Проблеми са ћерком

Питање:
Како да се понашамо? Наша ћерка има 35 година, факултетски је образована. Недавно смо сазнали да је упознала Хрвата, који је разведен (или је у поступку развода) и има двоје деце. Видели смо да је спремна све да напусти и оде да живи у Загреб. Обазриво смо јој ставили до знања да то не прихватамо, да смо љути што се некоме умешала у брак (знала то, на почетку, или не знала) али јој наша упозорења не допиру до мозга. Њен изабраник је осим тога у лошим односима са својим оцем. Ми не желимо да се упознамо са њим и не знамо како да поступимо ако нас стави пред свршен чин. Привржени смо Православљу, али она има тумачење да Хришћанство није поделио Бог него човек. Волео бих да ми ваш одговор стигне што пре.
Крсто


Одговор:
Бог ти добро дао Крсто, “И оставиће човек оца и матер и прилепиће се жени својој” (ово се односи и на ћерке) . Љубав између две одрасле особе (разуме се различитог пола) , које желе да ту љубав вежу у заједници брака, је природна. Али није свака љубав благодатна и спасавајућа. Још у почетку Хришћанства, наилазимо на питање: “Шта треба Хришћани да ураде, у такозваним мешовитим браковима? ” Случај ваше ћерке сврставам у мешовити брак, без обзира што су и католици Хришћани. Свети оци наше Цркве говоре да такве бракове не треба разводити, али да свештеници не треба ни да препоручују мешовите бракове. Како објаснити то, да не треба разводити, али и оно, да не треба ни препоручивати. Света Тајна Брака је када двоје постану једно. Кроз Хришћанина и његову љубав према садругу у браку, може доћи спасење ономе, који је нехришћанин, тј. неправославан. Дакле, за неправославног је брак са православним могућност спознаје праве и истините вере, тј. могућност да живе у Христу и са Христом, који води у спасење, у вечни живот. Православном садругу се у таквом браку пружа могућност, да својом вером и љубављу сведочи истину и тако спасе једно биће. Значи, мешовити брак пружа могућност и православном и неправославном да уђу у радост Царства Божијег. Разуме се само под условом да овај први својим животом сведочи Христа, а да овај други слободно прихвати Христа. Дакле Црква гледа снисходљиво према таквим заједницама, само из перспективе да ће се овај други неправославни обратити Истини. Сада се питамо зашто онда свети оци не препоручују мешовити брак? Из једног јединог разлога, што такви бракови носе велика искушења. Овде у САД, где сам већ 12 година свештеник, имао сам многе сусрете са таквим браковима и неколико таквих венчања. Увек отворено изнесем и православном и неправославном садругу шта је Света Тајна Брака и сва искушења, која собом носи. Посебно нагласим шта носи заједница у којој су две вере, нације, културе. Није лако у таквом браку остати чисте вере. Али ако онај, који је православан има јаку веру, уз сталне молитве Духу Светоме може да приведе свога садруга Истини. Тврдим да то може само јаком вером, молитвом, љубављу и великом жртвом. На нашим просторима је доста компликованија ситуација, јер имамо горко историјско искуство. То не значи да су сви Срби идеални, а други народи не. Шта родитељ треба да уради у оваквој ситуацији? Шта бих ја урадио да је у питању моја ћерка? Прво и основно, разговарао бих са њом и предочио јој сва могућа искушења у таквом браку. Друго, посаветовао бих је да стално испитује себе и своју веру и да моли Пресвету Богородицу за њену заштиту. Треће, упознао бих се за будућим зетом, показао бих му своју љубав према моме детету. И на крају, или на почетку, свако вече бих се молио са сузама за њих, да их Бог чува и благодаћу Његовом уведе у онај тренутак, да зет спозна лепоту и истину Православне Цркве, а ћерка се у њој утврди, како би једнога дана сви заједно певали Песму над песмама: “Тело Христово примите, примите и упознајте да је благ Господ”. о. Драган

Comments are closed.