PRINOS SAVREMENOM MONAŠTVU

 

PRINOS SAVREMENOM MONAŠTVU
 

 
GLAVA DEVETA
O čitanju Jevanđelja i svetootačkih spisa
 
Iz onoga što je prethodno rečeno jasno je da glavno kelijsko zanimanje monaha – početnika mora biti čitanje i izučavanje jevanđelskih zapovesti i celokupnog Novog Zaveta. Jevanđeljem bi se mogao nazvati vasceli Novi Zavet, budući da sadrži jedinstveno jevanđelsko učenje. Uostalom, početnik je dužan da najpre izučava zapovesti Gospodnje iz Matejevog i Lukinog Jevanđelja. Usled izučavanja zapovesti kod ovih Jevanđelista i uz njihovo izvršavanje delima, biće lakše razumljiva i ostala Pisma koja čine Novi Zavet. Prilikom čitanja ovih Jevanđelista mora se čitati i Blagovesnik, odnosno njihovo tumačenje koje je dao blaženi Teofilakt, arhiepiskop ohridski. Čitanje Blagovesnika je neophodno: ono doprinosi pravilnom razumevanju Jevanđelja pa, prema tome, i njegovom preciznijem izvršenju. Pravila Crkve pri tom zahtevaju da se Pismo razume onako, kako ga tumače Sveti Oci a ne proizvoljno. Rukovodeći se u razumevanju Jevanđelja tumačenjem Svetog Oca, tumačenjem koje je prihvatila i koje upotrebljava Crkva, mi ćemo očuvati predanje Svete Crkve.[1] Za naše vreme veoma su korisna dela Svetog Tihona Voronješkog. Ona nemaju jednostran cilj, tako da služe kao prevashodno rukovođenje kako za podvižnike Hristove koji žive u svetu, tako i za monahe u opštežiću, za monahe u državnim manastirima i za usamljene bezmolvnike. Blagodat Božija savetovala je svetitelja u spisima, koji posebno odgovaraju savremenim potrebama. U tim spisima objašnjava se jevanđelsko učenje. Nijedan manastir ne može da bude prepreka za življenje prema jevanđelskim zapovestima, ma kakav da je njegov ustav i bez obzira na to kakvo je njegovo uređenje. Ovo poslednje je rečeno radi ohrabrivanja i umirivanja onih, koji su nezadovoljni uređenjem svog manastira, bilo da su u pravu ili da greše. Za svakog monaha je pouzdanije da uzrok svog nezadovoljstva traži u samome sebi a ne u svojoj okolini. Samoosuđivanje uvek umiruje srce. To nipošto ne znači da, u slučaju da izbor manastira zavisi od nas, ne bi trebalo dati prednost dobro uređenim manastirima u odnosu na one koji to nisu. To se, međutim, ne dešava uvek.
Postavivši sebi kao životno pravilo učenje i izvršavanje jevanđelskih zapovesti, bez zanesenosti usmerenjima koja nude razna svetootačka dela, možemo započeti njihovo čitanje s ciljem najbližeg i najtačnijeg upoznavanja sa mnogotrudnim, mnogobolnim, ali i radosnim monaškim podvigom. U čitanju svetootačkih spisa neophodno je da se sačuva postepenost. Prilikom čitanja tih spisa nipošto se ne sme žuriti. Najpre bi trebalo čitati knjige koje su napisane za monahe u opštežiću, kao što su: Pouke prepodobnog avve Doroteja, Oglašavanja (Katiheze) prepodobnog Teodora Studitskog, Rukovođenje ka duhovnom životu prepodobnih Varsanufija Velikog i Jovana Proroka; ovo delo treba čitati počev od 216. odgovora, budući da su prethodni odgovori prevashodno dati zatvornicima, usled čega malo odgovaraju početnicima. To su i Slova Svetog Jovana Lestvičnika, Dela prepodobnog Jefrema Sirijskog i Opštežiteljna pravila i Razgovori prepodobnog Kasijana Rimljanina. Zatim, kada prođe značajno vreme, mogu se čitati i one knjige koje su Oci napisali za bezmolvnike, kao što su Dobrotoljublje, Skitski Paterik (Otačnik), Slova prepodobnog Isaije Otšelnika, Slova Svetog Isaaka Sirijskog, Slova Marka Podvižnika, Slova i Besede prepodobnog Makarija Velikog, dela prepodobnog Simeona Novog Bogoslova u stihu i u prozi i drugi, slični ovima, delatni spisi Svetih Otaca. Sve knjige koje su ovde nabrojane pripadaju grupi delatnih ili podvižničkih knjiga, jer su u njima izložena monaška dela i podvizi. Sveti Jovan Lestvičnik je rekao: „Budući da vodiš delatni (podvižnički) život, treba da čitaš delatne (podvižničke) knjige.“[2] Delatne knjige podstiču monaha na monaške podvige, a posebno na molitvu. Čitanje ostalih svetootačkih dela vodi ka razmišljanjima i sozercanju, što je za podvižnika, koji se nije dovoljno očistio od strasti, preuranjeno.[3]
 


 
NAPOMENE:

  1. U svim dobro uređenim opštežiteljnim manastirima svakodnevno se na jutrenju iz Blagovesnika čita tumačenje dnevnog Jevanđelja.
  2. Sveti Jovan Lestvičnik, Lestvica, 27. pouka, gl. 78, prema ruskom prevodu.
  3. Prepodobni Simeon Novi Bogoslov, O tri načina molitve, i prepodobni Grigorije Sinait, 11. glava – O čitanju, Dobrotoljublje, 1. tom, prema ruskom izdanju.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *