PRINOS SAVREMENOM MONAŠTVU
GLAVA DEVETA
O čitanju Jevanđelja i svetootačkih spisa
Iz onoga što je prethodno rečeno jasno je da glavno kelijsko zanimanje monaha – početnika mora biti čitanje i izučavanje jevanđelskih zapovesti i celokupnog Novog Zaveta. Jevanđeljem bi se mogao nazvati vasceli Novi Zavet, budući da sadrži jedinstveno jevanđelsko učenje. Uostalom, početnik je dužan da najpre izučava zapovesti Gospodnje iz Matejevog i Lukinog Jevanđelja. Usled izučavanja zapovesti kod ovih Jevanđelista i uz njihovo izvršavanje delima, biće lakše razumljiva i ostala Pisma koja čine Novi Zavet. Prilikom čitanja ovih Jevanđelista mora se čitati i Blagovesnik, odnosno njihovo tumačenje koje je dao blaženi Teofilakt, arhiepiskop ohridski. Čitanje Blagovesnika je neophodno: ono doprinosi pravilnom razumevanju Jevanđelja pa, prema tome, i njegovom preciznijem izvršenju. Pravila Crkve pri tom zahtevaju da se Pismo razume onako, kako ga tumače Sveti Oci a ne proizvoljno. Rukovodeći se u razumevanju Jevanđelja tumačenjem Svetog Oca, tumačenjem koje je prihvatila i koje upotrebljava Crkva, mi ćemo očuvati predanje Svete Crkve.[1] Za naše vreme veoma su korisna dela Svetog Tihona Voronješkog. Ona nemaju jednostran cilj, tako da služe kao prevashodno rukovođenje kako za podvižnike Hristove koji žive u svetu, tako i za monahe u opštežiću, za monahe u državnim manastirima i za usamljene bezmolvnike. Blagodat Božija savetovala je svetitelja u spisima, koji posebno odgovaraju savremenim potrebama. U tim spisima objašnjava se jevanđelsko učenje. Nijedan manastir ne može da bude prepreka za življenje prema jevanđelskim zapovestima, ma kakav da je njegov ustav i bez obzira na to kakvo je njegovo uređenje. Ovo poslednje je rečeno radi ohrabrivanja i umirivanja onih, koji su nezadovoljni uređenjem svog manastira, bilo da su u pravu ili da greše. Za svakog monaha je pouzdanije da uzrok svog nezadovoljstva traži u samome sebi a ne u svojoj okolini. Samoosuđivanje uvek umiruje srce. To nipošto ne znači da, u slučaju da izbor manastira zavisi od nas, ne bi trebalo dati prednost dobro uređenim manastirima u odnosu na one koji to nisu. To se, međutim, ne dešava uvek.
Postavivši sebi kao životno pravilo učenje i izvršavanje jevanđelskih zapovesti, bez zanesenosti usmerenjima koja nude razna svetootačka dela, možemo započeti njihovo čitanje s ciljem najbližeg i najtačnijeg upoznavanja sa mnogotrudnim, mnogobolnim, ali i radosnim monaškim podvigom. U čitanju svetootačkih spisa neophodno je da se sačuva postepenost. Prilikom čitanja tih spisa nipošto se ne sme žuriti. Najpre bi trebalo čitati knjige koje su napisane za monahe u opštežiću, kao što su: Pouke prepodobnog avve Doroteja, Oglašavanja (Katiheze) prepodobnog Teodora Studitskog, Rukovođenje ka duhovnom životu prepodobnih Varsanufija Velikog i Jovana Proroka; ovo delo treba čitati počev od 216. odgovora, budući da su prethodni odgovori prevashodno dati zatvornicima, usled čega malo odgovaraju početnicima. To su i Slova Svetog Jovana Lestvičnika, Dela prepodobnog Jefrema Sirijskog i Opštežiteljna pravila i Razgovori prepodobnog Kasijana Rimljanina. Zatim, kada prođe značajno vreme, mogu se čitati i one knjige koje su Oci napisali za bezmolvnike, kao što su Dobrotoljublje, Skitski Paterik (Otačnik), Slova prepodobnog Isaije Otšelnika, Slova Svetog Isaaka Sirijskog, Slova Marka Podvižnika, Slova i Besede prepodobnog Makarija Velikog, dela prepodobnog Simeona Novog Bogoslova u stihu i u prozi i drugi, slični ovima, delatni spisi Svetih Otaca. Sve knjige koje su ovde nabrojane pripadaju grupi delatnih ili podvižničkih knjiga, jer su u njima izložena monaška dela i podvizi. Sveti Jovan Lestvičnik je rekao: „Budući da vodiš delatni (podvižnički) život, treba da čitaš delatne (podvižničke) knjige.“[2] Delatne knjige podstiču monaha na monaške podvige, a posebno na molitvu. Čitanje ostalih svetootačkih dela vodi ka razmišljanjima i sozercanju, što je za podvižnika, koji se nije dovoljno očistio od strasti, preuranjeno.[3]
NAPOMENE:
- U svim dobro uređenim opštežiteljnim manastirima svakodnevno se na jutrenju iz Blagovesnika čita tumačenje dnevnog Jevanđelja.
- Sveti Jovan Lestvičnik, Lestvica, 27. pouka, gl. 78, prema ruskom prevodu.
- Prepodobni Simeon Novi Bogoslov, O tri načina molitve, i prepodobni Grigorije Sinait, 11. glava – O čitanju, Dobrotoljublje, 1. tom, prema ruskom izdanju.
