NASLOVNA » PITANJE PASTIRU, Razno » Prodavnice u crkvi

Prodavnice u crkvi

Pitanje:
Pomaže Bog, u jednom odgovoru na sajtu ste između ostalog odgovorili“ Hristos nije isterao menjače iz Jerusalimskog hrama zato što su se bavili tim poslom, već što su to činili u hramu, svetom mestu, mestu Božjeg prisustva “
U jednoj crkvi unutra ima prodavnica u kojoj se prodaju sveće, ikone…Da li je to u redu?
Sunčica


Odgovor:
Bog pomogo draga Sunčice, Jedno je prodavati sveće i ikone, tamjan, ili poučne knjige, a druge je napraviti vašar i prodavati «golubove» i od hrama praviti «pećinu hajdučku». Da se odmah ovde na početku razumemo.
Sveće imaju svoj sakramentalni karakter i one su važan deo prinošenja. Molim vas pogledajte ovo što sam ranije napisao objašnjavajući smisao razmene dobara u crkvi, i kako su to prvi hrišćani rešili da se ne bi napravio haos u njoj. (http: //svetosavlje.org/biblioteka/Knjige/Svece.htm#note7) Prodaja ikona – obraza svetih, i naših molitvenika pred Bogom, i svedoka o Ovaploćenju Boga u njihovom oboženju, kao i prodaja knjiga duhovne sadržine radi otplaćivanja onog što je Crkva u njih uložila, sasvim je opravdano. Svako prinošenje oltaru traži i svojevrsnu nagradu. Opet, trebalo bi odmah da razgraničimo «služenje oltaru» od ličnog biznisa koji se pri Crkvi u poslednje vreme sve češće sreće.
Evo, mi smo pravoslavni sajt sa strogom pravoslavnom sadžinom i svom tom potrebnom kanonskom odgovornošću koji ima za cilj da ne «prodaje» niti da zarađuje, nego da pruži besplatno, a radi duhovne nadgradnje vrlo nisko crkveno obrazovanog prosečnog Srbina. «Zabadava ste primili zabadava i dajte…», a kroz reči: «Idite i naučite sve narode…» mi bi svi trebali da gradimo Crkvu. Nažalost, tako mnogi ne misle i ne slažu se sa ovim rečima koje je sv. Ap. Matej zapisao! Ima braće i sestara – ljudi «pravoslavnih» po formi, koji ove stvari gledaju «ljudskom normom» i njenim «zakonima» pa uslovljavaju Crkvu, t.j. ovaj besplatan rad i čak prete sudovima (sada, trenutno, to se čini svetosavlju, i meni lično, i ovom našem radu) . Koristeći vekovno crkveno nasleđe, omilija Svetih Otaca – naravno besplatan materijal («tune prijaste tune i dadite») , uz slobodu pred Crkvom deklarišući da je to njihova lična svojina», ne bi mogli da prodaju u Crkvi ili pri njenim institucijama. Da, takve stvari i unutrašnje porive prema novcu Gospod je onda izgnao! A i danas će sa Njegovim pravednim Bogočovečanskim sudom, jer ima dosta takvih koji žele da «u ime» Crkve lično zarađuju, da pri njoj prave mrežu prodaje gde se čak neki i obogate. Svima takvim će Gospod reći: Od mog Hrama načinili ste «pećinu hajdučku»! A prodaja pri hramovima radi misionarenja u razumnim cenama pokrivanja crkvenih troškova sasvim je opravdana.
Koristim priliku da kažem da su knjige duhovne sadržine na našem jeziku preskupe, i da štampanje istih po ceni prodaje koju vidimo daje utisak da pisac, ili izdavač pri Crkvi najmanje misli o misionarenju a najviše o svom džepu.U svakodnevnom produbljavanju ove naše nacionalne trgedije za neke je Crkva i svoj privatan biznis.
I zato jesmo pomesna crkva koja skro ništa ne čini na vinogradu Gospodnjem misionarenja i širenju reči Božije, jer bi da sve pri njoj što se otkriva kao mogućnost da ukešimo. Takva nam je vera a i takv smo narod.
Slažem se sa vama da neka vrsta prodaje ne bi uopšte trebala da bude pri hramovima.
oLjuba

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *