NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Bogoslovlje svetootačkog podviga i iskustva » PRINOS SAVREMENOM MONAŠTVU

PRINOS SAVREMENOM MONAŠTVU

 

PRINOS SAVREMENOM MONAŠTVU
 

 
GLAVA PETNAESTA
Ljubav prema bližnjem služi kao sredstvo da se dostigne ljubav prema Bogu
 
Sve svoje pojedinačne zapovesti Spasitelj sveta je sjedinio u dve glavne, opšte zapovesti: Ljubi Gospoda Boga svojega svim srcem svojim, i svom dušom svojom, i svim umom svojim. Ovo je prva i najveća zapovest. A druga je kao i ova: Ljubi bližnjega svoga kao samoga sebe. O ovim dvijema zapovijestima visi sav Zakon i Proroci, rekao je On (Mt 22,37-40). Iako je zapovest o ljubavi prema Bogu uzvišenija od zapovesti o ljubavi prema obrazu Božijem tj. prema čoveku onoliko, koliko je Bog uzvišeniji od Svog obraza, zapovest o ljubavi prema bližnjem služi kao temelj zapovesti o ljubavi prema Bogu. Onaj koji nije postavio temelj uzaludno će se truditi da podigne zgradu: ona nikako neće moći da se održi, budući da nema temelj. Ljubavlju prema bližnjem mi stupamo u ljubav prema Bogu. Ljubav hrišćanina prema Bogu je ljubav prema Hristu (v. 1 Jn2,23), dok je ljubav prema bližnjem ljubav prema Hristu u bližnjem: ljubeći bližnjega, ljubeći ga u Gospodu, tj. prema zapovestima Gospodnjim, mi zadobijamo ljubav prema Hristu, a ljubav prema Hristu je ljubav prema Bogu. Savez ljubavi prema Bogu s ljubavlju prema bližnjem prevashodno je izložen u poslanicama Svetog Apostola, Jevanđeliste Jovana Bogoslova. Prema učenju Bogoslova, nemoguće je ljubiti Boga ako prethodno ne ljubimo brata. Ljubav prema bratu sastoji se u tome da u odnosu na njega izvršavamo zapovesti Gospodnje (v.2Jn 6). To isto učenje obznanjuju i svi učitelji monaštva. Prepodobni Antonije Veliki je govorio: „Od bližnjeg zavise i život i smrt (duše). Zadobivši brata, zadobićemo Boga; sablaznivši brata, sagrešili smo protiv Hrista.“[1] Prepodobni Jovan Kolov, jedan od najvećih otaca egipatskog skita, rekao je sledeće: „Kuća se ne može sagraditi počevši od vrha; njena izgradnja mora početi od temelja i uzdizati se ka vrhu.“ Zatim su ga upitali: „Šta znači temelj?“ On je na to odgovorio: „Temelj je naš bližnji. Najpre moramo zadobiti njega i od njega početi. Na njemu se zasnivaju sve zapovesti Hristove.“[2] Prepodobni Marko Podvižnik: „Ne možemo se drugačije spasti osim kroz bližnjeg.“[3] Saglasno tome rasuđuju i poučavaju svi Sveti Oci. To je zajedničko hrišćansko učenje, učenje Crkve, učenje Hristovo. Svu svoju pažnju obrati na zadobijanje ljubavi prema tvom bližnjem, kao na osnovu tvog života i monaškog podviga. Ljubi bližnjega prema uputstvu jevanđelskih zapovesti, a nipošto prema sklonostima svog srca. Ljubav, koju je Bog usadio u našu prirodu, oštećena je padom i ne može da dejstvuje pravilno. Nipošto joj nemoj dopustiti da dejstvuje! Njena dejstva su lišena neporočnosti i mrska su pred Bogom kao oskrnavljena žrtva. Plodovi njenog dejstva su dušegubni i ubistveni. Bližnjeg ćeš ljubiti na sledeći način: ne gnevi se i u odnosu na njega ne budi zlopamtiv; ne dozvoli sebi da bližnjem uputiš bilo kakve prekorne, pogrdne, podrugljive i zajedljive reči; sačuvaj mir sa njim koliko god je to u tvojoj mogućnosti; smiruj se pred njim; ne sveti mu se ni neposredno ni posredno; popusti mu u svemu, u čemu se može popustiti; odvikni se od protivurečenja i prepirke kao od znamenja gordosti i samoljublja; dobro govori o onima koji te kleveću; za zlo plati dobrom; moli se za one koji ti smišljaju razna ožalošćenja, uvrede, iskušenja i progone (v.Mt5,2148). Nikada i ni pod kakvim izgovorom nikoga ne osuđuj, i ni o kome nemoj suditi da li je dobar ili rđav, imajući pred očima onog jednog rđavog čoveka za kojeg ćeš morati da odgovaraš pred Bogom – samoga sebe. Prema bližnjem postupaj onako, kako bi želeo da postupaju prema tebi (v.Mt 7,1-12). Otpusti i od srca opraštaj ljudima njihova sagrešenja protiv tebe, da bi i Otac tvoj Nebeski tebi oprostio tvoja bezbrojna sagrešenja, tvoj strašni grehovni dug, koji može da te zbaci i večno zaključa u adske tamnice (v.Mt 18,23-35). Ne zadobijaj pristrašća, a posebno bludnu strast prema tvom bližnjem; pod bližnjim se podrazumeva kako muški, tako i ženski pol. Ako se na neki način, pogođen neprijateljskom strelom, neočekivano njima zaraziš, ne očajavaj, znajući da mi u samima sebi nosimo mogućnost da se zarazimo svim strastima i da se to događalo i velikim svetiteljima. Uloži svaki napor da se isceliš. Najzad, ne vređaj brata mnogogovorljivošću, praznoslovljem, bliskim poznanstvom i slobodnim obraćanjem s njim. Ponašajući se tako u odnosu na bližnjeg, pružićeš i zadobićeš Bogom zapoveđenu i bogougodnu ljubav i njome ćeš otvoriti pristup ka ljubavi Božijoj. Sveti Simeon Novi Bogoslov je rekao: „Ne zadobijaj posebnu ljubav ni prema kome, a posebno ne prema početniku, čak i ako bi ti se činilo da je to osoba sasvim dobrog a ne nepristojnog življenja. U većini slučajeva, duhovna ljubav se pretvara u strasnu i ti padaš u beskorisnu žalost. To se najviše događa podvižnicima. Prema svakom bratu u opštežiću moraš se ponašati kao stranac, a posebno prema onoj braći koju si poznavao u svetu, i svakoga moraš podjednako ljubiti.“[4] Sveti Isaak (kaže): „Prijateljstvo s mladićima je blud kojeg se gnuša Bog. Za takvu ranu nema melema. Onaj, koji po milosrđu i bez razlike sve podjednako ljubi, dostigao je savršenstvo. Mladići koji idu za mladićima dovode do plača i ridanja one što poseduju rasuđivanje. Starac koji ide za mladićima stekao je strast koja je smradnija od strasti mladih, pa čak i kad bi s njima besedio o vrlini, njegovo srce je ranjeno.“[5]
 


 
NAPOMENE:

  1. Alfavitni Paterik i Nezaboravna kazivanja…, gl. 9.
  2. Alfavitni Paterik i Nezaboravna kazivanja…, gl. 37.
  3. 6. slovo o raju i duhovnom zakonu.
  4. 125. i 126. glava, Dobrotoljublje, 1. tom, u ruskom izdanju.
  5. 8. slovo avve Isaaka Sirijskog.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *