PRINOS SAVREMENOM MONAŠTVU

 

PRINOS SAVREMENOM MONAŠTVU
 

 
GLAVA ŠESTA
Bogougodnom življenju u bezmolviju mora prethoditi bogougodno življenje u ljudskoj zajednici
 
Onima, koji započinju monaški život, više odgovaraju opštežiteljni manastiri, budući da predstavljaju prostrano poprište za izvršavanje jevanđelskih zapovesti. Uostalom, ne očajavaj ni ako si stupio u državni manastir[1]. Ne napuštaj ga bez nekog značajnog razloga, nego i u državnom manastiru uloži svaki napor da se vaspitaš na jevanđelskim zapovestima. Opšte pravilo se sadrži u tome da monah najpre mora naučiti da zapovesti izvršava u ljudskom društvu, u kojem je duševno delanje povezano sa telesnim, a da se zatim, kad dovoljno uznapreduje, posveti isključivo duševnom delanju u bezmolviju, ukoliko je za to sposoban. Retki su oni, koji su sposobni za bezmolvije. Početnik nikako ne može da podnese isključivo duševno delanje. Duševnim delanjem stupamo u duhovni svet, zbog čega se opitni monasi i povlače u usamljeništvo. U svetu duhova, hrišćanina najpre susreću pali duhovi, jer on usled pada dušom još uvek pripada njihovom zboru. Odbacivanjem zajedništva s palim duhovima i prihvatanjem zajedništva sa Bogom, zajedništva koje nam je Iskupitelj besplatno podario, hrišćanin tek treba da dokaže dobro usmerenje svoje slobodne volje. Duhovi lako pogubljuju one koji su u borbu s njima stupili bez odgovarajuće opitnosti i bez odgovarajuće pripreme.[2] Izvršavanje zapovesti u ljudskom društvu omogućuje njihovom izvršiocu najjasnije i najiscrpnije upoznavanje pale ljudske prirode i palih duhova, s kojima je čovečanstvo posredstvom svog pada stupilo u zajedništvo i u istu vrstu odbačenih bića, neprijateljskih Bogu, osuđenih da budu pogrebena u adske tamnice. Sveti Oci tvrde da onaj, koji uistinu hoće da se spase, „najpre mora živeti među ljudima i pretrpeti srdžbu, sramoćenje, lišavanje i ponižavanje. Mora se (najpre) osloboditi uticaja svojih čula, a zatim poći u savršeno bezmolvije, kao što nam je u Sebi pokazao i naš Gospod Isus Hristos. Nakon što je sve ovo pretrpeo, On je najzad stupio na Sveti Krst, što označava umrtvljavanje tela i strasti i sveto, savršeno spokojstvo.“[3] Pouzdano znaj, da ćeš i u opštežiteljnom i u državnom manastiru svagda napredovati ukoliko se budeš bavio izučavanjem i izvršavanjem jevanđelskih zapovesti. Naprotiv, ukoliko zanemariš izučavanje i izvršavanje jevanđelskih zapovesti, svagda ćeš zaostajati i biti tuđ duhovnom razumevanju, svagda ćeš biti u stanju samoobmane i duševne pometnje. Ne prekidaj izučavanje Jevanđelja do kraja svog života! Nemoj misliti da ga dovoljno poznaješ, čak i ako bi ga znao napamet! Zapovesti Gospodnje su široke veoma (Ps118,96), iako su sadržane u malo reči. Zapovest Gospodnja je beskonačna, kao što je beskonačan i Gospod koji ju je izrekao. Tvorenja zapovesti i napredak u njima su beskonačni: čak su i najsavršeniji hrišćani, koji su blagodaću Božijom dovedeni u stanje savršenstva, nesavršeni u odnosu na jevanđelske zapovesti.
 


 
NAPOMENE:

  1. Državni (rus. štatnый) manastir – manastir koji je dobijao određenu finansijsku pomoć od države, pri čemu je i broj monaha u ovim manastirima morao biti planiran u dogovoru s vlastima (prim. prev.).
  2. Prepodobni Nil Sorski, 11. slovo.
  3. Prepodobni oci Varsonufije Veliki i Jovan Prorok, Rukovođenje ka duhovnom životu, 108. odgovor.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *