NASLOVNA » PITANJE PASTIRU, Sveštenstvo i monaštvo » Priziv Božiji

Priziv Božiji

Pitanje:
Pomaže vam Bog dragi moji oci. Moje pitanje tiče se monaštva. Prethodno sam pročitao sve vaše odgovore vernicima na isto ili slično pitanje u nadi da ću među takvim odgovorima naći i odgovor na moje pitanje, budući da nisam, odlučio sam da postavim konkretno pitanje, reč je o želji za monašenjem. Međutim, pre nego bilo šta pitam u vezi toga, moram ukratko da vam iznesem svoju skorašnju prošlost, jer mislim da baš u njoj leži činjenica koja bi mogla biti od koristi da mi pobliže i preciznije odgovorite na pitanje. Naime, neprijatelji moji, radili su mi o glavi, grob mi spremali, i silno su se trudili da me pokopaju, čini mi se dan-noć čekali su vest o mojoj propasti. Nisam ni bio svestan koji teret sam nosio, i to ni manje ni više, šest godina. Mir nisam imao nikada, ni noću ni danju. U snove mi je svašta dolazilo, toliko strašni snovi su bili da sam užasan strah imao pred spavanje, prosto sam znao šta me čeka, nisam smeo leći u postelju, i kad bih zaspao, ubrzo bi se kroz vrisak probudio. Snovi su bili ubilački, a ni java nije bila ništa bolja. Večita svađa sa najbližima, napadali su me i osuđivali bez ikakvog povoda i razloga, terali me stalno od sebe uz reči: \idi, pogino dabogda, ne idi mi više na oči\ i slično.. Toliko su to strašne reči bile, strašne osude, da su mi svakakve misli dolazile. Ali, vera moja sačuvala me od pada u očajanje. Kad više nisam mogao izdržati sav taj teret, zavapio sam Gospodu, i svake noći pred spavanje, na koljenima usrdno molio Sveprečistu Presvetu Vladičicu našu, Majku Božiju, da me spase. Nisam odustajao od molitve, čekao sam milost Božiju. I došla je! Preko mojih bližnjih Gospod mi je objavio put prema mome spasenju, to je bio put prema manastiru za koji nisam ni zna da postoji, a blizu je mene. Neko bi rekao da sam u manastir došao slučajno, a ja kažem da je to bila promisa Božija. U manastiru sam našao spas, tu je bio moj lek. Koliko je moj problem bio težak i poguban, rekle su suze igumana manastira kad me video. Od tada, od momenta kad sam spašen, u meni se javila ogromna želja za monašenjem. Ni sam ne znam šta me je pogodilo. Do tada sam razmišljao o svetovnim stvarima, o sticanju bogatstva, ugledu u društvu i slično, međutim sve se to promenilo pre dve godine. Od tada je za mene jedini smisao i cilj života sticanje Duha Svetoga. Ta želja za monašenjen ponekad zna da utihne, nema je, ali ponovo se vrati, još jača, još eksplozivnija. Inače sam dipl.ing po zanimanju, fakultet završio pre dve godine, radim, sve je uredu, ali prosto čeznem za monaštvom. Ne zanima me naročito ni brak, ni društo, ništa svetovno. Moji roditelji se bore da mi ugode na svaki način, a nemaju pojma da mene ništa svetovno ne zanima. Ja vas sada pitam: kako čovek može da bude siguran da je određen za monaštvo? Da li taj uski put spasenja bira sam čovek po svojoj volji, ili je to ipak Volja Višnjega, priziv Božiji? Kako ja da znam da baš tim putem trebam krenuti? I najvažnije pitanje, kako ubediti roditelje? Otac moj ne veruje ni u šta, majka tu i tamo, ona samo zna da postoji Bog, ali ga nije poznala, i u takvom slučaju nema šanse da mi pustili, čini mi se da bi rekli da sam puko i da me treba voditi na lečenje, jer oni ne umeju shvatiti značaj monaškog življenja. Ako bih otišao naglo, na silu, bez njihovog dopuštenja i blagoslova, bojim se da bi se čak i razboleli, čini mi se srce bi im prepuklo. Oče moj dragi, dajte mi neki savet, šta ja sad da radim? Koji put da odaberem, kako, gde da pođem? Blagoslovite oče, svako dobro!
Maksim


Odgovor:
Kako čovek može da bude siguran da je određen za monaštvo? Da li taj uski put spasenja bira sam čovek po svojoj volji, ili je to ipak Volja Višnjega, priziv Božiji? Kako ja da znam da baš tim putem trebam krenuti? Dragi brate, Oprosti, ali izgleda mi kao da pokušavaš da prebaciš odgovornost za svoj život na drugoga. Kao da te je sukob sa okolinom učinio malodušnim, pa zbog toga tražiš zaklon u manastiru. Ti nisi tražio sukob, okolina ti ga je nametnula. U tome nema tvoje želje. Sada ti se javila želja da odeš u manastir. Verujem da u tebi samom, duboko unutra postoji sumnja u snagu tvoje odluke. Stoga bi voleo da znaš da li je to u suštini Božija ili tvoja volja? Ako je tvoja, možda misliš da će biti slaba da izdrži iskušenja. A, ako je Božija, onda joj se nećeš protiviti, već ćeš kao dobar čovek učiniti najbolje što možeš da budeš poslušan volji Božijoj. Međutim, Bog to ne traži od nas. On od nas traži da mi napravimo izbor, a ne da ga On pravi umesto nas. On nam je rekao u čemu je stvar: „Svedočim vam danas nebom i zemljom, da sam stavio pred vas život i smrt, blagoslov i prokletstvo; zato izaberi život, da budeš živ ti i sjeme tvoje.“ (IV Moj. 30, 19.) Možda će ove reči mnogima zazvučati surovo, ali to je ta istina o kojoj govori i Sam Bog: pred svakim od nas stoji izbor između života i dobra i – smrti i zla. Izbor moramo mi da učinimo, jer čovekoljubivi Gospod želi da mi napravimo taj izbor, a ne da ga On pravi umesto nas. Ako želiš da se skloniš od sveta, to samo po sebi nije ni dobro ni loše. Jer, mnogi svetitelji su bežali od sveta. Ali ne zato što su imali nevolje u svetu, ili zbog toga što ih svet nije razumevao ili prihvatao, što ih je progonio ili proklinjao. Oni su bežali iz ljubavi prema Bogu, jer nisu hteli da gube svoje ili tuđe vreme na prolazne stvari, u koje spadaju i ovakvi sukobi i nerazumevanja. Za nevolje o kojima govoriš, verujem da su po dopuštenju Božijem, radi tvoga dobra. Ti si, za sada, u manastiru video ljubav i razumevanje. Međutim, ako odeš u manastir, tamo te takođe, sigurno čekaju nevolje, isto radi tvog dobra. Ako nisi izdržao ove, mislim da nećeš ni one. Šta god odlučio, mislim da u tvom srcu i umu ne treba da bude ni traga od pomisli da to činiš kako bi se uklonio od nevolja, od sukoba ili kojekakvih kletvi. Jer, Gospod je jači i on ne sluša kletve bezbožnih. „Ne hte Gospod Bog tvoj slušati Valama, nego ti Gospod Bog tvoj obrati prokletstvo u blagoslov, jer te milova Gospod Bog tvoj.“ (5. Mojs. 23, 5.) – kaže se još u Starom Zavetu. Šta je blagoslov i šta je kletva? „Gle, iznosim danas pred vas blagoslov i prokletstvo: Blagoslov, ako uzaslušate zapovesti Gospoda Boga svog, koje vam ja danas zapovedam; a prokletstvo, ako ne uzaslušate zapovesti Gospoda Boga svog nego siđete s puta koji vam ja danas zapovedam, te pođete za drugim bogovima, kojih ne poznajete.“ (5 Moj. 11, 26 – 28.) Gospod sve nas stalno poziva na spasenje u život večni i On strpljivo čeka da se odazovemo na taj poziv. „Upitan od fariseja, kada će doći Carstvo Božije, (Hristos) im odgovori i reče: Carstvo Božije ne dolazi na vidljiv način. Niti će se reći: Evo ga ovdje, ili: eno ga ondje; jer gle, Carstvo Božije unutra je u vama. (Lk. 17, 20 – 21.) Znači, mi Carstvo nebesko ili pakao nosimo sa sobom, u manastir ili u svet, gde god da živimo i tamo gde god jesmo. A šta je večni život? Sam Hristos odgovara: „Ovo je vječni život: da poznaju tebe jednoga istinitoga Boga i koga si poslao Isusa Hrista. (Jn. 17, 3.) Šta je Crkva, šta je duhovni život, manastirski red i poredak, šta je vera i Jevanđelje, šta je hrišćanstvo, šta treba da radi svako od nas? Ono što i sv. Maksim svedoči: „Bog i Gospod svih je rekao (’απεφήνατο =iskazao, odredio) da je Katoličanska Crkva pravilno (τήν ’ορθήν =pravoslavno) i spasonosno ispovedanje vere u Njega“ (Καθολικήν ’Εκκλησίαν, τήν ’ορθ ήν καί σωτήριον τή εί Αυτόν πιστέω ‘ομολογ) , i za to je nazvao blaženim Petra (apostola) , koji Ga je dobro ispovedio… i rekao je da će na tome što je dobro ispovedio izgraditi takvu (=pravoverujuću) Crkvu“ (τήν τοιαύτην Εκκλησίαν) , koju ni vrata pakla neće nadvladati, a kamo li nekakav svet i naša jadna i bedna okolina. I ne samo da je svet i pakao neće moći nadvladati, nego će ona (Crkva) od Gospoda dobiti ključeve od Carstva Nebeskog. (Mt.16, 16-18) Pozdravlja te, o. Srba

Jedan komentar

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *