bezakonja mojih. I sam znam da ću tamo biti kažnjen, ako ovde suzama ne umilostivim Sudiju. Zato Ti, Vladaru, ne štediš milost Svoju ni u gnevu, jer čekaš da se obratim; Ti ne želiš da vidiš kako neko gori u ognju, već želiš da se svi ljudi spasu i dobiju /večni/ život.

Zato, uzdajući se u milost Tvoju, Gospode Isuse Hriste Sine Božiji, Tebi pripadam i Tebe molim: „Pogledaj i na mene i pomiluj me. Izvedi dušu moju iz tamnice bezakonja, i neka zasija zrak svetlosti u mome razumu, dok nisam ušao u budući, i za mene strašni život, gde će biti nemoguće da se pokajem za svoja loša dela. Veliki strah obuzima mene bednog i zabludelog; kako da pođem potpuno nespreman i obnažen od pokrova vrline? Strah i trepet me obuzimaju, jer vidim da nisam revnostan u dobru, već porobljen lošim pomislima, jer slušam demone koji me slastoljubljem uvlače u pogibao. “

Ako ne ispitam savest svoju, u mnogo čemu izgledam sebi dobar. Upodobio sam se neradnom i lenjivom trgovcu, koji u jednom danu gubi sav svoj imetak i dobit. Tako i ja bednik gubim nebeska blaga u mnoštvu razonode, koja me uvlači u loša dela. Sam u sebi osećam kako svakog časa bivam potkradan, i nehotice se bavim onim što mrzim. Čudi me moja slaba volja u neprilikama, kada najviše grešim. Čudi me moje pokajanje koje nije čvrsto utemeljeno u zdanju uzdržanja, jer to ne dopušta neprijatelj duše moje. Svakoga dana postavljam početak građenju i sopstvenim rukama, opet, rušim sav trud. Divno pokajanje još uvek nije u meni postavilo dobar početak, a pogubnom nehatu kraja nema. Porobljen sam slabostima, i na radost neprijatelja moga, usrdno činim sve što mu je po volji.

O, da bi glava moja bila voda u izobilju velikom, a oči moje izvori suzni (Jer. 9, 1), da plačem neprestano pred milosrdnim Bogom, da bi On, poslavši blagodat Svoju grešniku, izbavio moju stalno napadanu dušu iz razbesnelog mora, uzburkanog grehovnim talasima.

Osiliše prohtevi moji, postaše podobni ranama koje ni lekovite meleme više ne trpe. Žena bludnica, obuzeta užasom, postade odjednom usrdna i celomudrena, jer omrze dela sramnoga greha, opominjući se budućeg večnog stida i kazne u neizdrživim mukama. A ja svakodnevno obećavam da ću se okanuti grehovnih strasti, i ne samo da ih ne ostavljam, nego se kao bezuman čvrsto držim grehovne navike. Živim u nadi da ću dočekati pokajanje, i obmanut sujetnim obećanjem svagda govorim: „Pokajaću se“, i sve do sada se ne pokajah. Samo se na rečima usrdno kajem, a delima sam veoma daleko od pokajanja. Zaboravljam na kraju i svoju sopstvenu prirodu, jer grešim uporno, i svesno činim zlo.

Isav ne nađe mesta pokajanju, jer je navlačio greh na sebe sa upornošću, ne grešeći zbog trenutnog zanosa ili zablude, nego je svesno, i posle pouke, ožalostio roditelje, i nije se po stideo Boga. Ni Juda izdajnik ne nađe mesta pokajanju, jer je grešio živeći zajedno sa Gospodom, i znao je šta čini, pošto je na sebi iskusio blagodat. Pa šta će snaći mene u ispitivanju grehova mojih, svesno učinjenih? Zna se da je i onaj ko pomisli zlo jednak onome ko ga je učinio. Čime ću se opravdati u bezbrojnom mnoštvu bezakonja mojih? Ham, koji samo namisli da se naruga ocu, beše odbačen. Saučesnike Korejeve proguta zemlja, iako baš ništa ne rekoše niti učiniše. Slično postradaše i oni što behu u Ilijevo vreme. I Saul, prihvatajući pomisao o idolosluženju, beše odbačen. I Ahitofel, koji samo dade savet, umre u grehu. I sinovi Aronovi sagrešiše, i behu kažnjeni smrću. I Sapfira s mužem, zbog prenebregavanja, ne imade vremena za pokajanje. Razmatram delo svoje, pažnju upravljam na saglasje svoje i prevagu pravosuđa očekujem, priznajući očitu pravednost njegovu.

Zašto me dovodi u zabludu lik koji sam uzeo na sebe, kada su mi vrline strane i činim zlo pred Bogom koji sve vidi? S pravom fariseji pretrpeše izobličenje od Hrista Spasitelja, koji njihovo držanje nazva licemernim. I ja se sve češće nalazim u takvoj zabludi, jer negodujem izobličen od svoje savesti, i to izobličenje čini mi se surovim. Istina je gorka onima koji se trude da je sakriju. Uklonim li sa sebe svoju spoljašnjost, ukazaće se u meni crvi. Skinem li sa sebe masku od praha i pepela, okolina će videti da ležim u grobu. Ispitavši plodove mojih dela, primetiće lik farisejski. A ako se to i ne obelodani ovde, onda će se ognjem ispitati na Sudu, kao što kaže apostol (1. Kor. 3, 13).

Pruži, Gospode, ruku pomoći, meni koji u prašini ležim, jer hoću da ustanem, a ne mogu. Breme greha pritiska me, i zla me navika drži. Očima gledam, a idem kao po mraku; podižem ruku svoju kao u najdubljoj tami, ali sav sam raslabljen. Bezbrižan sam, a opet nezadovoljan sobom. Zavete dajem da ću se promeniti, i postim, ali se neprestano spotičem; vrlo sam slavoljubiv, a ne trudim se da ugađam Bogu.

Kako da se usudim i tražim oproštaj starih grehova svojih, kada ni malo ne odstupam od pređašnjeg svog ponašanja? Ili kako da svučem sa sebe starog trulog čoveka, kada ne odbacujem želje starih iskušenja? Teško meni, kako ću otrpeti razobličenje bezakonih dela svojih i pomisli? Pomiluj me, Bože, po velikoj milosti Svojoj i po obilju milosrđa Tvoga.

Usta nedostojna, i srce nečisto, i duša ocrnjena gresima vapiju Tebi, Vladiko, usliši me po blagosti Tvojoj i ne odbaci moljenje moje, jer Ti ne odbacuješ molbe onih koji se iskreno kaju. Ali moje pokajanje nije čisto, već nečisto. Jedan čas se kajem, a dva Te gnevim. Utvrdi moljenje moje u strahu Tvome, Gospode; utvrdi dušu moju na kamenu pokajanja.

Svetlost blagodati Tvoje neka pobedi tamu koja je u meni. Smiluj se moljenju mome, Gospode dobri, ne radi pravednosti moje, jer nema u meni ničeg dobrog, već po milosti Tvojoj, i po velikoj i neizrecivoj blagosti Tvojoj, podigni udove moje, satrvene grehom. Prosveti srce moje pomračeno lukavom željom. Spasi me od svakog lukavog dela, da me do kraja ne surva neprijatelj. Ne odvrati lice Svoje od mene, i nemoj mi reći: Zaista ti kažem, ne poznajem te.

Spasi moju jadnu dušu od smrti Gospode, Ti koji imaš vlast nad životom i smrću. Jer si Ti rekao, Vladaru: Ištite i daće vam se (Mt. 7, 7). Očisti me Gospode od svakoga greha, pre končine moje, i daruj mi Čovekoljupče, da celog svog kratkotrajnog života izlivam iz srca suze za očišćenje duševne nečistote moje, da bih mogao ovde, od mnogih mojih dugova da otplatim bar poneke, i da tamo obretem spasenje pod pokrovom svesilne ruke Tvoje, kada svaka duša bude uzdrhtala pred strašnom slavom Tvojom.

O, Vladiko, Jedinorodni Sine Božiji, usliši i primi moljenje grešnog i nedostojnog sluge Tvoga, spasi me ne tražeći nadoknade, po samoj blagodati Tvojoj, jer si Ti milosrdan i čovekoljubiv Bog, i Tebi, Ocu i Sinu i Svetome Duhu, prinosimo slavu i blagodarenje i poklonjenje, sada i uvek i u vekove vekova. Amin.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *