Причешћивање деце

Питање:
Помаже Бог! Живим у Бањој Луци и имам двоје дјеце; сина од четири и по године и кћерку од двије. Редовно идемо на свету литургију гдје се дјеца увијек причешћују. Међутим, посљедни пут сам доживио неугодно изненађење. Свештеник је причестио млађе дијете, а старије је питао колико има година, а кад је оно рекло да има четири године вратио га је испред свете чаше рекавши му да се не може причестити. Не могу вам описати колико је то потресло његову дјечју душу. Плакао је неутјешно десет минута и говорио да га Бого није хтио причестити. Када питам свештенике до којег узраста се дјеца могу причестити без поста добијам разне одговоре тако да сам збуњен. Молим Вас, ако има неко правило по том питању да ми објасните.
Миљан


Одговор:
Бог ти помого Миљане, Оци кажу до седам година.
Али, до оваквих неспоразума може доћи када се мењају свештеници.
Ако се парохијани причешћују код једног духовника, онда он познаје паству и постојано се брине о њој.
Међутим, у градским црквама, где има више свештеника, може доћи до неспоразума или разногласја.
О томе је већ било речи на: http: //svetosavlje.org/pastir/index.php? qa=715
http: //svetosavlje.org/pastir/index.php? qa=1179
Између осталог, тамо стоји овако: Одакле разна мишљења и савети по питању чешħег или ређег причешħивања? Мислим да је то стога што се и сами духовници разликују по својим даровима: неко је бољи у посту, неко у молитви, неко у смирењу и послушању, и тако даље. Грубо речено (нека ми опросте на примеру) , ако би упоредили духовног оца, на пример, са лекаром, терапеутом или тренером, који се брине о физичком здрављу, можда би се могло наħи неке сличности. Наиме, као што ħе разни тренери примењивати разне методе, а све са циљем да добију најбоље што се може од дотичног човека, тако и духовници. Сви ħе се сложити да је причешħивање заиста неопходно за наше духовно здравље, за спасење и вечни живот. Али ħе се поједини разликовати у томе када и колико пута ħе својој духовној деци саветовати да приступе Светој ^аши. А то је због тога што желе да их што боље припреме и да из њих извуку најбоље и највише што се може. И сваки духовник ħе бити у праву, јер је сваки од њих добар на свој начин. Јер, и спортисти се морају држати једног тренера и његових метода. Савети разних тренера могу пре збунити него помоħи некоме ко жели да победи. А вежбање под наџором једног тренера доводи до добрих резултата. Нама остаје да пронађемо онога у кога заиста имамо поверења и да се строго држимо његових савета, ако желимо да нас он води најважнијим путем спасења.
Поздравља те, о. Срба

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *