NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Bogoslovlje svetootačkog podviga i iskustva » PRINOS SAVREMENOM MONAŠTVU

PRINOS SAVREMENOM MONAŠTVU

 

PRINOS SAVREMENOM MONAŠTVU
 

 
GLAVA TRINAESTA
O življenju po savetu
 
U prethodnom poglavlju, mrvicama je nazvan duhovni život koji je, prema Promislu Božijem, dodeljen našem vremenu. On se sastoji u tome da se u delu spasenja rukovodimo Svetim Pismom i svetootačkim spisima, uz savete i pouke koje ćemo preuzeti od savremenih otaca i braće. To je u pravom smislu poslušnost drevnih monaha, ali u drugačijem vidu, prilagođenom našoj, prevashodno duševnoj slabosti. Drevnim poslušnicima su njihovi duhonosni učitelji bez oklevanja i neposredno obznanjivali volju Božiju; sadašnji monasi su prinuđeni da volju Božiju pronalaze u Pismu, zbog čega su često i trajno izloženi nedoumicama i greškama. Usled svojstva delanja, napredak je tada bio brz: on je sada spor, i to opet usled svojstva delanja. Takvo je blagovoljenje Boga našega za nas: mi smo dužni da mu se pokorimo, i da pred njim zahvalno pokažemo strahopoštovanje. Naše savremeno monaško življenje prema Pismu i prema savetima otaca i braće osveštano je primerom glave monaštva, prepodobnog Antonija Velikog. On nije bio poslušnik starca, nego je kao početnik živeo izdvojeno, prihvatajući pouke Pisma i razne opite otaca i braće: od jednoga se naučio uzdržanju, od drugoga krotosti, trpljenju i smirenju, od trećeg strogoj budnosti nad sobom i bezmolviju, trudeći se da usvoji vrlinu svakog vrlinskog monaha i svima, po mogućnosti, pokazujući poslušnost, pred svima se smirujući i neprestano se moleći Bogu.[1] I ti, početniče, postupaj na taj način! Nastojatelju i ostalom manastirskom starešinstvu ukaži nelicemernu i nečovekougađajuću poslušnost, poslušnost kojoj će biti strani dodvoravanje i laskanje, poslušnost Boga radi. Budi poslušan svim ocima i braći u njihovim naređenjima koja se ne protive zakonu Božijem, manastirskom ustavu i poretku i odlukama manastirskog starešinstva. Nipošto, međutim, nemoj biti poslušan na zlo, čak i ako bi se dogodilo da zbog svog nečovekougađanja i čvrstine pretrpiš i neku žalost. Savetuj se s vrlinskim i razboritim ocima i braćom; njihove savete, međutim, prihvataj s krajnjom opreznošću i obazrivošću. Neka te savet ne privuče zbog njegovog prvobitnog dejstvovanja na tebe! Usled tvoje ostrašćenosti i slepila, tebi se može dopasti ostrašćen i škodljiv savet i to samo usled tvog neznanja i tvoje neopitnosti ili pak usled toga što on ugađa nekoj skrivenoj i tebi nepoznatoj strasti, koja živi u tebi. Sa plačem i srdačnim uzdisajima preklinji Boga da ti ne dopusti da odstupiš od Njegove svesvete volje da bi sledio palu čovečiju volju, tvoju ili volju tvog bližnjeg, tvog savetnika. Savetuj se sa Jevanđeljem kako u pogledu svojih, tako i u pogledu pomisli svog bližnjeg i njegovih saveta. Slavoljublje i preuznošenje vole da uče i da poučavaju. Oni se ne brinu o vrednosti svog saveta! Oni i ne pomišljaju na to da bližnjem mogu zadati neizlečivu ranu svojim neumesnim savetom, koji neopitni početnik prihvata s nesmotrenim poverenjem, s telesnim i krvnim rasplamsavanjem! Njima je potreban uspeh, ma kakva da su svojstva tog uspeha, ma kakvo da je njegovo načelo! Njima je potrebno da na početnika ostave utisak i da ga u moralnom pogledu potčine sebi! Njima je potrebna ljudska pohvala! Njima je potrebno da se pročuju kao sveti, razboriti i prozorljivi starci i učitelji! Njima je potrebno da pothranjuju svoje nezasito slavoljublje i svoju gordost. Svagda je bila pravedna molitva proroka, a posebno je ona pravedna sada: Spasi me, Gospode, jer nesta prepodobnoga; jer se umanjiše istine od sinova ljudskih. Laži Govoraše svaki susedu svome; usta dvolična u srcu, a u srcu govoraše zlo (Ps 11,23). Protiv takve sklonosti moraju se preduzeti mere predostrožnosti. Sveti Simeon Novi Bogoslov kaže: „Izučavaj božanstveno Pismo i spise Svetih Otaca, posebno one delatne, kako bi s njihovim učenjem uporedio ponašanje i učenje svog učitelja i starca, da bi ih (to učenje i ponašanje) video kao u ogledalu, i razumeo; da bi ono što je saglasno s Pismom prihvatio i zadržao u mislima, a ono, što je lažno i rđavo, prepoznao i odbacio, da ne bi bio obmanut. Znaj da se u naše vreme pojavilo mnogo varalica i lažnih učitelja.“[2] Prepodobni Simeon živeo je u 10. veku po rođenju Hristovom, devet vekova pre našeg vremena: eto kad se još razlegao glas pravednika Svete Crkve Hristove o nedostatku istinitih, duhonosnih rukovoditelja i o mnoštvu lažnih učitelja! Tokom vremena, sve se više i više oskudevalo u zadovoljavajućim učiteljima monaštva: tada su Sveti Oci sve više i više počeli da predlažu rukovođenje Svetim
Pismom i svetootačkim spisima. Pozivajući se na Oce koji su pisali pre njega, prepodobni Nil Sorski kaže: „Veliki je podvig, govorili su oni, pronaći neprelešćenog učitelja ovog čudesnog delanja (istinske monaške, srdačne i umne molitve). Oni su neprelešćenim nazivali onoga čije je delanje i mudrovanje posvedočeno Svetim Pismom i onoga ko je stekao duhovno rasuđivanje. Sveti Oci su rekli i to, da je i tada bilo teško pronaći neprelešćenog učitelja tih stvari; sada pak, kada je zavladala krajnja oskudica u njima, mora se tragati s najvećom brižnošću. Ako se takav ne nađe, Sveti Oci su zapovedili da se uči iz Svetog Pisma, slušajući Samog Gospoda koji kaže: Istražujte Pisma, i u njima ćete pronaći život večni (Jn 5,39) i Što se ranije napisa, u Svetim Pismima, za našu se pouku napisa (Rim 15,4).“[3] Prepodobni Nil živeo je u 15. veku. On je nedaleko od Bjela-Ozera osnovao skit, gde se u dubokom usamljeništvu bavio molitvom. Starcima najnovijih vremena koristiće da oslušnu s kakvim se smirenjem i samoodricanjem prepodobni Nil izjašnjava o poukama koje je predavao braći. „Niko ne bi smeo da usled svog nemara zataji reči Božije, nego neka ispovedi svoju slabost i neka, uporedo s tim, ne sakriva istine Božije, da ne bismo bili krivi za prestupanje zapovesti Božije. Nećemo tajiti reč Božiju nego ćemo je objavljivati. Božanstvena Pisma i spisi Svetih Otaca su mnogobrojni kao morski pesak: marljivo ih izučavajući, predavaćemo ih onima koji nam pristupe i kojima su neophodni (kojima su potrebni, koji ih traže). Pravilnije rečeno, ne predajemo ih mi, jer smo toga nedostojni, nego ih predaju blaženi Sveti Oci iz božanstvenog Pisma.“[4] Eto izvanrednog obrasca za savremeno poučavanje! On je savršeno dušekoristan i za učitelja i za učenika; on je – pravilno izražavanje umerenog napredovanja; on je sjedinjen s odbacivanjem preuznošenja, bezumne prenagljenosti i drskosti, u koje padaju oni što samo spolja podražavaju Varsanufija Velikog i ostale oce – čudotvorce, nemajući blagodat Otaca. To, što je u Ocima bilo izraz izobilnog obitavanja Duha Svetoga u njima, to u nerazumnim i licemernim podražavaocima služi kao izraz izobilnog neznanja, samoobmane, gordosti i drskosti. Vozljubljeni oci! Reč Božiju izgovaraćemo pred našom braćom s najvećim mogućim smirenjem i bogobojažljivošću, budući svesni da smo nedostojni ovog služenja i čuvajući se slavoljublja, koje silno zbunjuje ostrašćene ljude kada oni poučavaju bratstvo. Setite se da ćemo morati da damo odgovor za svaku praznu reč (Mt 12,36), i da će utoliko biti teži odgovor za reč Božiju izgovorenu sa slavoljubljem i slavoljubljem podstaknutu. Uništiće Gospod sva usta lukava i jezik velerečivi, one koji rekoše: Jezik naš veličaćemo, usta su naša u nas; ko nam je Gospodar? (Ps p,45) Gospod će istrebiti one koji traže svoju a ne slavu Božiju. Uplašimo se pretnje Gospodnje! Reč pouke izgovaraćemo tek na zahtev suštinske potrebe, ne kao učitelji nego kao oni kojima je potrebna pouka i koji nastoje da postanu pričasnici pouke što ju je Bog predao u Svojoj svesvetoj Reči. Svaki kao što je primio blagodatni dar, njime služite jedni drugima, kao dobri upravitelji raznovrsne blagodati Božije. Ako neko govori, neka govori Božijim a ne kao svoje sopstvene reči; ako neko služi, neka služi kao po moći koju Bog daje, a ne kao po svojoj sopstvenoj, da se u svemu slavi Bog kroz Isusa Hrista (1 Pt 4,10-11). Onaj koji dejstvuje iz sebe dejstvuje za slavoljublje, prinoseći i sebe i one što ga slušaju na žrtvu satani; onaj pak koji dejstvuje iz Gospoda dejstvuje u slavu Gospodnju i tvori svoje spasenje, spasavajući Gospodom, jedinim Spasiteljem ljudi, i svoje bližnje. Strahovaćemo da početniku ne damo neku nepromišljenu pouku, neutemeljenu na reči Božijoj i na duhovnom razumevanju reči Božije. Bolje je biti svestan svog neznanja nego izreći dušegubno znanje. Sačuvajmo se od velike nesreće da lakovernog početnika od sluge Božijeg pretvorimo u slugu čovečijeg (v. 1 Kor 7,23), privlačeći ga da umesto svesvete volje Božije tvori palu čovečiju volju.[5] Skroman odnos savetnika prema poučavanom jeste nešto sasvim drugačije od odnosa starca prema bespogovornom poslušniku, slugi u Gospodu. Savet u sebi ne sadrži uslov da se bespogovorno izvrši: on može biti izvršen ili neizvršen. Savetnik nema nikakvu odgovornost za svoj savet, ako ga je dao sa strahom Božijim i smirenoumljem, i to ne samovoljno nego budući upitan i zamoljen. Takođe ni onaj, koji je savet dobio, ne biva njime svezan; da li će dobijeni savet izvršiti ili ne, prepušta se njegovoj slobodnoj volji i rasuđivanju. Očigledno da je put saveta i posledovanja Svetom Pismu prilagođen našem slabom vremenu. Primetimo da Oci zabranjuju da se bližnji savetuje na osnovu sopstvene pobude i pre nego što to sam bližnji zatraži. Samovoljno savetovanje je znak da čovek sebi pripisuje znanje i duhovna dostojanstva, što sadrži očiglednu gordost i samoobmanu.[6] To se ne odnosi na nastojatelje i starešine, koji su dužni da u svako vreme i kad god se za tim ukaže potreba, poučavaju povereno im bratstvo, ne čekajući da se to od njih zatraži. Međutim, prilikom poseta drugim manastirima, i oni su dužni da se rukovode savetom prepodobnog Makarija Aleksandrijskog prepodobnom Pahomiju Velikom. Pahomije je upitao Makarija za poučavanje braće i za sud nad njima. Avva Makarije je odgovorio: „Poučavaj svoje potčinjene i njima sudi, ali nikome od stranaca.“[7] Tog pravila su se pridržavali, kao što ga se i danas pridržavaju, svi nastojatelji koji žele da ugode Bogu.
 


 
NAPOMENE:

  1. Četij Minej, za dan 17. januara.
  2. Glava 33, Dobrotoljublje, 1. tom, u ruskom izdanju.
  3. Predgovor Ustavu ili Predanju.
  4. Predanje prepodobnog Nila Sorskog. Neće biti suvišno da ovde prime-timo da se prepodobni Nil Sorski, iako je imao blagodat Božiju, nije usuđivao da svojevoljno tumači Sveto Pismo nego je sledio objašnjenja koja su dali Sv. Oci. Put smirenoumlja je jedini istinski put ka spasenju.
  5. Ovde se ne govori o spoljašnjem manastirskom poslušanju, niti o manastirskim poslovima i zanimanjima koje je odredilo manastirsko starešinstvo, nego o moralnom i tajnom poslušanju koje se izvršava u duši.
  6. To je mišljenje sveštenomučenika Petra, mitropolita damaskinskog, kao i drugih Otaca. Dobrotoljublje, 3. tom, u ruskom izdanju.
  7. Alfavitni Paterik i Nezaboravna kazivanja…, o avvi Makariju Gradskom, gl. 2.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *