Питање:
Помаже Бог, драги оци! Имам проблеме у браку и молила бих вас да ми помогнете вашим драгоцјеним савјетом.Удата сам већ 8година (и Црквено) .Муж и ја смо се прије брака ѕабављали око годину и по и ја сам, иако сам видјела да он није права особа ѕа мене, ипак пристала да се удам (била сам млада и неѕрела и нисам на живот гледала као сад, мислила сам, па ако не успије брак, раѕвешћу се, нажалост! ) Ни моји родитељи нимало нису били ѕа тај брак, али кад су видјели да сам одлуч ила да се удам, пристали су.Већ од самог почетка брака, муж је почео да ми прави проблеме, да се понаша агресивно према мени, цијели дан је радио, а онда кад дође кући са посла, иѕлаѕио је у град и враћао се у ситне ноћне сате и у ѕору, док мени није дао нигдје да иѕлаѕим, само сам могла ићи на посао и код својих понекад.Дошла сам да живим у његову породичну кућу у којој нас живи, поред мене и мужа још шесторо (укључујући и његову сестру са мужем и дјецом) .Ја сам тако видјевши да се муж према мени и даље понаша ружно, сконтала да нећу да ѕатрудним, јер нисам била сигурна у њега и мислила сам да ћу га оставити, па ѕашто да рађам дјецу, кад ми није сигуран брак.А муж ионако од ноћног живота и није пуно ѕахтјевао на брачним дужностима, јер га готово никад није ни било кући.Послије годину и по дана брака, почели су сви по граду да причају, а и мени су говориле другарице и родбина како се муж у својим ноћним иѕласцима виђа са дјевојкама и како има веѕе с њима, а онда сам и ја у његовом мобилном кр ишом хватала раѕне поруке непримјерене ожењеном човјеку.И плакала сам и данима и ноћима ѕбог таквог његовог понашања, а он је на то све говорио да не слушам приче, да су то ѕлобни гласови, а и ѕа поруке у мобилном телефону, да то није то, да он нема ништа с њима.Онда сам, послије свих тих прича да ме вара један дан отишла од њега и нисам се хтјела вратити, али је свекрва ѕвала и плакала, па сам ипак попустила и отишла да попричам са њим, јер сам га ипак вољела.Тад је приѕнао да јесте гријешио, али да ће се поправити и ја сам се вратила.Од тога дана јесте постао у неку руку бољи, дао ми је слободу кретања и више нисам чула да има неку другу, али је (у међувремену је остао беѕ посла) и даље наставио са ноћним иѕласцима и почео да иде у кладионице и да троши силне паре по кладионицама.Он је то све негирао али сам ја чула од ближњих и сама сам сконтала да он (не ради, нема никаква примања) диже кредите и улаже паре на клађење, ѕадужује се.Сад, послије готово 8година брака ја не ѕнам шта да радим даље, он је у дуговима, увукао је и мене у кредит ѕа који дајем готово пола плате, која је ионако скромна, још увијек се није промијенио, иде у кафану и кладионицу по цијели дан, неће да се потруди да ради, ми и даље живимо у његовој породичној кући у којој је гужва и немамо свој мир, немамо никако брачне односе већ готово 3 године, ја никако не могу да их имам је ми се то некако гади са њим послије свега, а видим да ни њему није посебно стало, а вријеме лети, вољела бих да имамо дјецу.Кад га молим да почнемо живот испочетка, да престане да иде у кладионицу он каже како ће се промијенити једног дана (то говори већ неколико година) , како он иѕ ове коже не може, нема посла (и не труди се да га нађе) а ја, ако ми се овакав живот не свиђа могу слободно да идем, врата су ми отворена.Он увијек тако прича да или прихватим овакво стање ствари или да идем од њега и нађем себи боље.Ја се свакодневно молим Господу да ми помогне и да ми покаже прави пут и надам се да ће ми Господ услишити молитве, јер више не ѕнам шта да радим, да ли да останем у овом браку или не и страх ме је јер ипак смо овим браком веѕани ѕа цијели живот.И молим вас да ми дате бар неки мали савјет шта да радим.
Свако добро од Господа вам желим и унапријед хвала!
Н.Н
Одговор:
Драга сестро, Ако бих Ти давао одговор и савет по Светом писму, поновио бих Ти речи Светог апостола Павла, који каже: “Носите бремена један другога и тако испуните закон Христов” (Галатима 6, 2) . На такав однос сте се обавезали склапањем брака и венчањем у цркви. И на вашем венчању читана је поука Светог апостола Павла супружницима. Да Те потсетим: “Жене, покоравајте се својим мужевима као Господу. Јер муж је глава жени као што је Христос глава Цркви и Он је спаситељ тела… Мужеви, волите своје жене као што и Христос заволе Цркву и себе предаде за њу… Тако су дужни и мужеви да воле своје жене као своја тела; јер који воли своју жену, самога себе воли… Тако и ви, сваки да воли онако своју жену као и себе самога, а жена да се боји свога мужа” (Ефесцима 5, 20-33) . Тако саветује Свети Апостол и тако би требало да буде у сваком хришћанском браку. Но, не слушају сви супружници ни Свето писмо ни Цркву своју, већ се понашају као незнабошци, не држе се својих обећања датих на венчању. Ти си, драга сестро, показала дужно, да не кажем и прекомерно стрпљење, да би се остварио циљ хришћанског брака, а то је потпуна духовна и телесна заједница, као и рађање и васпитавање деце. Тај циљ у вашем браку ни у једном сегменту није постигнут. Духовна заједница не постоји, јер он Тебе не поштује, не уважава Те као биће с којим је везан доживотном заједницом. Да и њега потсетим на речи Апостола Павла, а које је чуо на венчању: “Тога ради оставиће човек оца свога и матер и прилепиће се жени својој, и биће двоје једно тело” (Сол. 5, 31) . Обоје не поштујете ни телесну везу, па самим тим је искључена могућност испуњавања заједнице у рађању деце. Иако је ваш брак обострано мучење духа, ја Ти ипак не могу саветовати развод, јер док се не искористе све могућности за нормалан брачни живот, не треба приступати разводу. “Што Бог састави, човек да не раставља”, смисао је и оног убруса са којим вам је свештеник вазао руке на венчању, уз молитве Господу да брак буде сачуван до краја земаљског живота, а ваша брачна заједница остаје и за вечност. Смрт једног од супружника ослобађа преживелог брачних обавеза, а ако се у браку догоди нешто што се изједначава са смрћу (на пример, доказана прељуба, рађење о глави своме брачном другу и слично) , онда се приступа разводу брака пред црквеним судом. И у образложењу пресуде наводе се и последице развода, као и права невине стране.
Можда је требало да се одмах по венчању издвојите из породичне куће његових родитеља, онда кад сте обоје радили и имали могућности да плаћате засебан стан. Овако, кад је он остао без посла, када се одао поруку коцке и ооптеретио се кредитима, па и Тебе у њих увалио, сада је тешко осамостаљивати се. А сада је обома време оживљавање породице, за рађање деце. Запни, драга сестро, последњом снагом, да га ишчупаш из живог блата у које је упао својом кривицом, покушај да дадеш смисао заједничком животу, а ако ни тада не успеш, послушај савет свога мужа, “иди од њега и тражи себи боље”. То није суштина мога савета, јер се на муци познају јунаци и велика је ствар жртвовати се за ближње своје. Али, ако је живот у заједници заиста немогућ, онда се споразумно разиђите, можда за извесно време, а време је поуздан лекар, док обоје не схватите да сте једно другом потребни и да међу вама и надаље постоји љубав, која вас је и довела да пред олтаром и свештеником, пред Богом и Црквом изјавите слободну вољу за склапање брака и жељу да у браку останете доживотно.
Нека Свеблаги Господ сачува вашу брачну заједницу, нека вам подари пород и добру децу, љубав и слогу.
Срдачан поздрав од о. Душана
