NASLOVNA » PITANJE PASTIRU, Smrt, zagrobni život, Strašni Sud » Priprema 40-todnevnog pomena

Priprema 40-todnevnog pomena

Pitanje:
Pomaže Bog, Molim Vas za pomoć oko pripreme četrdesetodnevnog pomena za upokojene. Moja svekrva se upokojila 11. 11. 2011. pre 16 časova, tako da smo izračunali da je 40-ti dan 20. 12. Svekar se dogovorio sa sveštenikom oko pomena, tj. samo oko datuma, međutim, niko od nas ne zna šta tačno treba pripremiti za taj dan. Nažalost, niko od mojih ukućana nije verujući i ne zanima se za Crkvu, osim supruga i mene, tako da svekar sveštenika nije pitao šta je sve potrebno. On se oslanja na neke žene iz komšiluka u njegovom selu, koje predlažu razne obrede, običaje i šta sve ne… Problem je i što smo nedavno dobili novog paroha, koji nikako nema vremena. Više puta sam htela nakon Liturgije da popričam sa njim oko ovoga i još nekih stvari, ali on je uvek žurio. Dva puta me je već izbegao kada sam ga molila da zakažemo meni prekopotrebnu ispovest, kad on bude imao vremena. Zvala sam ga i telefonom, ali mi je već više neprijatno da ga bukvalno jurim. Naša parohijska crkva je usred grada, ima mnogo sveštenika i bilo koga drugog da pitam, svi me upućuju na našeg paroha i tako sve u krug. Molim Vas pomozite nam i odgovorite kako i šta treba pripremiti za taj dan? Stalo mi je da uradimo sve što treba za pokoj duše moje svekrve, koja je bila divna žena i koju sam posmatrala kao svoju drugu majku. Hvala
Jelena


Odgovor:
Draga sestro Jelena, Zaista mi je čudno da na sasvim jednostavno pitanje ne možeš da nađeš odgovor kod svog nadležnog sveštenika, pa i kod ostalih gradskih sveštenika. I ne mogu da shvatim, da jedan parohijski sveštenik nema vremena za svoje parohijane. Ako je zaista tako, ja bih mu savetovao da od vladike traži neku manju seosku parohiju, jer mu je gradska zaista veliki teret. Pogotovo ako nema vremena ni za ispovest svojih parohijana. No, kako bilo da bilo, ti od nas tražiš da ti kažemo šta je potrebno za četrdesetodnevni parastos. Ako ovaj odgovor stigne na vreme, jer je parastos u utorak 20. decembra, što se crkvenog molitvoslovlja (parastosa) tiče, vernici treba da pripreme koljivo (skuvana i medom zaslađena pšenica) i crveno vino, kojim će se preliti koljivo i grob pokojnika. Za posluženje posle parastosa donosi se pogača i med. Kuvana i zaslađena pšenica ima svoj simvolički značaj i znak je naše vere u vaskrsenje mrtvih i sladost budućeg večnog života. Jer, kao što posejano u zemlju zrno pšenice istrune, ali pre toga dade klicu života, iz koje izraste stabljika pšenice i donese stostruki rod, tako se i telo sahranjuje u zemlju, gde i istrune, da bi pri opštem vaskrsenju bilo ponovo sjedinjeno sa besmrtnom dušom i živelo večno, nadamo se, u blizini Božijoj. Sladost, koju kuvanoj pšenici daje med, simvol je sladosti večnog života sa Bogom. Vino, kojim se prelivaju koljivo i grob, simvol je Krvi Hristove, kojom se pokojnik pričešćivao za života. Toj simvolici pripada i pogača (podsećanje na Telo Hristovo) , koja se donosi za posluženje i nije sastavni deo parastosa. Razume se, o paljenju i držanju sveća u toku parastosa, dogovorićete se sa nadležnim sveštenikom. To je, draga sestro, ono što je neophodno za parastos. Posluženje, koje se čini u crkvenoj porti posle parastosa u crkvi, na groblju nakon pomena i prelivanja groba, kao i u kući domaćina, je stvar lokalnih običaja. Crkva jedino zahteva od svojih vernika, da to posluženje bude po crkvenim pravilima za dotični dan. Pošto ovaj parastos pada u Božićni post, sva posluženja moraju da budu posna. O Crkvu i o pokojnika ogrešiće se svaki domaćin, koji u dane posta (sreda i petak preko cele godine i u vreme višednevnih postova) sprema mrsno posluženje. Bog da prosti duši tvoje svekrve, a porodici da podari utehu. Blagoslov Božiji priziva na sve vas o. Dušan

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *