NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Bogoslovlje svetootačkog podviga i iskustva » PRINOS SAVREMENOM MONAŠTVU

PRINOS SAVREMENOM MONAŠTVU

 

PRINOS SAVREMENOM MONAŠTVU
 

 
GLAVA SEDAMNAESTA
O molitvi
 
Budući kćer izvršavanja jevanđelskih zapovesti, molitva je, prema zajedničkom mišljenju svih Svetih Otaca, istovremeno i mati svih vrlina.[1] Usled sjedinjenja duha čovečijeg sa duhom Gospodnjim, molitva rađa vrlinu. Vrline koje rađaju molitvu razlikuju se od vrlina koje rađa molitva. Prve su duševne, a druge duhovne. Molitva je prevashodno ispunjenje prve i glavne od one dve zapovesti u kojima su usredsređeni Zakon, Proroci i Jevanđelje (Mt 22,37-40). Nemoguće je da se čovek svim svojim pomislima, svom svojom snagom i svim svojim bićem ustremi ka Bogu drugačije osim uz dejstvovanje molitve, kada ona vaskrsne iz mrtvih[2] i oživi, kao oduhotvorena, silom blagodati. Molitva je ogledalo monaškog napredovanja.[3] Razmatrajući svoju molitvu, monah spoznaje da li se spasao ili još strada u uzburkanom strastvenom moru, izvan osveštane luke. U takvom poznanju rukovoditelj mu je bogonadahnuti David koji je, molitveno besedeći s Bogom, rekao sledeće: Po tome poznadoh da si me (Ti) hteo, jer se ne obradova neprijatelj moj nada mnom. A mene si zbog bezazlenosti [moje] prihvatio, i utvrdio si me pred Tobom do veka (Ps 40,12-13). To znači: poznao sam, Gospode, da si me pomilovao i prisvojio, jer sam silom svoje molitve neprestano odbijao sve neprijateljske pomisli, maštanja i osećanja. Ova milost Božija prema čoveku pokazuje se onda, kada čovek oseti milost prema svim svojim bližnjim i kad oprosti svima koji su mu skrivili (v.Mt 6,14-15 i 7,2; Lk 6,37-38). Molitva mora da bude glavni monaški podvig. U njoj se moraju usredsrediti i sabrati svi njegovi podvizi. Posredstvom molitve, monah se na najtešnji način privezuje za Gospoda i sjedinjuje u jedan duh sa Gospodom (v. 1 Kor 6:11). Potrebno je da se od samog stupanja u manastir naučimo pravilnoj molitvi, kako bismo posredstvom nje napredovali i ostvarili svoje spasenje. Pravilnosti molitve i njenom napredovanju protive se naša povređena (iskvarena) priroda i pali angeli, koji se trude da ostanemo njihovi robovi, u stanju pada i odbačeni od Boga, koji je zajednički i ljudima i palim angelima.,
 


 
NAPOMENE:

  1. 1. glava 3. slova prepodobnog Makarija Velikog.
  2. Ovaj izraz pripada Sv. Jovanu Lestvičniku, v. 28. pouku u Lestvici.
  3. Lestvica, 28. pouka

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *