NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Bogoslovlje svetootačkog podviga i iskustva » PRINOS SAVREMENOM MONAŠTVU

PRINOS SAVREMENOM MONAŠTVU

 

PRINOS SAVREMENOM MONAŠTVU
 

 
GLAVA DESETA
O opreznosti prilikom čitanja svetootačkih knjiga o monaškom životu
 
Svetootačke knjige o monaškom životu moraju se čitati veoma oprezno. Primećeno je da monah – početnik nikako ne može da primeni knjige na svoj položaj i da neizostavno biva privučen usmerenjem knjige. Ukoliko knjiga daje savete o bezmolviju i ukazuje na obilje duhovnih plodova koji se sabiraju u dubokoj pustinji, u početniku se nužno javlja silna želja da se povuče u usamljeništvo. Ako knjiga govori o bezuslovnoj poslušnosti pod rukovođenjem duhonosnog oca, u početniku se neminovno javlja želja za najstrožim životom u potpunoj potčinjenosti starcu. Bog našem vremenu nije dao niti jedan niti drugi od ova dva načina života. Međutim, svetootačke knjige, napisane o takvim oblicima života, mogu tako snažno da dejstvuju na početnika da se on usled svoje neopitnosti i neznanja i radi neostvarivog maštanja o savršenom životu, kakav se slikovito i varljivo predstavio u njegovoj uobrazilji, lako odlučuje da napusti mesto boravka na kojem ima sve pogodnosti da se spase i da duhovno uznapreduje izvršavanjem jevanđelskih zapovesti. Sveti Jovan Lestvičnik u jednoj od pouka govori i o bezmolviju: „Uz trpezu dobrog bratstva večito čuči poneki pas koji pokušava da sa nje ugrabi hleb (to jest, dušu) i da pobegne, noseći taj hleb u svojim čeljustima, kako bi ga na miru (to jest, u bezmolviju), prožderao.“[1] U pouci o poslušnosti ovaj monaški učitelj kaže: „Kod poslušnika đavo izaziva želju da steknu vrline koje ne mogu dostići, kao što i onima, koji žive u bezmolviju, savetuje da teže za onim, što nije za njih. Zaviri u dušu neiskusnih poslušnika, i naći ćeš tamo pogrešnu misao: čežnju za bezmolvijem, za krajnjim postom i sabranom molitvom, za potpunim odsustvom taštine, za nezaboravljivim sećanjem na smrt i neprestanim umilenjem, za savršenom bezgnevljivošću, za dubokim ćutanjem, za natprirodnom čistotom. Pošto im te vrline po Promislu nisu date u početku njihovog podviga, oni nepromišljeno preskaču neophodne stupnjeve podviga, prevareni od strane đavola, koji ih podstrekava da te vrline traže pre vremena, te da ne izdrže i ne dobiju ih ni onda, kad bi inače bio trenutak za to. Pred bezmolvnicima, međutim, taj obmanjivač hvali gostoljublje poslušnika, njihovo služenje, bratoljublje, zajednički život, negovanje bolesnika; i njih, kao i prve, ta varalica hoće da načini nepostojanima.“2 Pali angeo se ne trudi da monahe obmane i odvuče u propast jedino time što im predlaže greh u njegovim različitim vidovima, nego i time što im predlaže najuzvišenije vrline, koje im nisu svojstvene. Ne verujte, braćo, sopstvenim pomislima, shvatanjima, maštanjima i težnjama, čak i ako vam se učini da su oni najbolji, čak i ako bi vam u živopisnoj slici predstavljali najsvetiji monaški život! Ako vam ta obitelj, u kojoj prebivate, omogućuje da vodite život po jevanđelskim zapovestima, ako vas sablazni ne bacaju u smrtne grehe, ne napuštajte tu obitelj. Velikodušno pretrpite njene nedostatke, kako duhovne, tako i veštastvene. Ne pomišljajte uzaludno da tražite poprište za podvige, kakve Bog nije podario našem vremenu. Bog želi i traži da se svi spasu. On svagda i spasava sve, koji žele da se spasu od utapanja u žitejskom i grehovnom moru. Međutim, On ne spasava uvek u lađi ili u udobnom i dobro utvrđenom pristaništu. On je obećao spasenje Apostolu Pavlu i svim njegovim saputnicima, i On im je to spasenje i dao. Međutim, Apostol i njegovi saputnici nisu se spasli u lađi, koja se razbila, nego uz veliki trud, neki plivanjem, a neki na daskama ili na drugim krhotinama lađe (v.Dap 27,2-14).
 


 
NAPOMENE:

  1. Lestvica, 27. pouka.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *