Проблеми у љубави

Питање:
Помаже Бог, често посећујем овај сајт, а одговоре на питања пастира радо читам, јер садрже пуно поука и савета. Због тога сам одлучила да вам се обратим. Имам 28 година и још од средњошколског периода сам у вези са дечком, који је завршио Богословију, а касније и факултет. Он је моја прва и једина љубав, прошли смо заједно многе препреке у животу, захваљујући њему открила сам нашу православну веру, крстила се, почела да се молим, исповедам, причешћујем, живим хришћанским животом. Планирали смо да се венчамо када завршимо факултет. Прва сам ја завршила и под притиском родитеља сам се запослила, јер нису више хтели да ме издржавају. У том периоду је дечко предложио да се венчамо. По природи плашљива, уплашила сам се да ли ћу моћи да сносим одговорности које брак носи, па сам га замолила да причека два, три месеца да се припремим за тако значајан корак у животу Хришћанина, какав је брак. У међувремену, надређени ме пребацују на радно место, које изискује додатне обавезе и већу посвећеност. Дуго изложена стресу, притисцима, гомилом папира и предмета, почињу главобоље, вртоглавица, немогућност концентрације на молитву, константне несанице. Од радосне, ведре, насмејане особе постала сам намргођена, преоптерећена мислима о тешком послу, престајем духовно да узрастам. У страсној седмици када се треба смиривати и посветити посту, мени није било ни до чега, јер од константних сусрета са људима, састанака и захтева посла несразмерним мојим могућностима, нисам се припремила за празник. Када сам саопштила мом дечку да желим да се удам за њега, одлучила сам да напустим посао због којег сам изгубила нежност, благост и друге врлине, које карактеришу жену и предложила да живимо од његове вероучитељске плате, а ја да се посветим дому и рађању деце. Ту настају проблеми, он неће да чује за моје напуштање посла и отказује венчање, јер не жели да ја седим у кући, а он да ради. Не знам како да поступим и како да му предочим да не треба да се боји преузимања одговорности за жену, а касније и породицу. Мени посао ништа не значи ако ћу да будем у расцепу између нереалних захтева шефова зарад стицања профита и жеље да се посветим будућем супругу и дому. Мислим да никаква зарада не може да замени топлину и брижност, коју жена по својој природи треба да пружи супругу, а често не успева, јер мора да се бори, граби и троши у овом суровом свету. Молим за савет, јер ми је стало до наше везе и волела бих да наша љубав превазиђе ова искушења, а ако Бог да, буде благословена и браком.
Ika


Одговор:
Добра ми Исидора, Христос је међу нама! Ево лепих речи овог литургијског поздрава. Да, када je Христос међу нама, ко може бити против нас. Брак је заједница не само двоје, мушког и женског, него је заједница утроје. Брак је заједница двоје који се воле (наравно мушког и женског) , али који себе везују Христом, тј. Црквом Његовом. И зато за Православни брак између мужа и жене кажемо – венчани са Црквом – Христом. Зато је та Света Тајна једна велика одговорност, један велики одговор пред собом, пред другим са којим желимо да живимо и на крају, или боље рећи почетку, одговор пред Богом. Лепо је то што желиш да се посветиш породици, јер је то у начелу, улога и позив за сваку жену, ако Бог да, и мајку, у браку. Оно што бих ти саветовао, јесте да преиспиташ себе и твог младића да ли он заиста жели брачну заједницу. Јер ако је жели и ако те воли као Хришћанин и вероучитељ, твој посао не треба да буде препрека. Једноставно, нека те поведе у храм и нека вас свештеник благослови и крунише „венцима од драгог камења“. У Христу, свештеник Драган Љ. Зарић

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *