PRINOS SAVREMENOM MONAŠTVU
GLAVA DVADESET PETA
O neprestanoj molitvi
Neprestanu molitvu zapovedio je Sam Bog. Spasitelj sveta je rekao: Ištite, i daće vam se; tražite, i naći ćete; kucajte, i otvoriće vam se (Mt7,7). A zar Bog neće odbraniti izabranike Svoje koji Mu vapiju dan i noć, i zar će oklijevati? Kažem vam da će ih ubrzo odbraniti (Lk 18,78). Ponavljajući učenje Gospodnje, Apostol kaže: Molite se bez prestanka (1 Sol 5,17). Hoću, dakle, da se muževi mole na svakom mjestu, podižući svete ruke bez gnjeva i dvoumljenja (1Tim 2,8). Apostol pod muževima podrazumeva one hrišćane koji su dostigli hrišćansko savršenstvo. Jedino je savršenim hrišćanima svojstveno da se mole bez gneva i dvoumljenja, tj. u dubokom miru, u najčistijoj ljubavi prema bližnjem, bez i najmanjeg zlopamćenja prema bližnjem i njegovog osuđivanja, bez rasejavanja uzgrednim pomislima i maštanjima (bez dvoumljenja). Takvi su u stanju da se na svakom mestu i u svako vreme mole Bogu, podižući i uznoseći ka Njemu svoje svete ruke, tj. um i srce, očišćene od strasti i osvećene Duhom. Očigledno je da neprestana molitva ne može biti nasleđe monaha – početnika. Međutim, da bi u svoje vreme bio sposoban za neprestanu molitvu, on se najpre mora naviknuti na čestu molitvu. Česta molitva će u svoje vreme sama po sebi preći u neprestanu. Kako je u slučaju neprestane molitve najlakše tvoriti molitvu Isusovu, početnik se mora što je moguće češće obraćati molitvi Isusovoj. Ako imaš i najkraće slobodno vreme, nemoj ga gubiti na besposličenje! Nemoj ga gubiti tako što ćeš ga upotrebiti na neko neostvarivo i beskorisno maštanje, na neko sujetno, ništavno zanimanje! Upotrebi ga za upražnjavanje molitve Isusove. Ako se dogodi da te uz pomoć ili, bolje rečeno, usled svojstava pale prirode, privuku sablažnjiva maštanja i pomisli – ne prepuštaj se čamotinji (uniniju), ne malaksavaj. Pokajavši se pred Bogom zbog svoje lakomislenosti i poznavši pred Njim svoju palu prirodu i svoju zanesenost, misleno pripadni pred Njegovu milost i preduzmi mere predostrožnosti protiv sablažnjivog maštanja i sablažnjivih pomisli. Onaj, ko se ne navikne na čestu molitvu, nikada neće zadobiti neprestanu. Neprestana molitva je dar Božiji koji Bog daje Svom rabu i služitelju iskušanom u vernosti. „Nemoguće je da se Bogu približimo drugačije, osim kroz neprestanu molitvu.“[1] Neprestana molitva je znak milosti Božije prema čoveku, znak da su se sve duševne sile usmerile ka Bogu. Pomiluj me, Gospode, jer Tebi vapim sav dan. Uzveseli dušu sluge Tvoga jep Tebi, Gospode, podigoh dušu svoju (Ps 85,34).
NAPOMENE:
