Питање:
Помаже Бог. Молим Вас да ми ако можете у конкретном случају који ћу доле описати одговорите на питање како угодити Богу а не човјеку. Да ли је богоугодно сажаљевати финансијског директора и трпити све што трпим, или да тражим од управног одбора да га смјени јер не могу више овако. Можда је срамота, али вјерујте ми док ово пишем сједим гладна у канцеларији и немам ни фенинга у новцанику, а банци сам дужна око 1000 КМ. Наиме, имам финансијског директора на послу који не зна да организује послове на које сам распоређена. То смо доказали и ревизори у својим извјештајима и ја у писменим обрачунима генералном директору. Како финансијски директор као што сам рекла не зна да организује послове на које сам распоређена, само сједим и ништа не радим и примам малу плату. Неки радници са средњом и вишом стручном спремом имају плату као ја или већу иако имам високу стручну спрему и постдипломац сам. Могла бих смјенити финансијског директора и добро радити тај посао, јер сам прошла обуку коју он није просао. О овоме нећу писати у детаљима, али је истина. Сматрам га нестручним, а он ме за своју нестручност кажњава изолацијом од посла и колегиница, малом неусловном канцеларијом кроз коју готово једва пролазим, малом платом, вербалним дугогодишњим психичким малтлетирањем и ускраћивањем практичног рада из којег се поред градива на постипломском студију учи много. То се сада по закону зове мобинг, али закон није добро смисљен и ништа ми не помаже. А коме да завапим у јаду своме него Господу Богу. И молим га заиста да ми помогне. Вољела бих да могу да радим али и да зарадим. Умјесто тога само сједим у канцеларији и спремам испите. Могла бих да све дигнем на ниво управног одбора и да га смјеним, да добијем бољи посао, али само под условом да он није финансијски директор, јер би ометао процес, нарочито у вези са системом рада који овде намјеравам увести, а нормално функционисе у неким фирмама. Међутим, нешто се сажалим на њега. Стар је око 60 година. Има дјецу који изгледа још увијек школује, тешко болесну жену, још увијек нема рјешено стамбено питање, него је дубоко у кредитима зато што је почео правити кућу. Ко би га у његовим годинама примио на посао. Додуше и ја имам стамбени кредит и слабог сам материјалног стања, а тог финансијског директора видим као препреку да своје материјално стање поправим. Покушала сам наћи посао у другој фирми али не иде ми нешто. Неце да ме приме зато што имама мало дијете и мисле да ћу често изостајати с посла, а немогу ни на терене да идем по неколико дана. Да ли је богоугодно сазаљевати финансијског директора и трпити све што трпим, или да тражим од управног одбора да га смјени јер не могу више овако. Можда је срамота, али вјерујте ми док ово пишем сједим гладна у канцеларији и немам ни фенинга у новчанику, а банци сам дузна око 1000 КМ. Како у ствари да поступим према том финансијском директору а да буде Богоугодно моје поступање. Он очигледно не мисли на богоугодност својих поступака према мени и немам више снаге да га трпим. Не могу више ни физички ни психички. Па шта сам му ја крива. Било је слободних мјеста у амфитеатру и књига у библиотекама и књижарама. Зашто и он није загријао столицу учећи. Није било лако стећи диплому дипломираног економисте, а ни сада није лако стицати диплому магистра. Па зашто онда све ово овако трпим. Моје трпљење траје годинама, а нигде резултата. Не знам шта је са оним стрпљен спасен.
Н.Н
Одговор:
Бог ти помог’о сестро! 1) Сажети одговор на твоје недоумице је следећи: Проблем који имаш је ”класичан проблем” запослених људи ”од кад је свијета и вијека”. Зато је и решење твог проблема управо правоживље–то класично решење свих светих ”од кад је свијета и вијека”, тј. православно исповедање своје вере на делу, јер вера без дела је мртва (Јк. 2, 1-26) [1].
Узречица ”стрпљен спашен” је непотпуна и као таква не изражава у пуноћи православно учење о спасењу душе. Уместо ње, упиши на таблицама срца свога речи Господње ”ко претрпи до краја тај ће се спасти (Мт. 24, 13) ”. Не каже Господ, ко претрпи до пола, или 3/4, или 17/18, него до краја тј. 100%. Притом, крај је упокојење, завршетак овоземаљског вежбања за живот вечни; још је крај у ширем смислу други долазак Христа Спаситеља, свршетак овога света и времена, вечно блаженство свих светих у благословеном Царству Оца и Сина и Светога Духа. У мало ужем смислу, крај је разрешење неког искушења= проблема, јер Господ не допушта да ико буде кушан од непријатеља више но што може да издржи у том датом тренутку.
2) Проширени одговор: Да би дочекала разрешење свог проблема на послу ти пре свега мораш да га тачно дефинишеш= схватиш. На основу оног што си написала ти заправо незнаш у чему је твој проблем. Због тога, у твом случају није решење променити посао, јер би се по духовном закону исти или чак гори проблем поново пројавио. Видиш сестро, протестанти у свом незнању, настоје да мењају људе и свет око себе; за разлику од њих циљ хришћанског правоживља је променити самога себе, тј. очистити срце своје [2]. Очистити срце од чега? Од злих мисли и жеља, јер од њих се срце хлади и постаје тврдо као камен, а тиме и неспособно за љубав! Дакле, једно од класичних лукавстава којим непријатељ Бога и људи заробљава људске душе на послу јесте клевета на претпостављеног и/ или амбиција за преузимање његовог места. Обично у првом налету непријатељ бомбардује душу стрелама среброљубља (трећа страст зла) хватајући се за неку од наших егзистенцијалних потреба или сродних жеља, да би нас затим (у другом налету) путем амбиције наводио на неки домет који је изнад наших тренутних могућности. Код душе која је помућена амбицијом он додаје завист, насупрот заповести Господњој ”Не пожели што је туђе”; и мучи је помислима да је кривац за њено јадно стање управо шеф, директор (или неко други од претпостављених) . У зависности од ситуације на место кривца може поставити мужа/ жену, најближу родбину, пријатеље и сл. Циљ ове фазе непријатељских напада је постизање следеће страсти зла (у низу од осам [3]) код нападнуте душе, а то је гнев. Душа заражена гневом почиње да клевеће претпостављеног (или ближње које је непријатељ сугерисао као кривце за њено напаћено стање) и то наравно доводи до урушавања међуљудских односа! Људима посао постаје мучење, а породице често долазе на ивици распада брака… С’ обзиром да је убачена амбиција била изнад могућности нападнуте душе она неће успети да је оствари и на тај начин доспеће до следеће страсти зла која се зове туга. У том стању душа ропће што су је допала таква и таква искушења правдајући саму себе, а притом и даље окривљујући ближње за своје патње. Међутим то није крајњи циљ непријатеља. У наредној фази он мења тактику и уместо са леве стране лансира напад са десне. Овог пута он нам открива истину, тј. није крив претпостављени или муж/ жена/ ближњи него ти сама, о несретна душо. Како си само могла да га/ их оклеветаш, учиниш то и то зло, упропастиш везе које су толико лепих тренутака/ догађаја/ година имале у себи и сл. Душа постаје помало свесна своје кривице, али удаљена по сопственом произвољењу од спасоносне благодати Господње, упада у стање очаја (унинија) . Стање очаја претставља најпогодније тло мрског нам противника у којем он покушава да изнуди вечни пораз душе. Клеветник користећи помраченост душе клевеће на самог Бога Творца, покушавајући да Њега Јединог Човекољупца претстави као одговорног за духовно дно у којем се душа копрца, и притом несрећној души нуди једини излаз из суженог ”зачараног” круга – самоубиство! Вечиту смрт! Притом он наравно пориче истине Православља, блаженство светих и вечите муке непокајаних грешника, истичући лаж да се све и онака завршава гробом…
Сестро Весна, по речима Светог Владике Николаја, није образован онај који има много школа и диплома, већ онај који носи Божји образ на лицу своме! Буди срећна што имаш баш таквог финансијског директора. Имаш изванредне услове да на делу вежбаш своју православну веру. Апостол Јаков каже: ако ви закон царски извршујете по Писму: Љуби ближњега својега као самог себе, добро чините; Ако ли гледате ко је ко, гријех чините, и закон вас кара као преступнике. Јер који сав закон одржи а сагријеши у једноме, крив је за све. Јер Онај који је рекао: Не чини прељубе! рекао је и: Не убиј! Ако, дакле, не учиниш прељубу а убијеш, постао си преступник закона (Јк. 2, 8-11) .
Знаш заповести: ”Не пожели што је туђе” (место свога директора) , ”Љубите непријатеље своје” (ако директора сматраш за непријатеља) , ”ко те потера једну миљу, ти иди са њим две”, …, а све се оне уствари сажимају у две заповести Новог Завета на којима висе Закон и Пророци: ”Љуби Господа Бога свога…” и ”љуби ближњега свога…”
Можеш поправити своје стање на послу врло брзо уколико урадиш следеће. Искористи таланте које ти је Бог дао (теоретско знање са студија) и са свим поштовањем наспрам директора (дакле положај власти) од 60 година (положај старости= животног искуства) смирено му приступи нудећи своју ничим условљену помоћ и молећи опроштај за твој досадашњи однос према њему. Чак и да никад ништа негативног ниси написала или рекла о његовом раду или квалификацијама, ти си то мислила и он је то на један тајанствени начин осећао…
Без обзира на твоје досадашње мишљење о финансијском директору, биће да је то ипак неко ко је бар поштен, јер у данашње време, на нашим просторима, мало је и референата који се баве финансијама, а да нису некако ”обезбедили” своје стамбено питање. А он је финансијски директор од 60 година и има кредит на кућу и…
Уколико послушаш наш савет, темељито ћеш поправити своје стање на послу и ван њега. Кад се директор увери да ниси фолирант, него поуздана особа на коју може да се ослони, добијаћеш све више и више квалитетног посла и напредоваћеш у својој професији (положајем, знањем и радном етиком) , а онда Господ зна, можда једног дана и заиста заслужиш место финансијског директора на које те постави/ препоручи управо садашњи приликом одласка у пензију…
Да резимирамо. Проблем није ван тебе (финансијски директор или неко други) , него унутар тебе (погрешни покрети душе изазвани дејством духова злобе) . На основу претходно описаног деловања непријатеља= злих духова пројављеног у пословном окружењу, ти ћеш већ препознати озледу коју си претрпела. Шта ти је чинити? Покај се о сестро љубљена, а затим ће доћи и радост у Господу…
Ко хоће за Мном да иде, нека се одрекне себе и нека узме крст свој и за Мном иде (Мк. 8, 34) , благовести нам Спаситељ. И додаје, Без Мене неможете ништа чинити (Јов.15, 5) . То, сестро мила, значи да ко хоће Господ га преображава [4]: од огреховљеног човека уподобљеном скоту у правога човека уподобљеном Богу; од протестанта и противника [5] Божјег у Хришћанина (Православног) ; од духовног мртваца у новога човека—који већ овде на земљи постаје грађанин [6] Царства Небеског, најближи род свима Светима и заједничар (причасник) Божји.
То опет значи да је овоземаљски живот нас Хришћана—без изузетка—подвижнички. Јер своје благовољење да следимо Господа морамо доказати на делу [7]. Одрећи се себе, значи покајати се; значи одбацити свога старога човека, водити беспоштедан рат [8] са својим страстима зла, греховним навикама и склоностима, (духовном) смрћу која је плата за грех и самом логиком греха—ђаволом. Ниједан слуга није већи од свога господара (Мт. 10, 24) учи нас Господ Исус Христос Спаситељ, а како је Он претрпео добровољна страдања да би нам даровао живот вечни, тако и ми слуге Његове, који желимо за Њим да идемо, треба да узмемо свако свој крст и за Њим идемо, тј. треба да добровољно трпимо [9] страдања за Бога и ближњега свога. Јер љубав дуго трпи (1 Кор.13, 4) и Бог је Љубав (1 Јов.4, 16) .
Много је страдалника у данашњем свету сестро Весна, јер свет сав у злу лежи (Јов. 7, 7) . Али није довољно само страдати, или чак трпети страдања, да би тај труд [10] био богоугодан. Јер ако је мотив за трпљење страдања било ко или билошта друго осим Бога или нашег ближњег, то је за Бога жртва свеспаљеница за коју Он не мари (Пс. 50, 16) . Свеспаљеница, јер спаљује љубав; на ломачи од самољубља и сластољубља. Таква “жртва” је последица зловоље, за разлику од дара—који је увек добровољан и увек плод љубави. Сестро мила, ми смо се трудили уз Божју помоћ да поставимо тачну дијагнозу твог проблема и укажемо на неопходни лек. Међутим, каошто је приликом лечења болести тела, осим дијагнозе и лека неопходна и редовна контрола, тако су и приликом лечења душе неопходни покајање, исповест и Причешће. А то опет значи и редовни сусрети са својим парохијским свештеником/ духовником који ће и обављати свету тајну Исповести и тебе узводити у радосно стање Свих Светих који живе у Господу. Немој оклевати и у случају да досад ниси успоставила близак контакт са свештеником, крени у преображај саме себе управо уз помоћ своје Свете Цркве преко свог надлежног свештеника. Нека те Господ укрепи у свему. Амин.
Господе Боже Исусе Христе Спаситељу, молитвама Богородице подај нама грешнима срце скрушено и смерно, непресушне сузе покајања, и притеци нам брзо у помоћ заједно са свима Светима Твојим. Огради нас силом Часног и Животворног Крста Твога, светим Анђелима Твојим, и заштити нас Покровом Пречисте Твоје Мајке Свагдадјеве Марије, јер Ти си Њу Сам дао нама грешнима за Заштитницу, Наду, Утеху, Радовање и Спасење рода нашега, хришћанскога! Амин, Боже дај.
ђакон Стефан
[1] Саборна посланица Апостола Јакова, друга глава http: //svetosavlje.org/biblioteka/Svetopismo/NoviZavet/NoviZavet20.htm
[2] Преподобни Јован Касијан, Преглед духовне борбе, Циљ и сврха подвижништва; http: //svetosavlje.org/biblioteka/Dobrotoljublje/dobro203.htm [3] Преподобни Јован Касијан, Преглед духовне борбе, Борба са осам главних страсти; http: //svetosavlje.org/biblioteka/Dobrotoljublje/dobro207.htm
[4] Благодаћу сте спасени (Еф. 2, 5-8) , кличе нам Апостол Павле.
[5] Свети Оци наши—и међу светима свети Владика Николај и Преподобни Јустин Ћелијски—уче нас да је сваки незнабожац, иноверни, и инославни (римо-католик, протестант, јеретик) у суштини протестант и противник Истине Божје.
[6] Тако дакле нисте више туђи и дошљаци него сажитељи светитеља и домаћи Богу (Еф. 2, 19) … Једино држављанство које је битно јесте Царства небеског… (Фил. 3, 20) .
[7] Вера без дела је мртва (Јак. 2, 17; 26) [8] Борите се у доброј борби (1 Тим. 1, 18; 6, 12; 2 Тим. 4, 7) .
[9] Трпљењем својим спасавајте душе своје (Лк. 21, 19) јер ко претрпи до краја тај ће се спасти (Мт. 24, 13) .
[10] Пазите да не поднесете труд, а останете без плате… опомиње нас Апостол Павле.
Blagodarim