Пронаћи другу половину

Питање:
Христос Васкрсе, Оче благослови Поштовани, Уз све похвале и велику захвалност на труду и жртви коју подносите шаљући надасве поучне поруке посетиоцима овог сајта дозволите да и ја пред Вама поделим своју муку и недоумицу и од Вас замолим пастирску поуку… Свестан улоге Породице у нашим животима, годинама уназад покушавам и желим пронаћи своју „другу половину“. Имам 32 године и до сада нисам имао девојку, нити односе са девојкама… Годинама уназад се молим Господу да ми „подари“ девојку са којом ћу ступити у брак, али… У друштву словим за изузетно комуникативну и елоквентну особу. Имам доста пријатеља и још више пријатељица. Сви они мисле да имам велико „искуство“ у тим „мушко-женским“ односима, иако ја о томе не причам и не дајем повода (бар тако мислим) таквим закључцима… Једноставно, дешава се да ми се одређена девојка свиди, заљубим се у Њу, приметим и позитивну повратну реакцију у почетку, таман помислим то је тај Божији дар, али недуго затим се све сруши као кула од карата (у претходних петнаестак година имао сам 6 или 7 таквих искустава и покушаја) … Најгоре од свега је то што сви ти неуспеси собом повлаче и неуспехе на другим животним пољима (још увек нисам дипломирао на факултету, и ако никада нисам имао проблема са припремом испита и савлађивањем материје) … О свом односу према Богу и Цркви наравно не могу да судим. Свестан сам чињенице да због свих ових падова и неуспеха, вероватно не дајем себе онолико колико би било потребно или да то радим на погрешан начин… Одлазим на Литургије, причешћујем се једном годишње, и хтео бих напоменути да се готово редовно молим за девојку која је „актуелна“ у том тренутку. Једноставно моја размишљања у Цркви су усмерена ка браку и „жени мог живота“, а оно што бих хтео посебно нагласити је то, да након почетка који обећава до суноврата долази након мојих молитви у Цркви и паљења свећа за здравље девојке која ми се свиђа. (Готово по правилу оне након тога мењају мишљење – Последња девојка, коју сам желео за супругу, више не жели да комуницира самном на било који начин, иако се ја и дан данас молим за њу, јер и даље верујем да је добра особа и да је искрено волим) . Свестан чињенице да немам право да ускраћујем слободу било коме, иако искрено и без трунке прикривености, игара или лицемерја дајем до знања какве су ми намере, а схвативши да девојка то не жели, пустам је да иде неким својим путевима, али ја након тога проживљавам пакао (по годину, две не могу да консолидујем редове и вратим се у нормалу) … Не бих да развијам неку грехологију и падам у очајање због сопствених грехова. Свестан сам своје несавршености и потребе да будем бољи, али након сваког пада, праштајте што ово кажем, доводим своју Веру у питање… Посматрајући ствари са стране, чини ми се да бих пуно срећнији и успешнији био да банчим и опијам се по кафанама, без скрупула и без поштовања прилазећи цурама, него што у свакој од њих пре свега видим млађу сестру, поштујући је и молећи се за Њу и мене пред Господом… И можда овим јављањем заправо пре тражим од Вас да ме као свештеник поменете пред Господом и помолите се за мене грешног. Године пролазе, људи иду напред, моји пријатељи су већ родитељи, а ја се годинама уназад вртим у круг… Да ли је то због мојих греха, греха мојих предака или нечег трећег једино Бог зна, али како време пролази прибојавам се да су ти греси толико велики да не дозвољавајау мојој молитви да се вине на небеса и допре до Господа… У овом контексту, поставио бих Вам и једно питање… Да ли је Бог сваком човеку наменио одређену жену (да ли постоје судбинске „везе“) или је то ствар слободе и избора мушкарца и жене… Да ли је погрешно „чекати“ ту жену која ми је намењена или се треба, како савремена омладина каже „бацити у акцију“… Уз велико извињење уколико било шта од овога што сам написао, доживите неукусним, још једном Вам срдачно захваљујем, молим за поуку и више од свега Вашу јерејску молитву за мене грешног…
Н.Н


Одговор:
ХРИСТОС ВАСКРСЕ, драги брате.
На почетку одговарања на Твоје подугачко писмо, саветовао бих Ти: Нема уопште места за очајање и окривљивање себе за привремени неуспех у стварању породице. Нема „судбинске“ везе, не постоји судбина, јер тада човек не би био одговоран за своје поступке ако су лоши или заслужан за добра дела, већ искључиво слобода, слобода избора и слобода при закључивању брака. И немој пасивно чекати да Ти неко други доведе избраницу Твога срца, са којом ћеш се венчати и са којом ћеш рађати децу. Нема потребе да се „бацаш у акцију“, да несмотрено идеш од једне до друге девојке, да се само забављаш без озбиљних намера. Сигурно си присуствовао православном венчању и слушао како свештеник пита веренике, пре но што ће им везати руке убрусом, што представља видљиви знак жеље да за цео живот остану у брачној заједници (Што Бог састави – човек да не раставља) , да ли слободно, без присиле или наговора од било кога, ступају у брак. Тек пошто чује потрврдне одговоре од обоје, започиње Чин свете тајне венчања (брака) , у коме моли Бога да овај савез љубави очува до краја живота супружника (тај савез љубави остаје и после смрти, у Царству Божјем) . Пошто се брак склапа по слободној вољи два лица (различитога пола) , то значи да не треба пасивно чекати да се случајно сретну будући супружници, без икаквог њиховог активног учешћа. Ти знаш да су некада родитељи бирали за сина невесту (такав обичај постоји и данас међу неким етничким скупинама) , без питања да ли се они једно другом допадају, да ли се воле. Да ли је то било добро или не, да ли су се супружници међусобно волели и поштовали, да ли су ти бракови били чвршћи него данашњи, нећемо овде коментарисати, али у нашем народу то време је прошло. Данас се млади сусрећу, заљубљују, доносе одлуку о веридби и венчању самостално, а врло често и мимо родитељске воље. Ни ово стање нећемо негирати или одобравати, али чињеница да је данас много више развода него раније, што ипак показује и одређену дозу неозбиљности при доношењу једне од најзначајнијих одлука у животу, а то је стварање породице, хришћанског брака, прожетог обостраном љубављу, постизање потпуне телесне и духовне заједнице, у којој се рађају и васпитавају деца.
А то, драги брате, што си Ти „потрошио“ десетак година живота у најбољем добу, тражећи избраницу Твога срца, то свакако лежи и у Теби самоме. Неоспорно, бар из Твога писма се види, да си Ти све везе са девојкама, које су Ти се на први поглед или касније допадале, намеравао да преточиш у озбиљну везу, којој ће круна бити хришћански брак, венчање у цркви. Нажалост, у готово свим случајевима доживео си разочарење, јер те девојке нису имале озбиљне намере, као Ти. Међутим, ипак ниси у свом писму све рекао. Са 32 године Ти још ниси завршио факултет, што значи да још ниси стекао одређену квалификацију за сигуран посао, а самим тим и могућност за издржавање породице. Можда су девојке, са којима си намеравао да се ожениш, имале страх од несигурности материјалног обезбеђења породице. Но, то Ти, драги брате, најбоље знаш и како си планирао брачну заједницу. Међутим, што даље биће Ти све теже да пронађеш девојку према себи. Мораћеш да се одлучиш, хоћеш ли тражити девојку приближно Твојим годинама, што ће бити мало теже, јер многе у тридесетим годинама већ имају један брак иза себе, или неку чврсту везу коју су из неких разлога прекинуле. Или ћеш се одлучити за знатно већу разлику у годинама, што опет није без ризика.
Средина Твога писма ме је јако збунила. Ти, као добар хришћанин, који чврсто верује у Бога, учествује у православним богослужењима, посебно на Светој литургији и причешћује се (нажалост само једном годишње, а требало би знатно чешће) , помишљаш да су Твоје молитве произнесене у цркви и упаљене свеће за девојке које си волео, биле кобне за одржање међусобне љубави. То је незамисливо! Твоја молитва у цркви, а можеда и код куће пред славском иконом, имала је за циљ очување и продубљивање заједнице, призивање благослова Божјег на ваш будући заједнички живот, а не да буде узрок неспоразума. Сем, ако случајно те девојке нису биле хришћанке, са хришћанским васпитањем и православним схватањем брачне заједнице. Да су, не дај Боже, „бежале од Тебе као ђаво од крста“. Ако је тако, онда немој жалити што су отишле на време, да Ти не загорчавају живот, када већ будете везани у брачну заједницу, кад се буду рађала деца.
Драги брате, послушај један мој савет: притисни и заврши факултет, да Ти не остају неки реслови кад се ожениш. Потражи посао и у међувремену тражи добру девојку. Немој гледати само на лепоту и стручну спрему, већ првенствено на верско и морално васпитање, јер она треба да буде не само Твоја супруга већ и мајка Твоје деце, да Ти рађа и одгаја добру децу. Већ прекосутра, у Недељу раслабљеног, молићу се за Тебе у једном фрушкогорском манастиру и Твоје име ћу унети у мој поменик, како бих Те спомињао на свакој Светој литургији.
У васкршњој радости поздравља Те о. Душан – ВАИСТИНУ ВАСКРСЕ ХРИСТОС!

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *