Проблеми са мужем

Питање:
Помаже Бог! оче благословите. Моје питање је веома сложено али мислим да ми некако можете помоћи. Ја живим са човјеком ево већ 34 год. али незнам одакле прво да почнем, он је све осим човјека мислим да нема ни једне особине ради које бих била са њим оволике године, али ипак још га толико трпим са свим његовим хировима и недостатцима. Искрено ја не видим краја својим мукама. О њему ја могу рећи све нај горе прво он је пушач, пијаница, лажов и тд. Паре не даје у кућу иако ради, он свој новац троши само за његове прохтјеве и даје својој фамилији у Босни. Што се тиче побожности све ради контра и злоставља мене и моју мајку која живи са мном, као и дјецу коју је истјерао из куће једно по једно. Нарочито ми је постало неподношљиво то што нас злоставља док је пост и док се молимо богу пред иконом. Славимо Светог Јована али он се труди да отјера и оно мало гостију са славе тако да његовим хировима не видим краја. Напомињем да сам пробала више пута да се раставим али то је било просто неизводљиво. Нај теже ми пада то што је истјерао кћерку из куће а она је наравно изабрала погрешну особу за животног партнера као и ја. Човјек са којим живи је растављен и има двоје дјеце. У тој вези она постаје несретна и депресивна и не види излаза из ситуације. Да би проблем био још гори она не ради још а за посао у њеној струци је готово немогуће наћи било гдје. Напомињем да сам вјерник и да се молим Богу и постим и да се још једино у Бога уздам. Молим вас помозите ми неким савјетом.
Хвала вам на разумјевању.
Н.Н


Одговор:
Драга, 34 године у браку није мало, знате? Шта да вам кажем? Све је ово био ваш избор. Убеђен сам да је он то све што кажете и тада био. И питање са моје страно би било: а зашто сте изабрали таквог човека? Не мислим да сте ви то у њему осуђивали раније, јер да јесте сигурно би га због тога одбацили. Живот се мења и људи у њему, и вас је Господ призвао покајању, и отворио вам духовне очи да оно што сте радили раније заједно (или код њега толерисали) да вам сада смета. Покајање је процес, и можда ово ваше страдање је део њега. Грех није апстрактан однос према речи која се налази у религиозном речнику, него је живо дешавање, а најчешће болна последица грешке у односу на добро и правилно које вам се даје као избор. Ми када правимо грешке у односу на Божије откровење према нама, у односу на наш добар и здрав живот, ми касније скоро обавезно сносимо и последице тога. То је проузрокован природан процес, и оне су стварне а не апстраховане. Наиме, када ми учинимо неку погрешну одлуку у односу на Божији промисао о нама, природно је да бол те погрешне одлуке и носимо, и природно је да ћемо ту бол и осетити.
Неког посебног савета немам који би вас магично избавио из свега овог у чему сте се нашли. Ако вас заиста он тако духовно замара и доводи у искушења, можда би било добро да заштите своју веру удаљавањем од њега. Ако је до те мере деструктиван онда и развод добија свој духовни легитимитет. Али ја сам увек убеђен да треба да се уложи напор да се ствари исправе, и да треба тражити механизам за остварење тих жеља, а он је код разних људи различит. Разни су људи и разни су прилази њима. Понекад треба дуго трепљење да би се оваква мисао остварила. Потребна је и усрдна молитва. Ако га волите ви ћете то да покушате, а ако не онда ваш брак не постоји (можда на папиру) . Ви најбоље знате где сте у овом. Знате своје срце! И немојте да заборавите да он то што ради могуће је да је засновано на љубомори и инату према вама; рецимо ако ви не чините довољно да се неке ствари у браку остваре. Жена има „могућности“ на огромну контролу у браку, и понекад она то природно преимућство над мужем бесавесно користи и због тога ствари могу да буду сасвим контрапродуктивне. Убеђен сам да на нашим просторима мушкарац и жена једноставно не познају довољно те своје разне природе, а то је последица незнања и културе, и утицаја муслиманске културе која потискује здрав православни однос између мужа и жене.
Знате, ми у Цркви немамо такву терминологију да сад неко има „партнера“. Постоји благословена веза са благодатним исходима у стварању породице, и постоји егоистички груби блуд. Ситуација је код вас тешка да би сада све одједном поправили, али није касно да са вашом ћерком разговарате о празнини живота коју сте створили вашим погрешним изборима, и о томе како да нађете начине за исправљање, а сам тим и проналажење смисла за овај живот. Реците јој да се одмах запита: а шта ће да очекује од своје бесмислене везе? Мени није јасно шта па сад њу држи у вези ако се у њој понавља ваш промашен живот? Покушајте да свог мужа убедите да одете на разговор код неког способнијег и искуснијег свештеника, и учините га могућим без прекидања саговроника да изнесе све шта мисли у вези вашег брака, и саслушате његову веризију ваших мука? Прво нека он све каже шта мисли о вама, а и зашто, и како он види спасавање вашег брака. Немојте да га ниучему прекидате, чак онда када говори неистину. Спољашња правичност увек уништава ону праву унутрашњу. Затим и ви, све исто тако реците, све то шта вам стоји на души. И обоје се изјасните да ли је могуће да продужите да заједнички живите. Ако постоји та жеља, онда подигните питање вашег духовног живота и реците му колико вам он значи. Ако одбија да вам ту изађе у сусрет ви имате право да од Цркве затражите развод. У свему овом дозволите свештенику да вас саслуша и неочекујте од њега заузимање стране. Барем јавно пред вама. Он ће из вашег разговора да види шта је најбоље да се чини.
То исто можете да урадите и код психолога али многи сматрају да „нису луди“ па га унапред одбацују, управо тиме доказујући да нешто са њима није уреду. Понављам, боље све то да се уради са свештеником, јер је и психологија изграћена на искуству Цркве у односу на човека, а посебно њене Тајне покајања.
Не разумем зашто није изводљиво да се раставите ако другог излаза нема? Желим вам сва блага од Господа
оЉуба

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *