Проблеми са фамилијом

Питање:
Помаже Бог. Прво да похвалим овај сајт и све који воде рачуна о изгледу и садржају овог сајта. Молио бих вас да ми одговорите конкретно на једну конкретну дилему. Сви смо побозни и одлазимо у Цркву, постимо, исповедамо се…итд. Имам фамилију која ме већ годинама ниподаштава, понизава како кроз речи тако и кроз поступке. Не бих детаљисао јер има много тога што се годинама скупило од ситница до крупних ствари који су мени биле од животне важности док су они спречавали сваки вид мог напретка где је од њих то зависило. Иду ми у нос сваким својим успехом и сваким својим поступком. Безобразни су и силни страшно. С почетка сам избегавао одлазак код њих, међутим они су свакодневно висили код мене. Ћутао сам и трпео све ове године али сада су превршили све границе и мере људске издржљивости. Покушао сам да их игнорисањем одбијем од себе али не иде јер се они и даље понашају као да су исправни и да је моја дужност да све то ћутке подносим и као да се ништа лоше не дешава. Трагедија је у томе што сам ћутао и трпео мислећи да ће се поправити и да ће схватити где греше јер их ипак волим а чињеница је да одлазе у храм на службе, посте, исповедају се, причешћују, моле, читају духовну литературу, иду на разна духовна предавања. Милион пута сам се преиспитивао и не налазим ни једну погрешку осим што сам ћутао пред њима а роптао у самоћи. Уместо да сам их редом крпио како ко заслужи. На моју несрећу толико су постали арогантни да почињем да их презирем. Имам страшан немир и аверзију када се најаве да долазе или зову телефоном. Још је важно да додам да је моја греска што сам такође ћутао да им не бих дирао сујету и да их не бих емотивно повредио. Они не маре за моја осећања и газе преко мене као да им нисам нико и ништа. Залепили су се ко крпељи и не могу да их се безболно отресем. Реците ми како је најбезболније да поступим као хришћанин а да се не посвађам или да их не повредим?
Н.Н


Одговор:
Бог ти помого, Преподобни Максим Исповедник каже: Кад се код тебе појави осећање зловоље и нетрпељивости према брату твоме, нека не престане твоја некадашња похвала о њему, у разговору са другима, пази да се међу твоје речи не увуче прекор и куђење, већ говори о њему усрдно и похвално, моли се за њега као за самога себеи ускоро ћеш се ослободити од злокобне мржње. На теби је брате да себе исконтролишеш и прихватиш ситуацију каква јесте. Уколико ниси кадар почни да избегаваш сусрете са њима на културан начин изговарајући се неким твојим пречим послом.
Надам се да ће ти Господ уз твоју искрену молитву дати снаге да из овога изађеш као прави хришћанин неупрљаног образа и савести. о.Драган

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *