Питање:
Поштовање! имам проблем и не могу сам да га решим. Један пријатељ ми је рекао да је хомосексуалац, а ја сам му саопштио да не желим више да причам са њим. Он ме сада стално зове телефоном и пише ми мејлове. Бринем се да ли сам правилно поступио и да ли сам починио неки грех тим актом. Нисам му ништа лоше рекао ни урадио, већ сам културнуо прекинуо дружење. Моје питање је да ли сам поступио хришћански? Хвала.
Maрко
Одговор:
Драги брате Иване (или Марко, свеједно) , На конкретно Твоје питање, да ли си својим актом прекида дружења са пријатељем хомосексуалцем, поступио хришћански, дајем Ти и конкретан одговор: ниси поступио као хришћанин! Без обзира да ли је хомосексуалност грех, природна девијација, урођена склоност, слободно опредељење или продукт неког другог узрочника, ниси смео пријатеља једноставно, без образложења напустити. И Ти кажеш да је то културно! Не знам која то култура налаже да се пријатељ оставља у невољи. Хришћанска култура свакако не. А Твој пријатељ је сигурно у невољи. Ти си се са њим вероватно дружио дуже време и ниси ништа приметио код њега, никакву настраност, све док Ти он то није рекао. И њему је, сигурно, било тешко да крије своју невољу, а онда, када је то поверио добром пријатељу, овај је једноставно прекинуо сваку везу. Зар се ниси упитао: зашто је он баш теби поверио оно што је као тајну дуго чувао? Зар не мислиш да је он сматрао да у Теби може имати пријатеља, он је веровао да му Ти, можда, можеш помоћи у његовој муци. Сама чињеница да Ти ниси приметио ништа посебно код њега, све док Ти он то није поверио, говори можда о томе, да је он хтео да победи, да превазиђе и из свога живота истисне ту настраност. У Теби, као хришћанину, као човеку који жели да живи по Божјем закону, он је видео помоћ у савладавању његових неприродних порива. Није он сигурно тражио од Тебе да му повлађујеш или да одобраваш његову настраност, већ да му помогнеш у преовлађивању, лечењу неприродности. Зато, драги брате Иване (Марко) , одговори на позив Твога пријатеља, помози му да превазиђе невољу у којој се налази и као хришћанин прихвати га, поучи и посаветуј, да је Бог, стварајући човека, створио мушко и женско или, како то рече један песник, “располутио је човека на две половине, мушко и женско, и дао им задатак да се кроз љубав поново саставе, да би били човек”. У хришћанској породици, која је Црква у малом, лежи могућност опстанка овог света, то је и воља Божја, да човек буде настављач Његовог стварања: Рађајте се и множите се и напуните земљу и владакте њом (1. Мојсијева 1, 28) . Благослов Божји на Тебе и Твог пријатеља призива, уз молитву и жељу да му помогнеш, о. Душан
