Питање:
Помаже Бог! Треба да идем у другу државу због бољих услова живота и рада. Али из финансијских разлога не могу одмах по доласку почети самостално живјети, а можда ни посао наћи. У том граду постоји једна породица из мог родног краја који су давно отишли тамо и понудили су да ми помогну, и ако треба карту плате, приме ме у своју кућу све док се не снађем.
Они су стварно добри људи али они су адвентисти.
И то ми је ужасно. Ништа ми нису наметали нити ме нешто условљавали, али једном је жена, домаћица куће, рекла да не би било лоше да ја у амбасади када будем била на разговору за визу напоменем да сам Српкиња “адвентистичке религије” или тако некако. Била сам шокирана и хтјела сам прекинути сваки даљи контакт што се тиче њих и мог доласка тамо, али она ми је објаснила да је то рекла само за моје добро, јер се у Америци јако цијени та “религија” итд, па бих и ја тако лакше добила визу, а иначе она на мене никад не би утицала нити хтјела да ја мјењам своју вјеру. Сав тај разговор ми је био одвратан, нисам хтјела да је увриједим али нисам хтјела више да идем у Америку, поготово ако морам због новчане ситуације прво бити код њих. Онда су ме сви убједили како су они стварнио добри људи, и јесу сигурно, али ја имам невјероватну одбојност према сектама и не могу са тим да се помирим никако. И они често тако у причи кажу како они ове обичне дане раде све нормално, али суботом не раде апсолутно ништа, него ваљда одмарају иду у посјете итд, док је за њих Недјеља исто радни дан као и сви остали. Али кад бих ја као дошла тамо они не би на мене утицали што се тога тиче уопште, јер они поштују и друге религије, и друже се и са православцима и све тако, рекло би се стварно превише сам параноична кад су људи сасвим нормални. И ево сад је дошло вријеме да се иде у амбасаду и да се тражи виза, треба да се спремам. И стварно већ дуго покушавам да се тамо пребацим и због себе и због моје породице, али никако, апсолутно никако ми се не иде код њих једино из тог разлога што су чланови те секте, ето они то не сматрају за секту него за неку религију. А да одем сама без икога ко би ме прихватио у почетку и помогао ми првих пар мјесеци, немогуће је. И шта сад да радим, да ли да идем, прихватим њихову помоћ и држим се по страни са чврстом вјером у то ко сам и шта сам, а можда они никад не би ни покусали да утичу на ме и да ми причају нешто о суботарској секти, али како да их гледам као пријатеље кад се ужасавам њихових вјерских убјеђења. А са друге стране ето губим шансу да одем и бар покушам да мени и мојој породици обезбиједим колико толико нормалнији живот. Молим вас да ме посавјетујете шта да радим. Пуно поздрава и хвала вам пуно.
Н.Н
Одговор:
Драга, Извињвам се што не одговорих раније.
О адвенитистима или суботарима ми знамо много. Било је сличних искустава као ово ваше, када су људи решили да искористе помоћ, дошли овде и онда направили себи обавезу враћања те помоћи њиховој заједници. Али никад краја том враћању! Та секташка заједница је врло харизматична у врбовању људи финансијским методама да би касније још више тражила ту противфинансијску услугу.
Ако вас ваши пријатељи доведу овамо као адвентисте они имају неку врсту провизије у тој њиховој заједници, и то као успешнији мисионари.
Имам овде моје презимењаке који живе десетак миља од мене, који су дошли путем њихове помоћи и једва су се на једвите јаде извукли малтретирања финансијске, или донаторске природе. После њих та породица, нажалост, ни са једном црквом не жели да има посла. Толико су разочарани. Мој је савет једноставан, немојте да користе њихову помоћ за долазак у Америку. Ако нема другог начина онда прихватите то као Божију вољу да за вас Америка није животни одговор. Ни овде не цветају руже, а тек без благослова Божија, или свог духовног оца.
Молим вас, не «продавајте веру за вечеру»! Како год да ова стара пословица ружно звучи али у њој има много истине у овом вашем искушењу које је вас снашло.
Поздрав
оЉубо
