NASLOVNA » Pomesne Crkve, SPC, TRAGOVI U VREMENU » PRENOSIMO: Stav Srpske Pravoslavne Crkve o ukrajinskom pitanju
PRENOSIMO: Stav Srpske Pravoslavne Crkve o ukrajinskom pitanju

PRENOSIMO: Stav Srpske Pravoslavne Crkve o ukrajinskom pitanju

Njegova Svetost Patrijarh srpski Gospodin Irinej uputio je sledeće pismo Njegovoj Svesvetosti Vaseljenskom Patrijarhu Vartolomeju, u vezi sa zvaničnim stavom Srpske Pravoslavne Crkve o ukrajinskom pitanju.

 

Vezano za Vaše pismo od 24.decembra 2018. protokol br. 1119 u vezi sa vašim postupcima u Ukrajini, Beograd, 6. februar 2019. Godine.

 

Vaša Svetosti,

Primivši Vaše pismo od 24. decembra (protokol br. 1119), u kome ste bili ljubazni da saopštite šta ste učinili u Ukrajini u vezi sa postojećim problemima, i zatražili od nas i naše Crkve da prihvatimo Vaše postupke i preduzete mere, odgovaramo onako kako bi trebalo u skladu sa našom savešću.

Pre svega, podsećamo Vas da je stav naše Crkve, jednoglasno izražen na najslužbeniji inajodgovorniji način od strane Sabranja naših episkopâ , saopšten od sâmog početka, pre suprotstavljanja bilo kojoj sestrinskoj autokefalnoj Crkvi. Međutim, Vi se niste oglasilii niste čak ni potvrdili primjem našeg pisma.

Na isti način, poziv koji je usledio, ili, bolje rečeno, krik teskobe našeg SvetogArhijerejskog Sinoda, Vi ste ignorisali. Kao i naš bratski zahtev tokom našeg susreta i sabranja u Solunu, da ne žurite po ovom pitanju, već da poslušate glasove većine predstojatelja i sinodâ lokalnih Crkavâ Pravoslavne vere, i da razmotrite ovo pitanjepomirljivo i na pravoslavni način umesto jednostrano i samostalno.

Odgovarajući na Vaš zahtev, Vaša Svetosti, nećemo se osvrnuti na slabe ili neosnovane tačke Vašeg razmišljanja, pomoću kojih motivišete i opravdavate svoje postupke i postupke Vašeg Svetog Sinoda po ovom pitanju, s obzirom da je naša kritika ovih postupakaveć bila izložena u pismu koje je poslala naša Crkva. Dakle, pored formalno (ili bolje rečeno) novih podataka koji se tiču ovog pitanja, ovde predstavljamo naš novi komentar situacije i nastavljamo da izražavamo naš stav:

 

1.     Srpska Pravoslavna Crkva ne priznaje Vaše očigledno nekanonsko „upadanje“ u kanonsku teritoriju Presvete ruske Crkve, s obzirom da se Kijevska Mitropolija ne može identifikovati, čak ni u najmanjem stepenu, sa sadašnjom „Ukrajinom“, koju čine desetakdrugih eparhijâ. Kijevska Mitropolija je u nadležnost Moskovske patrijaršije od 1686. godine, što se može zaključiti na osnovu dokumenata konstantinopoljskog patrijarha Dionisija IVna osnovu odluka koje su doneli njegovi naslednici, i od „Taktika„, „Sintagme„,Diptiha, „Kalendara“ i “Almanaha” koji su izdati od tada, ne samo od strane drugih Crkava, nego i od sâme Carigradske patrijaršije, pa čak i od Vaših ličnih izjava i primedbi iznetih do aprila 2018. godine.

 

2.     Istovremeno, ne priznajemo “Crkvu Ukrajine” koja je proglašena autokefalnom, ali koja kanonski ne postoji, i u stvarnosti je nametnuta silom i predstavlja veštačku “konfederaciju” ukrajinskih raskolničkih malih grupa (koje se već suprotstavljaju jedni drugima i neodoljivo kreću prema podeli). Raskolnici su ostali raskolnici. Jednom raskolnici ostaju uvek raskolnici, osim slučajeva iskrenog preobraćenja i dubokogpokajanja. Jedina Crkva koju Srpska Crkva priznaje je Ukrajinska Pravoslavna Crkva na čijem čelu je Njegovo Blaženstvo Mitropolit Onufrije Kijevski i cele Ukrajine.

 

3.     Iz toga sledi da mi ne priznajemo “Sabor” Kijeva, pogrešno nazvan “Sabor ujedinjenja”, u kome nije učestvovao ni jedan jerarh kanonske Ukrajinske Pravoslavne Crkve, pošto ste dan pre i bez kanonskog dopusta svoje Crkve primili Aleksandra Drabinka i Simeona Vinitskog u Vašu najsvetijuj Crkvu. Scene koje su okruživale klimu i pozadinu ove čudnegomile, da izbegnem oštriju reč, poznate su Vama kao i nama. Dakle, nemojmo ih spominjati! Prema našem mišljenju, ovde se radi o pseudo, anti-ujedinjujućem, razdvajajućem i podeljenom savetu, koji još više proširuje jaz otuđenja i dezintegracije nesrećne Ukrajine. Zbog svih ovih razloga, Srpska Crkva smatra ove nekanonske odluke nevažećim i stoga za nju ni na koji način obavezujućim.

 

4.     Ne priznajemo šizmatičku hijerarhiju kao pravoslavnu jerarhiju, niti raskolničkosveštenstvo kao pravoslavno sveštenstvo, jer oni koji pripadaju Denisenkovom klanu dobili su svoje „postojanje“ od jerarha koji je bio lišen svog čina, jerarha koji je bio svrnut, izopšten i anatemisan od strane Crkve (činjenica koju ste vi zvanično priznali u to vreme), dok su pripadnici Maletićevog klana lišeni apostolskog nasleđa i sveštenstva uopšte. Ni jedan dokument, Vaša Svetosti i dragi brate u Hristu, ni „potez olovkom“, ne može nikada da transformiše ono što je bilo u ono što nije, niti ono što ne postoji u postojanje. S toga ne priznajemo g. Dumenka (Epifanijaza jerarha, a da i ne pominjemo primata autokefalne Crkve. Ovaj drugi kvalitet nije čak priznao ni njegov „duhovni otac„, gospodin Denisenko, „pravi primat“ doživotno, a još više, „patrijarh“.

 

5.     Konačno, mi smo dužni, prema pravilima, preporučiti njihovim preosveštenstvima našim jerarsima i časnim članovima našeg klira, da se uzdrže od liturgijskog i kanonskog zajedništva, ne samo sa gore pomenutim g.Epifanijem (Dumenkom) i onima koji su sa njim, nego i sa onima koji saslužuju i koji su u zajedništvu sa njim, sajerarsima i pripadnicima sveštenstva, prema kanonskom principu po kome onaj ko komunicira sa ekskomuniciranim postaje sam izopšten.

 

U zaključku, „jadikujući i plačući“ zbog uništenog jedinstva naše svete Pravoslavne i Katoličanske Crkve, tražimo ponovo, molimo usrdno, i preklinjemo Vašu Svetost da razmotrite odluke koje ste do sada doneli i da vratite prethodnu blaženu ljubav kao i jedinstvo lokalnih svetih Crkavâ Božjih, jer ništa nije potrebnije i nije dragocenije od ljubavi, mira i sloge među braćom.

 

Rekavši to, ostajemo u ljubavi i poštovanjuVaš unesrećen brat u Hristu,

 

Arhiepiskop pećki, Mitropolit beogradsko-karlovački i Patrijarh srpski IRINEJ,

Predsednik Svetog Arhijerejskog Sinoda Srpske Pravoslavne Crkve.

Izvor: Pouke

5 komentar(a)

  1. Milivoje Dovedan

    Divni naš patrijarh Irinej!

  2. Milivoje Dovedan

    Ne djeluju nerazumno carigradski patrijarh Vartolomej u onom razgovoru sa srpskim novinarom.Mozda do njega i ne dođu ova bratska pisma našeg patrijarha Irineja pa zato nema odgovora itd.Sta drugo ciniti do molitve za sve u zamjenu za dumanje ili ne daj Bože osuđivanje više glupo.

  3. Princ Mishkin

    Ja bih takodje da izrazim svoje misljenje na osnovu mog iskustva (poznavanja) pitanja Ukrajine. To je vrlo jednostavno: „Kada je u pitanju sukob izmedju nacionalnih interesa(vlasti ili/granica) koji povlaci sa sobom sukobe istovernih onda je vrlo vazno doneti odluku kojom se stiti Crkva odnosno ostajuci u jedinstvu crkvenom izbeci dalje i dublje podrivanje drzavnih interesa“
    Mi imamo takvih istorijskih primera kada su pojedine drzave uticale na njihove Crkve da se bore za „samostalnost“ da bi se sacuvalo dostojanstvo drzavno a time doveli svoj narod u crkveni raskol.
    Naravno, ovde nikako ne smemo da zaboravimo i sopstveni primer Ukrajine koji vec poneki vek biva crkveno i duhovno okrnjen kroz unije sa Rimom, a danas umnogome obescascen sa raznim“baptistima i Jehovinim svedocima“ koji spolja od Pravoslavne Crkve napadaju i nagrizaju sve dok im ne uspe da ugrabe i nove raskolnike od Pravoslavne Crkve u svoje „demonsko kolo“ a onda ce lakse da rasturaju drzavu Uktrajinaca tj. Rusa, ……I tako im pomocu Agenata sa Zapada oduzimaju zivotni prostor i duhovno blago Crkve!

  4. Rab Božji

    Pomaže Bog ! Koristim ovu priliku da sa velikim žaljenjem, jadikujući i plačući, molim našeg Arhipastira Gospodina Gospodina Arhiepiskopa pećkog, Mitropolita beogradsko-karlovački i Patrijarha srbskog IRINEJA, predsednik Svetog Arhijerejskog Sinoda Srbske Pravoslavne Crkve, da jednom za svagda okrene leđa lukavom vatikanu i da ne pada u jeres strašnu. Hristos je među nama!

  5. Slava Bogu na ovakvoj odluci našeg Patrijarha!

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *