Проблеми у браку

Питање:
Помаже Бог! Поштовани оци, опростите на опширности, али очајна сам. У браку сам четири године. Иако моји нису били за тај брак, ја сам била на страни свог мужа и остала с њим. У децембру 2007. сам га напустила, јер је почео лоше да се понаша према мени: сједио је по цијелу ноћ испред компјутера играјући игрице и гледајући блудне филмове, свјетло је цијелу ноћ остајало упаљено, тако да наша једногодишња кћеркица и ја нисмо могле спавати, био је насилан према мени, није нигдје радио ни зарађивао тако да сам морала од својих родитеља тражити новац… Вратила сам се својим родитељима, запослила се, а он ме је непрестано прогањао, молио да му опростим, хтио да се (наводно) убије због мене – чуда је правио само да му се вратим. Изнајмила сам стан близу својих родитеља, ту смо живјели без њиховог знања, радио је, помагао ми, био изузетно добар и пажљив према мени. Родитељи су сазнали да живимо заједно, али није било већих проблема због тога, јер смо обоје радили и складно живјели. Онда, добили смо другу дјевојчицу, преселили се поново код његових, јер сам ја остала без посла. Проблеми су почели од скоро, кад је и он остао без посла, предао се кладионици, тамо остаје по 2-3 сата, лута по граду и испија кафе ко зна гдје и са ким, тако да га кући нема и по 6 сати. Оно мало пара што имамо, троши на беспослице, не спава скоро по читаву ноћ, стално је нервозан, не спавамо заједно већ око мјесец дана, исмијава ме, каже да је то што је он сад хладан према мени казна Божија коју примам јер сам га оставила, а он је наводно много патио. Он себе сматра изузетно великим вјерником, а мене кињи и понижава. Каже ми да ће ми одузети дјецу, или бар једно дијете уколико га напустим. Ја немам духовника, и не знам шта да чиним! Ми нисмо црквено вјенчани, и ја сам то хтјела, а он се подругује томе. Молим Вас, помозите! Свако Вам добро од Господа!
Н.Н


Одговор:
Драга сестро, Морам почети од самог краја Твог писма, где се жалиш да немаш духовника. Не знам где живиш, али данас у сваком делу земаљске кугле има православних свештеника, а обзиром да су у истом месту и Твоји и мужевљеви родитељи, наводи на чињеницу да сте у Србији. И ту имаш сигурно надлежног свештеника, који познаје Тебе и мужа, познаје Твоју и мужевљеву породицу, па је најбоље да се прво њему обратиш. Он је задужен не само да служи Свету литругију, да кршава, венчава, сахрањује, да свети водице и реже славске колаче, већ је на првом месту душебрижник, духовни вођа и заштитник својих парохијана. Њему се можеш исповедити и од њега затражити савет.
У времена стара, кад су родитељи удавали своје кћерке не питајући их да ли им се момак допада, често девојке пре прошње нису ни виделе своје будуће мужеве, могло се разумети да се у почетку брачног живота и не слажу. У Твом случају, Ти си, мимо родитељске воље, изабрала за мужа човека кога си познавала, кога си волела. Дошло је до неспоразума, као што то бива у готово свим браковима, али неспоразуме треба решавати (с) трпљењем и добром вољом, уз молитву Богу, а не брзоплетим напуштањем брачне заједнице. Из Твог писма се даде закључити да је Твој муж у суштини добар човек. Патио је што си га напустила, био је пажљив и нежан према Теби, чак сте у својој међусобној љубави родили и друго дете, хоће, у случају развода, да узме децу себи. Што се код њега повремено јављају моралне кризе, то је његова слабост, али си ту Ти, дужна си да му помогнеш у преброђавању кризе. Да сте венчани у цркви, знали би обоје, да је брак Света тајна, у којој се два лица различитог пола доживотно сједињују у ПОТПУНУ ТЕЛЕСНУ И ДОХОВНУ ЗАЈЕДНИЦУ и да су дужни носити бремена једно другог. “У добру је лако добар бити, на муци се познају јунаци”. Неће ваљда бити да јер ваша међусобна љубав трајала само док сте били обоје запослени и док је у кући било новаца. Па у томе и јесте брачна заједница, да љубав и солидарност не престаје ни у једном тренутку, било изобиља, било беде. Настој да свога мужа, лепим и благим речима, приволиш на венчање у цркви, да Бог благослови вашу брачну заједницу. Ако нисте крстили друго дете, прилика је да се пре крштења ви венчате, разуме се без икакве свадбене помпе, једноставно са кумом и још једним сведоком. Примите благослов Божји, који ће помоћи вама и вашој деци. Тада муж неће тражити децу од Тебе, већ ћете живети, у срећној породици, сви заједно. Криза ће проћи. Наш народ каже: “Док је леђа, биће и самара”. Посла ће бити и за Тебе и за мужа, али ћете се у садашњој ситуацији незапослености лакше снаћи заједно него, не дај Боже, одвојено.
Мир и благослов Божји, радост породичне заједнице и сваку срећу жели вам ваш
о. Душан

Comments are closed.