Причешће реда ради

Питање:
Помаже Бог оче, постоји једно питање које бих зелео да поставим, а тиче се Св. Тајне исповести и причешћивања. Наиме, објаснићу Вамо чему се ради. Васпитан сам у Православном духу, као и читава моја фамилија. Међутим, на моју жалост касно али ипак на сву срећу (хвала Господу) , почех да упознајем последњих година наше дивно Православље, онаквим какво оно заиста јесте. Ово кажем стога што се и у мојој фамилији црква поштује, али се све на томе завршава, ако разумете шта желим да кажем. Дакле, бојим се да моји укућани не схватају прави смисао поста, исповести и причешћивања, те исте сматрају углавном за католичке обичаје. Покушавам да им, иако недостојан тога, приближим нашу веру онаквом каква заиста јесте. У међувремену, почех да примећујем једну ствар која ме признајем изједа изнутра. Ради се о мом деди, који је иако у средњим 80-им годинама, још увек оштроуман и вредан, како само наши стари умеју бити. Одувак сам знао да он верује у Христа Господа, али тек од скоро примећујем и на који начин. Кроз низ недавних разговора са њим, схватих да се он више налази у „суботарском“ Хришћанству неголи у Православљу. Чак ми је то отворено и рекао. Ово ме убија изнутра. Он је човек за којег сам ја веома везан, и коме дугујем у великој мери све оно што сам успео да урадим до сада. Али, не знам, осећам да морам да покушам да га одвратим од те погибељи некако. С обзиром да је стар, јасно је да за то „одвраћање“ ја немам много времена. Никада се није причестио, сигуран сам. Моје питање је: да ли би ми Господ узео за грех, ако бих га под изговором да ја желим да се причестим и он уради исто самном а да је притом неисповеђен? Ускоро почиње Ускрсњи пост, и ако Бог да, причестићу се по први пут у свом животу. Волео бих да мој дјед, како га ја од милоште зовем, буде поред мене и да се заједно радујемо Св. тајни Причешћа. Да ли би био грех ако би он то урадио, а неисповеђен? Ако бих му отворено рекао, вероватно не би пристао на то. Ако бих прећутао, кајао бих се целога живота. Шта ми је чинити оче? Још једном опростите на помало конфузном тексту. Свако добро од Господа Вам желим
Н.Н


Одговор:
Бог ти помогао.
Лепо је то што се ти бринеш за своје најближе и као човек и као хришћанин али у свему томе мора да буде и граница преко које не би требали да прелазимо. То што си ти схватио лепоту Православља и желиш и другима да пренесеш је дивно али живот у православљу потребује слободу. Истинску слободу да добровољно желимо живети са Господом, добровољно страдати али и васкрснути са Њим. Није Св.Тајна Причешћа само једна од Св.тајни већ једина без које не можемо ни живети ни назвати се хришћанима. Свако од нас који приступа мора да се драговољно жели сјединити са Телом и Крвљу Христовом. Ништа нам неће значити да се исповедамо па чак и причестимо ако не верујемо или то чинимо обичаја ради (ваља се, што би рекли традиционалисти) . Мислим да би ти требао да поразговараш са својим дедом и укажеш му на лепоту православља, па нек он одлучи да ли хоће или не, јер све остало би било ради нашег личног циља а не ради заједнице са Телом и Крвљу Христовом.
Поздравља те о.Милан.

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *