NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Bogoslovlje svetootačkog podviga i iskustva » PRINOS SAVREMENOM MONAŠTVU

PRINOS SAVREMENOM MONAŠTVU

 

PRINOS SAVREMENOM MONAŠTVU
 

 
GLAVA DVADESET ČETVRTA
O upražnjavanju molitve Isusove
 
Ukoliko živiš u obitelji u kojoj se u crkvi služi večernje pravilo s poklonima, kad se vratiš u keliju odmah se prihvati molitve Isusove. Ako pak živiš u obitelji u kojoj se večernje pravilo služi u crkvi ali bez poklona, ti onda, kada dođeš u keliju, najpre odsluži pravilo s poklonima, a nakon njega se prihvati molitve Isusove. Ako pripadaš obitelji u kojoj ne postoji zajedničko večernje pravilo nego je svakome prepušteno da ga odsluži u keliji, onda najpre odsluži pravilo s poklonima, a potom se prihvati molitvoslovlja ili psalmopojanja i najzad molitve Isusove. U početku naloži sebi da molitvu Isusovu s pažnjom i neužurbano izgovoriš stotinu puta. Kasnije, ukoliko uvidiš da možeš da izgovoriš više molitava, dodaj i drugu stotinu. Tokom vremena, broj izgovorenih molitava se prema potrebi može još umnožiti. Da bi se ova molitva pažljivo i neužurbano izgovorila stotinu puta, potrebno je oko trideset minuta ili oko pola sata; nekim podvižnicima je potrebno i više vremena. Molitvu ne izgovaraj užurbano, jednu neposredno za drugom, nego posle svake molitve napravi kratak predah i na taj način pomozi umu da se usredsredi. Neprekidno izgovaranje molitve dovešće do rasejanosti uma. Predahe čini sa oprezom; diši tiho i polako: taj mehanizam čuva od rasejanosti. Okončavši moljenje molitvom Isusovom, ne upuštaj se u razna razmišljanja i maštanja koja su uvek beskorisna, sablažnjiva i varljiva, nego vreme do sna provedi saglasno s usmerenjem koje si zadobio u molitvenom podvigu. Dok osećaš kako ti nailazi san, ponavljaj molitvu i usni s njom. Nauči se da, kad se probudiš, tvoja prva misao, prva reč i prvo delo bude molitva Isusova. Izgovorivši je nekoliko puta, ustani s postelje i pohitaj na jutrenje. Tokom jutrenja, ako je to moguće, prihvati se molitve Isusove. Budeš li imao nešto slobodnog vremena između jutrenja i Liturgije, opet se prihvati molitve Isusove. Upravo tako postupaj i posle obeda. Oci savetuju da se posle obeda bavimo sećanjem na smrt.[1] To je sasvim pravilno. Međutim, živa molitva Isusova ne može se razlučiti od živog sećanja na smrt[2]; živo sećanje na smrt povezano je sa živom molitvom Gospodu Isusu, koji je smrću ukinuo smrt i Svojim privremenim potčinjavanjem smrti darovao ljudima život večni. Korisno je da se u vreme crkvenih bogosluženja upražnjava molitva Isusova: sprečavajući rasejanost uma, ona mu pomaže da obrati pažnju na crkveno pojanje i čitanje. Potrudi se na molitvi Isusovoj tako da ona postane tvoja neprestana molitva, za šta je veoma pogodna budući da je veoma kratka, a zbog čega su dugotrajne molitve nepogodne. Sveti Oci su rekli: „Bez obzira na to da li jede ili pije, da li boravi u keliji ili na poslušanju (na manastirskom poslu i radu), da li putuje ili radi nešto drugo, monah je dužan da neprestano vapije: Gospode Isuse Hriste, Sine Božiji, pomiluj me grešnog.[3]
 


 
NAPOMENE:

  1. 7. slovo prepodobnog Nila Sorskog.
  2. Lestvica, 28. pouka.
  3. Kalist i Ignjatije Ksantopuli, 21. glava. Dobrotoljublje, 2. tom, u ruskom izdanju.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *